POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

Zakon o Pravosudnoj akademiji


PRISTUPITE SVIM PREČIŠĆENIM TEKSTOVIMA PROPISA SA NAPOMENAMA I KOMENTARIMA
PREKO INTERMEX ONLINE PRAVNOG SISTEMA

INTERMEX ONLINE SISTEM je daleko najveći i najbrži na tržištu - sadrži preko pola miliona tekstova,  više od 200.000 prečišćenih tekstova propisa i propisa koji su prestali da važe,  iz svih glasila, KOMPLETAN OGLASNI DEO I JAVNE NABAVKE - SVIH JAVNIH NABAVKI, OBAVEŠTENJA O LIKVIDACIJI PRIVREDNIH DRUŠTAVA I STEČAJIMA, SUDSKIH OGLASA SUDOVA, PREUZIMANJA, LIKVIDACIJE, PROMENE LICA OVLAŠĆENIH ZA ZASTUPANJE, PONIŠTENJE UGOVORA itd., kompletnu aktuelnu SUDSKU PRAKSU iz svih zvaničnih Biltena sudova, preko 10.000 autorskih tekstova, više od 1000 knjiga u ORIGINALU, zbornike radova pravničkih udruženja, desetine hiljada tekstova mišljenja, objašnjenja i instrukcija nadležnih organa, hiljade gotovih modela akata i OBRAZACA, INTEGRISANE pomoćne ALATE i baze podataka – kalkulatore zateznih kamata i taksi, JAVNE SERVISE - Pretraga SUDSKIH PREDMETA, STEČAJI, DUŽNICI, AUTOMATSKI PORESKI KALENDAR SA OBRASCIMA, RSS FEED

ISPROBAJTE BESPLATNO INTERMEX ONLINE PRAVNI SISTEM >


"Službeni glasnik RS", br. 104/2009, 32/2014 (Odluka Ustavnog suda)

 

 

Na osnovu člana 112. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije, donosim

 

 

 

UKAZ

 

o proglašenju Zakona o Pravosudnoj akademiji

 

Proglašava se Zakon o Pravosudnoj akademiji, koji je donela Narodna skupština Republike Srbije na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2009. godini, 11. decembra 2009. godine.

 

 

PR broj 189

U Beogradu, 16. decembra 2009. godine

 

Predsednik Republike,

Boris Tadić, s.r.

 

 

 

ZAKON

 

o Pravosudnoj akademiji

 

 

I. OSNOVNE ODREDBE

 

 

Predmet zakona

 

Član 1.

 

Ovim zakonom se osniva Pravosudna akademija (u daljem tekstu: Akademija) i uređuju se njen status, delatnost, organi upravljanja i finansiranje, kao i početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (u daljem tekstu: tužioci), obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika i obuka sudskog i tužilačkog osoblja.

 

 

Cilj osnivanja Akademije

 

Član 2.

 

Cilj osnivanja Akademije jeste da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i tužilačkog osoblja.

 

 

Status Akademije

 

Član 3.

 

Osnivač Akademije je Republika Srbija.

 

Akademija se osniva kao ustanova koja obavlja delatnosti radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom.

 

Akademija ima svojstvo pravnog lica.

 

Sedište Akademije je u Beogradu.

 

Na unutrašnje uređenje i poslove koje obavlja Akademija, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje javne službe, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

 

Nadzor nad zakonitošću rada Akademije vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.

 

 

Pečat Akademije

 

Član 4.

 

Akademija ima svoj pečat.

 

Sadržina i način korišćenja pečata Akademije utvrđuje se Statutom Akademije, u skladu sa zakonom koji uređuje pečat državnih i drugih organa.

 

 

II. DELATNOST I ORGANIZACIJA AKADEMIJE

 

 

Delatnost Akademije

 

Član 5.

 

Akademija:

 

- organizuje i sprovodi prijemni ispit za početnu obuku;

 

- organizuje i sprovodi početnu obuku;

 

- organizuje i sprovodi stalnu obuku sudija i tužilaca;

 

- organizuje i sprovodi obuku predavača i mentora;

 

- organizuje i sprovodi stručno usavršavanje sudskog i tužilačkog osoblja;

 

- uspostavlja i održava saradnju sa domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, u vezi sa poslovima koje obavlja;

 

- izdaje publikacije i obavlja drugu izdavačku delatnost;

 

- obavlja istraživačko analitičke poslove i sarađuje sa naučnim institucijama;

 

- sistematski prikuplja podatke koji su od značaja za rad Akademije, a naročito o sprovođenju obuke i rezultatima obuke i vodi dokumentaciono informacioni centar;

 

- prikuplja i obrađuje sudsku praksu;

 

- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom Akademije (u daljem tekstu: Statut).

 

 

Organi Akademije

 

Član 6.

 

Organi Akademije su Upravni odbor, direktor i Programski savet.

 

 

Upravni odbor

 

Član 7.

 

Upravni odbor je organ koji upravlja Akademijom i njegov sastav čini devet članova.

