POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

XII MEĐUNARODNI NAUČNI SKUP - MEĐUNARODNA KRIVIČNA DELA

Godišnji porez na prihod 2013.Udruženje ZA MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO organizuje dvanaesti međunarodni naučni skup na temu: MEĐUNARODNA KRIVIČNA DELA. Skup traje od 05. do 09. juna 2013. godine na Tari (hotel Omorika).

 

 

Po­što­va­ne ko­le­gi­ni­ce i ko­le­ge,

Kroz isto­ri­ju ljud­skog dru­štva stal­no je bi­la pri­sut­na ide­ja stva­ra­nje jed­nog uni­ver­zal­nog kri­vič­nog pra­va ko­je bi šti­ti­lo čo­ve­čan­stvo od sa­mo­vo­lje po­je­di­na­ca. Te za­štit­ne nor­me po­seb­no su do­la­zi­le do iz­ra­ža­ja u rat­nim su­ko­bi­ma. Još u sred­njem ve­ku su­sre­će­mo na­red­be kra­lje­va ko­ji su vo­di­li ra­to­ve u ko­ji­ma su bi­le sa­dr­ža­ne po­je­di­ne za­štit­ne od­red­be ko­je su se te­me­lji­le na prin­ci­pi­ma čo­več­no­sti i hu­ma­no­sti. Pu­tem tih na­red­bi zna­čaj­no se do­pri­no­si­lo stva­ra­nju pra­vi­la ra­to­va­nja ko­ja će se i te kako od­ra­zi­ti na stva­ra­nje me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog pra­va. Ta­ko, na pri­mer, rat­na na­red­ba Ri­čar­da II (Ric­hard) iz­da­ta u Dur­ha­mu (1385.) za­bra­nji­va­la je "kra­đu i rat­nu pljač­ku, na­ro­či­to iz cr­kvi, ubi­ja­nje i za­ro­blja­va­nje ne­na­o­ru­ža­nih oso­ba ko­je pri­pa­da­ju cr­kvi, kao i ne­na­o­ru­ža­nih že­na. ... Na­red­ba je za­bra­nji­va­la si­lo­va­nje že­na i za taj zlo­čin pred­vi­đa­la je smrt­nu ka­znu ve­ša­njem."

Rat­ne na­red­be ko­je su u po­čet­ku ima­le za cilj da do­pri­ne­su di­sci­pli­ni voj­ske sve su se vi­še pre­tva­ra­le u di­sci­plin­ske me­re ra­di za­šti­te sta­nov­ni­štva. Ana­li­zom rat­nih na­red­bi uoča­va se da su one do­sta ra­no po­če­le da sank­ci­o­ni­šu ubi­ja­nje i za­ro­blja­va­nje ne­na­o­ru­ža­nih oso­ba, kao i si­lo­va­nje že­na za šta je naj­če­šće bi­la predviđena smrt­na ka­zna. Rat­ne na­red­be ko­je su pro­pi­si­va­le na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve su do­pri­no­si­le ko­di­fi­ko­va­nju rat­nog pra­va ko­je su svo­je od­ra­ze na­šle u Že­nev­skim kon­ven­ci­ja­ma o unapređenju po­stu­pa­nja sa ra­nje­ni­ci­ma.

Sve ove rat­ne na­red­be zna­čaj­no su do­pri­ne­le stva­ra­nju sve­sti o neo­p­hod­no­sti iz­grad­nje jed­nog je­din­stve­nog me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog pra­va, kao i kri­vič­nog su­da pod či­ju bi ju­ris­dik­ci­ju spa­da­la ova i slič­na kri­vič­na de­la. Ide­ja za osni­va­njem stal­nog me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da ja­vi­la se u Evro­pi još 1872. go­di­ne. Njen autor je Gi­stav Mo­a­ni­je (Gu­sta­ve Moyni­er, 1826-1910), po­sle­nik Cr­ve­nog kr­sta u Že­ne­vi. Zgro­žen kr­še­njem pra­va u fran­cu­sko – pru­skom ra­tu, on je pred­lo­žio osni­va­nje jed­nog me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da. Po usva­ja­nju Rim­skog Sta­tu­ta me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da 1998, ko­ji je stu­pio na sna­gu 31. av­gu­sta 2001. go­di­ne, do ka­da ga je ra­ti­fi­ko­va­la po­treb­na ve­ći­na čla­ni­ca Ujedinjenih na­ci­ja, ova ide­ja je u Evropi po­sta­la opšteprihvaćena. Ti­me, me­đu­tim, bor­ba za us­po­sta­vlja­nje si­ste­ma me­đu­na­rod­ne prav­de ni­je do­vr­še­na.

Otu­da se s pra­vom pred na­uč­nu i struč­nu jav­nost po­sta­vlja­ju di­le­me:

  • Ima­mo li pra­vo da kao od­go­vor­ni i lju­di ko­ji oba­vlja­ju zna­čaj­ne dru­štve­ne po­slo­ve ne­mo po­sma­tra­mo i če­kamo da ne­ko dru­gi ume­sto nas o me­đu­na­rod­nim kri­vič­nim de­li­ma ka­že svoj sud, a da mi ću­ti­mo?
  •  Ima­mo li pra­vo da jav­no ću­ti­mo, a u ku­lu­a­ri­ma kri­ti­ku­je­mo sve po­sto­je­će?
  • Mo­že­mo li oba­vlja­ti svo­je od­go­vor­ne du­žno­sti, a da o iz­u­zet­no zna­čaj­nim pi­ta­nji­ma kao što su me­đu­na­rod­na kri­vič­na de­la ću­ti­mo!?
  • Da li je li­ce­mer­stvo pre­ma se­bi sa­mima da­nas po­stao na­čin na­šeg ži­vlje­nja?
  • Da li se in­te­li­gen­ci­ja i stva­ra­lač­ka mi­sao u Sr­bi­ji i ši­re umo­ri­la ili i ona za­lju­blje­na u svoju "veličinu" ne­ma šta da ka­že?

Broj­na su pi­ta­nja ko­ja se da­nas po­sta­vlja­ju pred nas. Na ta pi­ta­nja ne­ma pra­vog od­go­vo­ra uko­li­ko naj­ve­ći broj in­te­lek­tu­a­la­ca ne is­ka­že svo­je mi­šlje­nje.

Za­to Vam se i obra­ća­mo sa pred­lo­gom da i Vi uz­me­te uče­šće u ovo­go­di­šnjem me­đu­na­rod­nom na­uč­nom sku­pu na te­mu "Me­đu­na­rod­na kri­vič­na de­la" ko­je or­ga­ni­zu­je Udru­že­nje za me­đu­na­rod­no kri­vič­no pra­va na Ta­ri u ho­te­lu "Omo­ri­ka" od 5. do 9. ju­na 2013. go­di­ne, i sa svo­jim pred­lo­zi­ma, pi­ta­nji­ma i di­sku­si­ja­ma zna­čaj­no do­pri­ne­se­te sa­gle­da­va­nju ovog iz­u­zet­no zna­čaj­nog i ak­tu­el­nog pi­ta­nja.

 

S po­što­va­njem,

OR­GA­NI­ZA­CI­O­NI OD­BOR SA­VE­TO­VA­NJA


TE­MA: RE­LE­VANT­NA PI­TA­NjA
PRI­ME­NE ME­ĐU­NA­ROD­NOG KRI­VIČ­NOG PRA­VA
U NA­CI­O­NAL­NOM PRA­VU

 

Uvod­ni­ča­ri iz ino­stran­stva:

 

  1. Aka­de­mik prof. dr Vla­do Kam­bov­ski, Univerzitet u Sko­plju, re­dov­ni pro­fe­sor i šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo na Prav­nom fa­kul­te­tu. Uče­snik više me­đu­na­rod­nih sku­po­va na ko­ji­ma je imao re­fe­ra­te. Ob­ja­vio je pre­ko 30. knji­ga ra­do­va iz obla­sti kri­vič­nog i me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog pra­va, kao i vi­še ra­do­va u pre­sti­žnim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim ča­so­pi­si­ma. Ak­tiv­ni su­di­o­nik mno­gih za­kon­skih i na­uč­nih pro­je­ka­ta. Pred­sed­nik Udru­že­nja za kri­vič­no pra­vo i kri­mi­no­lo­gi­ju Re­pu­bli­ke Ma­ke­do­ni­je. Kao eks­pert, če­sto je an­ga­žo­van od stra­ne me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja i or­ga­ni­za­ci­ja. Za svo­je na­uč­no an­ga­žo­va­nje i stvaralaštvo do­bit­nik je vi­še na­gra­da i pri­zna­nja.

Te­ma:   In­kri­mi­na­ci­ja Agre­si­je u me­đu­na­rod­nom
ka­zne­nom pra­vu

  1. Prof. dr Ju­ri Go­lik, re­dov­ni pro­fe­sor i šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo na Ru­skom dr­žav­no-tr­go­vin­sko-eko­nom­skom uni­ver­zi­te­tu u Mo­skvi, i pro­fe­sor na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta I.A. Bu­nin u Ele­cu. Autor vi­še knji­ga i mo­no­gra­fi­ja iz obla­sti kri­vič­nog pra­va. Ak­tiv­ni su­di­o­nik broj­nih za­kon­skih i na­uč­nih pro­je­ka­ta. Ob­ja­vio vi­še ra­do­va u pre­sti­žnim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim ča­so­pi­si­ma. Uče­snik na brojnim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim na­uč­nim sku­po­vi­ma sa pi­sa­nim ra­do­vi­ma iz obla­sti kri­vič­nog prava. Član Udru­že­nja kri­vi­ča­ra Ru­si­je. Za na­uč­ni do­pri­nos do­bit­nik vi­še od­li­ko­va­nja i pri­zna­nja.