 

Članovi Upravnog odbora su: četiri člana koje imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija, od kojih dva imenuje na predlog udruženja sudija; dva člana koje imenuje Državno veće tužilaca iz reda tužilaca, od kojih jednog imenuje na predlog udruženja tužilaca; i tri člana koje imenuje Vlada, od kojih je jedan državni sekretar u ministarstvu nadležnom za pravosuđe zadužen za stručno usavršavanje zaposlenih u pravosuđu, a jedan iz reda zaposlenih u Akademiji.

 

Članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ne mogu biti članovi Upravnog odbora.

 

Mandat članova Upravnog odbora traje četiri godine, s mogućnošću ponovnog izbora na još jedan mandat.

 

Članovi i predsednik Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u visini od 30% od osnovne plate sudije osnovnog suda.

 

 

Predsednik Upravnog odbora

 

Član 8.

 

Članovi Upravnog odbora biraju predsednika Upravnog odbora među članovima Upravnog odbora iz reda sudija i tužilaca.

 

Mandat predsednika Upravnog odbora traje četiri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora na još jedan mandat.

 

Predsednik Upravnog odbora saziva i predsedava sednicama Upravnog odbora.

 

 

Nadležnosti Upravnog odbora

 

Član 9.

 

Upravni odbor Akademije:

 

- donosi Statut i druge akte Akademije u skladu sa zakonom i prati njihovu primenu;

 

- bira i razrešava predsednika Upravnog odbora;

 

- bira i razrešava direktora Akademije, na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa;

 

- bira i razrešava članove Programskog saveta;

 

- usvaja program prijemnog ispita za početnu obuku;

 

- usvaja pravilnik o polaganju prijemnog ispita za početnu obuku;

 

- usvaja pravilnik o polaganju završnog ispita početne obuke;

 

- usvaja programe početne obuke i dostavlja ih Visokom savetu i Državnom veću tužilaca radi utvrđivanja;

 

- usvaja programe stalne obuke, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca;

 

- usvaja program obuke sudskog i tužilačkog osoblja, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca;

 

- usvaja posebni program obuke sudijskih pomoćnika i pripravnika, uz saglasnost Visokog saveta sudstva;

 

- usvaja poseban program obuke tužilačkih pomoćnika i pripravnika i dostavlja ga Državnom veću tužilaca radi utvrđivanja;

 

- donosi program prijemnog ispita za sudijske i tužilačke pripravnike;

 

- usvaja program obuke mentora i predavača;

 

- odlučuje o visini naknade za rad mentora i predavača;

 

- usvaja godišnji izveštaj o radu Akademije i godišnji obračun;

 

- daje saglasnost na odluku o imenovanju članova stalnih komisija;

 

- donosi poslovnik o svom radu;

 

- daje saglasnost na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Akademiji;

 

- odlučuje o korišćenju sredstva Akademije, u skladu sa zakonom;

 

- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.

 

 

Prestanak funkcije članova i predsednika Upravnog odbora

 

Član 10.

 

Članu Upravnog odbora prestaje funkcija:

 

- istekom mandata na koji je izabran;

 

- na lični zahtev;

 

- članu Upravnog odbora koji je sudija, tužilac ili državni sekretar ministarstva nadležnog za pravosuđe, prestankom te funkcije;

 

- u slučaju sprečenosti obavljanja funkcije člana Upravnog odbora u periodu dužem od šest meseci;

 

- razrešenjem.

 

Odluku o prestanku funkcije člana Upravnog odbora donosi organ koji ga je imenovao.

 

Organ nadležan za imenovanje, imenuje novog člana u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o prestanku funkcije člana Upravnog odbora.

 

Pored razloga iz stava 1. ovog člana, predsedniku Upravnog odbora može prestati ta funkcija i razrešenjem na osnovu odluke Upravnog odbora.

 

 

Način rada Upravnog odbora

 

Član 11.

 

Sednice Upravnog odbora saziva i njima predsedava predsednik Upravnog odbora. Upravni odbor održava najmanje četiri sednice godišnje.

 

Predsednik Upravnog odbora saziva sednicu na predlog najmanje jedne trećine članova.

 

Sednica Upravnog odbora može biti sazvana i na osnovu obrazloženog pismenog zahteva direktora Akademije ili člana Upravnog odbora.

 

Upravni odbor održava sednice ako je prisutno više od polovine ukupnog broja članova.

 

 

Način odlučivanja Upravnog odbora

 

Član 12.

 

Upravni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnog broja članova.

 

Odluke o izboru i razrešenju predsednika Upravnog odbora i direktora Akademije, Statut i poslovnik donose se dvotrećinskom većinom glasova svih članova Upravnog odbora.

 

Način rada i odlučivanja Upravnog odbora bliže se uređuje poslovnikom.

 

 

Direktor Akademije

 

Član 13.

 

Direktor je izvršni organ Akademije.

 

Direktor Akademije bira se na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

 

Za direktora Akademije može se izabrati lice koje pored opštih uslova za rad u državnim organima ispunjava sledeće uslove:

 

- da ima visoku stručnu spremu;

 

- da ima najmanje sedam godina radnog iskustva u struci;

 

- da ima organizacione i rukovodeće sposobnosti;

 

- da ima aktivno znanje jednog svetskog jezika.