Te­ma:   Me­đu­na­rod­na kri­vič­na de­la: no­vi po­gled na sta­re pro­ble­me

  1. Prof. dr Vla­di­mir Ko­mi­sa­rev, Lo­mo­no­sov Uni­ver­zi­tet u Mo­skvi, re­dov­ni pro­fe­sor i šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo na Prav­nom fa­kul­te­tu. Ak­tiv­ni su­di­o­nik broj­nih me­đu­na­rod­nih i do­ma­ćih na­uč­nih skupova na ko­ji­ma je imao pi­sme­na sa­op­šte­nja. Ob­ja­vio vi­še knji­ga, mo­no­gra­fi­ja i udž­be­ni­ka iz kri­vič­nog i me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog pra­va. Autor broj­nih ra­do­va iz ove obla­sti u me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim ča­so­pi­si­ma. Ak­tiv­ni uče­snik vi­še za­kon­skih pro­je­ka­ta iz obla­sti kri­vič­nog pra­va. Pred­sed­nik Udru­že­nja kri­vi­ča­ra Ru­si­je. Za na­uč­ni do­pri­nos do­bit­nik vi­še od­li­ko­va­nja i pri­zna­nja.

Te­ma:   Od­nos me­đu­na­rod­nog i nacionalnog kri­vič­nog pra­va

  1. Prof. dr Dža­ti­jev Vla­di­mir Sol­ta­no­vič, re­dov­ni pro­fe­sor i šef ka­te­dre kri­vič­nog pra­va na Prav­nom fa­kul­te­tu Ru­skog dr­žav­nog tr­go­vin­sko – eko­nom­skog fa­kul­te­ta Ru­si­ja u Mo­skvi. Ob­ja­vio je vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va. Uče­snik na vi­še do­ma­ćih i ino­stra­nih na­uč­nih sku­po­va, na ko­ji­ma je imao re­fe­ra­te. Ak­tiv­ni su­di­o­nik mno­gih za­kon­skih i na­uč­nih sku­po­va.

Te­ma:   Pro­ble­mi kri­vič­ne od­go­vor­no­sti, za zlo­či­ne pro­tiv mi­ra i bez­bed­no­sti čo­ve­čan­stva
u za­ko­no­dav­stvu Ru­si­je

  1. Prof. dr Ivan Ko­za­čen­ko, šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo i kri­mi­no­lo­gi­ju na Prav­nom fa­kul­te­tu u Eka­te­rin­bur­gu. Ob­ja­vio vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i ak­tiv­ni su­di­o­nik na broj­nim na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma. Ob­ja­vio vi­še mo­no­gra­fi­ja iz obla­sti kri­vič­nog pra­va. Za do­pri­nos raz­vo­ju na­u­ke u Ru­si­ji vi­še pu­ta na­gra­đi­van.

Te­ma:   So­ci­jal­na pri­ro­da kri­vič­nog pra­va

  1. Prof. dr Mi­loš Ba­bić i prof. dr Ivan­ka Mar­ko­vić Uni­ver­zi­tet u Ba­nja­lu­ci, re­dov­ni pro­fe­sor i šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo na Prav­nom fa­kul­te­tu. Uče­snik u broj­nim me­đu­na­rod­nim na­uč­nim pro­jek­ti­ma i autor vi­še na­uč­nih i struč­nih ra­do­va. Uče­snik broj­nih me­đu­na­rod­nih i do­ma­ćih na­uč­nih sku­po­va. Pred­sed­nik Udru­že­nja za kri­vič­no pra­vo Re­pu­bli­ke Srp­ske. Su­di­ja Su­da BiH, i

        Prof. dr Ivan­ka Mar­ko­vić, Uni­ver­zi­tet u Ba­nja­lu­ci, pro­de­kan Prav­nog fa­kul­te­ta. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va iz obla­sti kri­vič­nog pra­va. Uče­snik broj­nih me­đu­na­rod­nih i do­ma­ćih na­uč­nih i struč­nih sku­po­va. Ob­ja­vi­la ne­ko­li­ko mo­no­gra­fi­ja.

Te­ma:   Kri­vič­no­prav­na re­gu­la­ti­va zlo­u­po­tre­be
opoj­nih dro­ga

  1. Prof. dr Bran­ko Vuč­ko­vić, pred­sed­nik osnov­nog su­da u Ko­to­ru i pred­sed­nik Udru­že­nja za kri­vič­no pra­vo i kri­mi­nal­nu po­li­ti­ku Cr­ne Go­re. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va. Uče­snik na mno­gim do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma.

Te­ma:   Zlo­či­ni pro­tiv čo­vječ­no­sti u Kri­vič­nom
za­ko­ni­ku Cr­ne Go­re

  1. Prof. dr Ve­sna Vuč­ko­vić, su­di­ja Uprav­nog su­da Cr­ne Go­re i pro­fe­sor na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta "Me­di­te­ran" u Pod­go­ri­ci i na Fa­kul­te­tu za me­di­te­ran­ske po­slov­ne stu­di­je u Tiv­tu. Ob­ja­vi­la vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i uče­stvo­va­la na me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma na ko­ji­ma se ras­pra­vlja­la pro­ble­ma­ti­ka iz obla­sti kri­vič­nog i kri­vič­no­pro­ce­snog pra­va.

Te­ma:            Rat­ni zlo­či­ni pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva u Kri­vič­nom za­ko­ni­ku Cr­ne Go­re

  1. Doc. dr Ni­na Go­lik Ak­tiv­ni uče­snik više me­đu­na­rod­nih sku­po­va na ko­ji­ma je ima­la re­fe­ra­te. Ob­ja­vi­la je vi­še ra­do­va iz obla­sti kri­vič­nog pra­va, u pre­sti­žnim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim ča­so­pi­si­ma.

 Te­ma: Za­šti­ta pra­va op­tu­že­nog u Ru­si­ji pred Evrop­skim su­dom za pra­va čo­ve­ka

10. Prof. dr Ni­ko­laj Ha­vron­juk, pro­fe­sor kri­vič­nog pra­va i kri­mi­no­lo­gi­je Ki­ev­sko­go na­ci­o­na­lь­no­go uni­ver­si­te­ta Ta­ra­sa Šev­čen­ko (Ukra­i­na). Uče­snik broj­nih me­đu­na­rod­nih i na­ci­o­nal­nih na­uč­nih sku­po­va sa za­pa­že­nim re­fe­ra­ti­ma. Ob­ja­vio vi­še na­uč­nih ra­do­va u pre­sti­žnim Ukra­jin­skim ča­so­pi­si­ma.

Te­ma:       Me­đu­na­rod­na kri­vič­na de­la: po­gled iz Ukra­ji­ne

  1. Prof. dr Axel­le Re­i­ter Adjunct (lec­tu­rer) in In­ter­na­ti­o­nal Law Fa­culty of Eco­no­mics of Ve­ro­na Uni­ver­sity (Vi­cen­za, Italy)

Te­ma:   Kaf­ki­no na­sle­đe: Me­đu­na­rod­no kri­vič­no pra­vo­su­đe, je­van­đe­lje kao iz­vor pra­va
i pra­va okri­vlje­nog

  1. Prof. dr Alek­san­dar Ko­ro­be­jev, šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo na Prav­nom fa­kul­te­tu u Vla­di­vo­sto­ku. Uče­snik na broj­nim me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma sa za­pa­že­nim ra­do­vi­ma. Za do­pri­nos raz­vo­ju na­u­ke kri­vič­nog pra­va u Ru­si­ji na­gra­đi­van. Član pred­sed­ni­štva Udru­že­nja kri­vi­ča­ra Ru­si­je i pot­pred­sed­nik me­đu­na­rod­nog na­uč­nog fo­ru­ma kri­vi­ča­ra sa se­di­štem u Pe­kin­gu. Ob­ja­vio vi­še za­pa­že­nih mo­no­gra­fi­ja.

Te­ma:   Pi­rat­stvo kao kri­vič­no de­lo me­đu­na­rod­nog ka­rak­te­ra

  1. Prof. dr Mi­le Kr­sta­no­ski, Univerzitet "Sv. Kli­ment Ohrid­ski" - Bi­tolj, re­dov­ni pro­fe­sor kri­vič­nog pra­va i šef ka­te­dre. Ob­ja­vio vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i ne­ko­li­ko mo­no­gra­fi­ja. Uče­snik na broj­nim na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma sa za­pa­že­nim ra­do­vi­ma i mr La­ri­sa Va­si­lev­ska.

Te­ma:   Osvrt na me­đu­na­rod­na kri­vič­na de­la ve­za­na za tran­sna­ci­o­nal­ni kri­mi­nal

  1. Doc. dr Ma­ja Mu­ni­vra­na Vaj­da, Prav­ni fa­kul­tet Za­greb, ob­ja­vi­la vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i uče­stvo­va­la na broj­nim me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma.

Te­ma:   No­vi­ji raz­voj me­đu­na­rod­nih zlo­či­na
i za­po­vjed­ne od­go­vor­no­sti u Hr­vat­skom
ka­zne­nom pra­vu

  1. Ste­fan Ka­ra­ga­no­vić, Ame­rič­ki advo­kat srp­skog po­re­kla i pred­sed­nik ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Isto­rij­ski pro­je­kat Sre­bre­ni­ca iz Ho­lan­di­je.

Te­ma:   Šta pred MKTJB pred­sta­vlja za­do­vo­lja­va­ju­ći do­kaz

  1. Doc. dr Ža­kli­na Spa­le­vić, Uni­ver­zi­tet Si­ner­gi­ja, Bi­je­lji­na, Re­pu­bli­ka Srp­ska. Ob­ja­vi­la ne­ko­li­ko struč­nih i na­uč­nih ra­do­va.

Te­ma:   CYBER ratovanje u sa­vre­me­nom
ge­o­stra­te­škom po­zi­ci­ra­nju

  1. Dr Iva­na To­dev­ska, Agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja BRI­MA Gal­lup In­ter­na­ci­o­nal, Ma­ke­do­ni­ja. Uče­snik na na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma na ko­ji­ma se po­seb­no za­ni­ma­la za pro­ble­me ko­rup­ci­je. Ob­ja­vi­la ne­ko­li­ko struč­nih ra­do­va i jed­nu mo­no­gra­fi­ju.

Te­ma:   Ko­rup­ci­ja - kri­vič­no de­lo

  1. Mr Dra­gan Đo­kić, Mi­ni­star­stvo od­bra­ne BiH. Uče­snik na me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma. Ob­ja­vio ne­ko­li­ko struč­nih ra­do­va i dve mo­no­gra­fi­je iz obla­sti me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog pra­va.

Te­ma:   Na­če­lo za­ko­ni­to­sti u me­đu­na­rod­nom
kri­vič­nom pra­vu

  1. Mr Ba­ljak Mi­ro­slav, Voj­ska Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ba­nja Lu­ka. Uče­snik na me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma.

Te­ma:       Hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja – no­vi ob­lik agre­si­je

  1. Mr Jo­van Mar­ko­vić,

Te­ma: Zlo­či­ni pro­tiv čo­več­no­sti

Uvod­ni­ča­ri iz Sr­bi­je

 

1. Prof. dr Mi­len­ko Kre­ća, Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du, re­dov­ni pro­fe­sor i šef ka­te­dre za me­đu­na­rod­no jav­no pra­vo na Prav­nom fa­kul­te­tu. Uče­snik više me­đu­na­rod­nih sku­po­va na ko­ji­ma je imao re­fe­ra­te. Ob­ja­vio je pre­ko 30. knji­ga ra­do­va iz obla­sti me­đu­na­rod­nog jav­nog pra­va, kao i vi­še ra­do­va u pre­sti­žnim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim ča­so­pi­si­ma. Su­di­ja me­đu­na­rod­nog su­da prav­de i Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. Član Venecijanske komisije. Pred­sed­nik Udru­že­nja za me­đu­na­rod­no kri­vič­no pra­vo.

Te­ma:                Ge­no­cid­na na­me­ra kao con­di­tio si­no qua non
zlo­či­na ge­no­ci­da

2. Prof. dr Zo­ran Sto­ja­no­vić, pro­fe­sor i šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo Prav­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du. Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du, re­dov­ni pro­fe­sor i šef ka­te­dre za kri­vič­no pra­vo na Prav­nom fa­kul­te­tu. Uče­snik više me­đu­na­rod­nih sku­po­va na ko­ji­ma je imao re­fe­ra­te. Ob­ja­vio je pre­ko 30. knji­ga ra­do­va iz obla­sti kri­vič­nog i me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog pra­va, kao i vi­še ra­do­va u pre­sti­žnim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim ča­so­pi­si­ma. Ak­tiv­ni su­di­o­nik mno­gih za­kon­skih i na­uč­nih pro­je­ka­ta.

     i Prof. dr Dra­ga­na Ko­la­rić, pro­fe­sor i pro­de­kan Po­li­cij­ske aka­de­mi­je u Be­o­gra­du, autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va ob­ja­vlje­nih u pre­sti­žnim do­ma­ćim i ino­stra­nim ča­so­pi­si­ma i uče­snik me­đu­na­rod­nih i na­ci­o­nal­nih na­uč­nih sku­po­va.

Te­ma: Agre­si­ja u me­đu­na­rod­nom kri­vič­nom pra­vu

3. Prof. dr Mi­lan Šku­lić, re­dov­ni pro­fe­sor i pro­de­kan na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du. Ob­ja­vio vi­še knji­ga i mo­no­gra­fi­ja kao i na­uč­nih ra­do­va u me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim re­fe­rent­nim ča­so­pi­si­ma. Uče­snik u iz­ra­di vi­še za­kon­skih aka­ta, gde je svo­je te­o­rij­sko zna­nje pro­ve­ra­vao u prak­si Ak­tiv­ni uče­snik broj­nih me­đu­na­rod­nih sku­po­va i pro­je­ka­ta, po­seb­no u obla­sti har­mo­ni­za­ci­je na­šeg kri­vič­nog pra­va sa stan­dar­di­ma Evropske uni­je. Član Dr­žav­nog ve­ća tu­ži­lač­kog sa­ve­ta i Uprav­nog od­bo­ra Udru­že­nja za me­đu­na­rod­no kri­vič­no pra­vo.

Te­ma: Agre­si­ja kao zlo­čin pro­tiv mi­ra

4. Prof. dr Bo­ris Kri­vo­ka­pić, re­do­vi pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za dr­žav­nu upra­vu i ad­mi­ni­stra­ci­ju i pro­rek­tor na Me­ga­trend uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va. Raz­vi­ja in­te­gra­lan pri­stup ljud­skim slo­bo­da­ma i pra­vi­ma, u či­jim su te­me­lji­ma pra­vo na ži­vot i bez­bed­nost. Ob­ja­vio je ve­ći broj ra­do­va u do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim ča­so­pi­si­ma. Su­de­lo­vao je u vi­še na­uč­nih pro­je­ka­ta. Ak­tiv­ni su­di­o­nik broj­nih me­đu­na­rod­nih i na­ci­o­nal­nih sku­po­va. Do­bit­nik zna­čaj­nih me­đu­na­rod­nih i na­ci­o­nal­nih pri­zna­nja za stva­ra­la­štvo.

Te­ma: Me­đu­na­rod­na kri­vič­na de­la na­si­lja na mo­ru

5. Prof. dr Gor­da­na Stan­ko­vić, Uni­ver­zi­tet u Ni­šu. Re­dov­ni pro­fe­sor na Prav­nom fa­kul­te­tu u Ni­šu (u pen­zi­ji). Iz­u­zet­ni po­zna­va­lac fi­nan­sij­skog i pri­vred­nog pra­va. Ob­ja­vio vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va u me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim ča­so­pi­si­ma.

Te­ma: Bes­plat­na prav­na po­moć u za­stu­pa­nju
u par­nič­nom po­stup­ku

6.     Prof. dr Sre­to No­go, pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu za dr­žav­nu upra­vu i ad­mi­ni­stra­ci­ju Me­ga­trend uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Autor vi­še mo­no­gra­fi­ja i na­uč­nih i struč­nih ra­do­va ob­ja­vlje­nih u na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim re­fe­rent­nim ča­so­pi­si­ma. Ak­tiv­ni uče­snik broj­nih me­đu­na­rod­nih i na­ci­o­nal­nih sku­po­va. Uče­snik u iz­ra­di vi­še za­kon­skih aka­ta, gde je svo­je te­o­rij­sko zna­nje pro­ve­ra­vao u prak­si. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Udru­že­nja za me­đu­na­rod­no kri­vič­no pra­vo.

Te­ma: Izazovi međunarodnog krivičnog prava

7.     Prof. dr Ne­đo Da­ni­lo­vić, pro­fe­sor i pro­de­kan na Fa­kul­te­tu za dr­žav­nu upra­vu i ad­mi­ni­stra­ci­ju na Me­ga­trend uni­ver­zi­te­tu. Autor vi­še mo­no­gra­fi­ja, uni­ver­zi­tet­skih udž­be­ni­ka i na­uč­nih pri­lo­ga ob­ja­vlje­nih u na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim ča­so­pi­si­ma. Ru­ko­vo­dio je sa vi­še na­uč­no­i­stra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta i uče­stvo­vao na vi­še na­uč­nih sku­po­va na­ci­o­nal­nog i me­đu­na­rod­nog zna­ča­ja. Za­me­nik je pred­sed­ni­ka Udru­že­nja me­to­do­lo­ga, i

        Prof. dr Dra­gan Ma­noj­lo­vić

Te­ma: Pi­rat­stvo te­ro­ri­stič­ki akt ili or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal ili ne­što dru­go

8.     No­vi­ca Pe­ko­vić, pred­sed­nik Ape­la­ci­o­nog su­da u No­vom Sa­du. Ob­ja­vio vi­še struč­nih ra­do­va u ko­ji­ma je na originalan na­čin uka­zi­vao na ko­je se pro­ble­me na­i­la­zi u pri­me­ni kon­kret­nih za­kon­skih re­še­nja. Svo­jim di­sku­si­ja­ma zna­čaj­no do­pri­neo raz­vo­ju kri­vič­nog i me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog pra­va u Sr­bi­ji. Osni­vač i član Uprav­nog od­bo­ra Udru­že­nja za me­đu­na­rod­no kri­vič­no pra­vo.

Te­ma: Rat­ni zlo­či­ni pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva i Ha­ški tri­bu­nal

9.     Prof. dr Sa­ša Kne­že­vić, Uni­ver­zi­tet u Ni­šu. Pro­de­kan i van­red­ni pro­fe­sor kri­vič­no­pro­ce­snog pra­va na Prav­nom fa­kul­te­tu. Uče­snik na mno­gim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim na­uč­nim sku­po­vi­ma. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va.

Te­ma:              Me­đu­na­rod­ni stan­dar­di za­šti­te sve­do­ka
u po­stup­ku za rat­ne zlo­či­ne

10.   Prof. dr Želj­ko Ni­kač, pro­fe­sor na Po­li­cij­skoj aka­de­mi­ji u Be­o­gra­du. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i uče­snik na do­ma­ćim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma i

        Bo­ban Si­mić, pre­da­vač na Po­li­cij­skoj aka­de­mi­ji.

Te­ma: Me­đu­na­rod­na kri­vič­na de­la i osvrt
na ulo­gu po­li­ci­je MUP RS u pro­ce­su­i­ra­nju rat­nih zlo­či­na

11.   Prof. dr Sr­đan Đor­đe­vić, Prav­ni fa­kul­tet u Kra­gu­jev­cu. Ob­ja­vio vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i

        Doc. dr Mi­lan Pa­le­vić, pro­de­kan na Prav­nom fa­kul­te­tu u Kra­gu­je­va­cu i do­cent na ka­te­dri za me­đu­na­rod­no jav­no pra­vo. Ob­ja­vio vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i uče­snik na broj­nim na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma. Član Uprav­nog od­bo­ra Udru­že­nja za me­đu­na­rod­no kri­vič­no pra­vo.

Te­ma: Je­dan kri­tič­ki osvrt na pro­ce­snu po­li­ti­ku Ha­škog tri­bu­na­la

 

12.   Doc. dr Zo­ran Ste­va­no­vić, In­sti­tut za so­ci­o­lo­ške i kri­mi­no­lo­ške stu­di­je. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va. Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik Re­vi­je za kri­vič­no pra­vo i kri­mi­no­lo­gi­ju i Mr Ja­smi­na Igroč­ki

Te­ma: Po­lo­žaj stran­ca u za­tvor­skom si­ste­mu Sr­bi­je

13. Prof. dr Je­le­na Lo­pi­čić - Jan­čić, autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va. Ob­ja­vi­la vi­še knji­ga i mo­no­gra­fi­ja iz obla­sti kri­vič­nog pra­va.

Te­ma: Su­đe­nje okri­vlje­ni­ma za kri­vič­na de­la rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva
pred me­đu­na­rod­nim voj­nim su­dom
u Nin­ber­gu i To­kiju

14. Prof. dr Ne­delj­ko Jo­van­če­vić, Uče­snik na broj­nim me­đu­na­rod­nim i do­ma­ćim kon­fe­ren­ci­ja­ma. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i ne­ko­li­ko mo­no­gra­fi­ja. Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ča­so­pi­sa „Bra­nič“. Član Advo­kat­ske ko­mo­re Be­o­gra­da.

Te­ma: Prav­na pri­ro­da za­jed­nič­kog zlo­či­nač­kog
po­du­hva­ta

15. Doc. dr Iva­na Kr­stić, Prav­ni fa­kul­tet Be­o­grad, do­cent na ka­te­dri za me­đu­na­rod­no jav­no pra­vo. Autor vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i uče­snik na na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma sa pi­sa­nim ra­dom.

Te­ma: Uni­ver­zal­na nad­le­žnost za zlo­či­ne ge­no­ci­da

16. Doc. dr Bo­jan Mi­lo­sa­vlje­vić, Prav­ni fa­kul­tet Be­o­grad. Do­cent na ka­te­dri za me­đu­na­rod­no jav­no pra­vo. Uče­snik na vi­še do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih sku­po­va. Autor vi­še ra­do­va.

Te­ma: Zlo­či­ni nad oso­bljem mi­rov­nih mi­si­ja
Uje­di­nje­nih na­ci­ja

17. Doc. dr Igor Vu­ko­vić, Prav­ni fa­kul­tet Be­o­grad. Do­cent na ka­te­dri za kri­vič­no pra­vo. Ob­ja­vio vi­še struč­nih i naučnih ra­do­va iz obla­sti kri­vič­nog pra­va. Ak­tiv­ni uče­snik na na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma sa pi­sa­nim ra­do­vi­ma.

Te­ma: Deč­ja por­no­gra­fi­ja i kri­vič­no pra­vo
– me­đu­na­rod­ni ugo­vo­ri

18. Doc. dr Ti­ja­na Šur­lan, Po­li­cij­ska aka­de­mi­ja Beograd. Objavila vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i uče­snik na me­đu­na­rod­nim i na­ci­o­nal­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma.

Te­ma: Te­los zlo­či­na pro­tiv čo­več­no­sti

19. Doc. dr Zo­ran Pa­vlo­vić, Uni­ver­zi­te­ta Pri­vred­na aka­de­mi­ja No­vi Sad, do­cent na Prav­nom fa­kul­te­tu. Ob­ja­vio vi­še struč­nih ra­do­va i ak­tiv­ni uče­snik na na­ci­o­nal­nim i me­đu­na­rod­nim na­uč­nim sku­po­vi­ma i Ni­ko­la Pet­ko­vić:

Te­ma:              Sek­su­al­no na­si­lje u me­đu­na­rod­nom kri­vič­nom pra­vu

20.   Dr Go­ran Ma­tić: Di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je Sa­ve­ta za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost i za­šti­tu taj­nih po­da­ta­ka. Ob­ja­vio vi­še struč­nih i na­uč­nih ra­do­va i ak­tiv­ni je uče­snik na na­ci­o­nal­nim me­đu­na­rod­nim sku­po­vi­ma.

Te­ma: Krivično delo terorizam kroz međunarodne ugovore

21. Mr Ivan Đo­kić: asi­stent na Prav­nom fa­kul­te­tu u Be­o­gradu na ka­te­dri za kri­vič­no pra­vo.

Te­ma: Rim­ski Sta­tut i ob­li­ci kri­vi­ce

 

 

ORI­JEN­TA­CI­O­NI PRO­GRAM RA­DA

 

 

SRE­DA 05. jun 2013.

 

Od 17,00 do 19,00 Pri­jem i re­gi­stra­ci­ja
uče­sni­ka sa­ve­to­va­nja u ho­te­lu "Omorika" na pultu Agencije
"Potenza".

 

19,00   Sednica Upravnog odbora Udruženja, Organizacionog odbora i referenata.

 

 

 

ČETVRTAK 06. jun 2013.

10,00    Otvaranje savetovanja, skupu će se obratiti ministar pravde Republike Srbije Nikola Selaković

10,15    Obraćanje predsednika Vrhovnog kasacionog suda Republike Srbije Dragomira Milojevića

10,30    Uvodni referat, prof. Milenko Kreća

10,45    Uvodni referat, akademik, prof. dr Vlado Kambovski

11,00    Uvodni referat, prof. dr Zoran Stojanović

11,15    Uvodni referat, prof. dr Milan Škulić

11,30    Uvodni referat, prof. dr Vladimir Komisarov

11,45    Uvodni referat, prof. dr Jurij Gikuj

12,00    Uvodni referat, prof. dr Džatijev Vladimir Soltanovič

12,15   KAFE PAUZA

12,30    Uvodni referat, prof. dr Ivan Kozačenko

12,45    Uvodni referat, prof. dr Nikolaj Havronjuk

13,00    Uvodni referat, prof. dr Ahelle Reiter Adjunct

13,15    Uvodni referat, prof. dr Gordana Stanković

13,30    Uvodni referat, doc. dr Aleksandar Korojebev

13,45    Uvodni referat, prof. dr Miloš Babić

14,00    Uvodni referat, Štefan Karaganović, advokat

14,15   ZAVRŠETAK PREPODNEVNOG RADA

17,00    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Branko Vučković

17,15    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Nina Golik

17,30    Uvod­ni re­fe­rat, dr Ivana Todevska

17,45    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Sa­ša Kne­že­vić

18,00       Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Jelena Lopičić - Jančić

18,15    Uvod­ni re­fe­rat, dr Dragan Đokić

18,30    Uvod­ni re­fe­rat, mr Miroslav Baljak

18,45    Uvod­ni re­fe­rat, dr Goran Matić

19,00    Uvod­ni re­fe­rat, mr Ivan Đokić

 

 

PETAK 07. jun 2013.

10,00    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Boris Krivokapić

10,15    Uvod­ni re­fe­rat, Novica Peković

10,30    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Sreto Nogo

10,45    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Vesna Vučković

11,00    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Nedeljko Jovančević

11,15    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Dragan Manojlović

11,30    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Maja Munivrana Vajda

11,45    Uvodni referat, doc. dr Igor Vuković

12,00   KA­FE PA­U­ZA

12,15    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Ivana Krstić

12,30    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Bojan Milosavljević

12,45    Uvod­ni re­fe­rat, prof. dr Željko Nikač

13,00    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Zoran Stevanović

13,15    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Milan Palević

13,30    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Tijana Šurlan

13,45    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Žaklina Spalević

14,00    Uvod­ni re­fe­rat, mr Miroslav Baljak

14,15    Uvod­ni re­fe­rat, doc. dr Zoran Pavlović

14,30    Uvodni referat, mr Jovan Marković

14,45   ZA­VR­ŠE­TAK PRE­PO­DNEV­NOG RA­DA

15,00   PIK­NIK RU­ČAK

17,00   Diskusija po podnetim referatima

 

SUBOTA 08. jun 2013.

od 10,00 do 14,00

OKRUGLI STO:

NOVINE U REFORMI PRAVOSUĐA

(govore predstavnici Ministarstva pravde, Visokog saveta sudstva, Društva sudija i Državnog veća tužilaštva)

 

20,30   SVEČANA VEČERA
UZ MUZIČKI PROGRAM

Objavljeno: 05.06.2013.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za septembar 2019.

RADNO PRAVO

Legitimacija predstavnika sindikata i zaštita pojedinačnih prava zaposlenih


SUDSKA PRAKSA - RADNO PRAVO

Postupak sudske zaštite


SUDSKA PRAKSA - Vrhovni kasacioni sud

Radno pravo - Isplata razlike zarade


SUDSKA PRAKSA - RADNO PRAVO

Odgovornost za štetu i naknada štete


NAKNADA ZARADE

Ostvarivanje prava na naknadu zarade - Za vreme privremene sprečenosti za rad koja je nastupila od 11.04.2019. godine - potrebna dokumentacija


RADNO PRAVO

Jubilarna nagrada


SUDSKA PRAKSA - RADNO PRAVO

Radni odnosi


OBRAZOVANJE

Nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije


MIŠLJENJA MINISTARSTVA - MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA

Šifarnik zanimanja - Pitanja i odgovori


MIŠLJENJA

Stalna konferencija gradova i opština - Prava i obaveze zaposlenih u lokalnoj administraciji


OSIGURANJE

Srpsko pravo osiguranja o statusu društva za posredovanje u osiguranju


SUDSKA PRAKSA - PRIVREDNI APELACIONI SUD

Osiguranje - Prava i obaveze osiguravača


KRIVIČNO PRAVO

Poreska utaja (norma i praksa)


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)