 

 

Nadležnosti Direktora

 

Član 14.

 

Direktor:

 

- predstavlja i zastupa Akademiju;

 

- izvršava odluke Upravnog odbora i Programskog saveta;

 

- koordinira i organizuje rad Akademije;

 

- učestvuje u radu Upravnog odbora i Programskog saveta;

 

- podnosi godišnji izveštaj o radu Upravnom odboru;

 

- donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Akademiji, uz saglasnost Upravnog odbora;

 

- rukovodi stručnom i tehničkom službom Akademije;

 

- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom i drugim aktima.

 

 

Prestanak funkcije direktora

 

Član 15.

 

Direktoru Akademije prestaje funkcija:

 

- istekom mandata na koji je izabran;

 

- na lični zahtev;

 

- gubitkom radne sposobnosti i ispunjavanjem uslova za penziju;

 

- razrešenjem zbog nestručnog i nesavesnog rada.

 

 

Programski savet

 

Član 16.

 

Programski savet je stručni organ Akademije.

 

Programski savet čini 11 članova koje imenuje Upravni odbor, iz reda sudija i tužilaca, drugih stručnjaka i sudskog i tužilačkog osoblja.

 

Najmanje pet članova Programskog saveta su sudije, najmanje tri su tužioci, od kojih po jednog člana predlaže udruženje sudija, odnosno udruženje tužilaca, a jedan član je iz reda sudskog i tužilačkog osoblja.

 

Članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca i članovi Upravnog odbora ne mogu biti članovi Programskog saveta.

 

Članovi Programskog saveta iz stava 3. ovog člana, mogu se osloboditi do 50% obima posla zbog rada u Akademiji.

 

Odluku o oslobođenju iz stava 5. ovog člana donosi Visoki savet sudstva za sudije, Državno veće tužilaca za tužioce, a starešina pravosudnog organa u kome je član zaposlen za člana iz reda sudskog i tužilačkog osoblja.

 

Članovi Programskog saveta koji nisu iz reda sudija, tužilaca i sudskog i tužilačkog osoblja imaju pravo na posebnu naknadu za rad koju utvrđuje Upravni odbor.

 

 

Nadležnost Programskog saveta

 

Član 17.

 

Programski savet Akademije:

 

- utvrđuje predlog programa polaganja prijemnog ispita za početnu obuku;

 

- utvrđuje predlog programa završnog ispita početne obuke;

 

- utvrđuje predlog programa početne obuke sudija i tužioca;

 

- imenuje članove stalnih komisija, uz saglasnost Upravnog odbora;

 

- obrazuje povremene komisije i radne grupe, u skladu sa Statutom;

 

- utvrđuje predlog programa stalne obuke sudija i tužioca;

 

- utvrđuje predlog posebnog programa obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika;

 

- utvrđuje predlog prijemnog ispita za sudijske i tužilačke pripravnike;

 

- utvrđuje predlog programa obuke sudskog i tužilačkog osoblja;

 

- utvrđuje predlog programa obuke mentora i predavača i drugih specijalizovanih programa obuke;

 

- imenuje stalne predavače iz reda sudija i tužilaca uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca;

 

- daje saglasnost na odluku o izboru stalnih predavača koji nisu sudije i tužioci;

 

- utvrđuje uslove za imenovanje i imenuje mentore i povremene predavače;

 

- utvrđuje predlog pravilnika za polaganje prijemnog ispita za početnu obuku;

 

- utvrđuje predlog pravilnika za polaganje završnog ispita početne obuke;

 

- donosi poslovnik o svom radu;

 

- odlučuje o prigovoru na rang listu kandidata sa prijemnog ispita za početnu obuku;

 

- vrši i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i Statutom.

 

 

Stalne komisije Programskog saveta

 

Član 18.

 

Programski savet ima stalne komisije:

 

- za prijemni ispit korisnika početne obuke;

 

- za početnu obuku i završni ispit;

 

- za stalnu obuku;

 

- za obuku sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika;

 

- za obuku sudskog i tužilačkog osoblja;

 

- za obuku mentora i predavača.

 

Članove stalne komisije imenuje Programski savet uz saglasnost Upravnog odbora.

 

Broj i sastav članova stalnih komisija uređuje se Statutom.

 

Članovi stalnih komisija imaju prava iz člana 16. st. 5. i 7. ovog zakona.

 

 

Mentori i predavači

 

Član 19.

 

Mentori i predavači su posebno obučena lica iz reda sudija, tužilaca i drugih profesija koja neposredno sprovode programe obuke.

 

Mentori mogu biti samo sudije i zamenici javnih tužilaca.

 

Predavači mogu biti stalni i povremeni.

 

Stalni predavači iz reda sudija i zamenika javnih tužilaca upućuju se na rad u Akademiju na period od tri godine.

 

Stalni predavači koji nisu sudije i zamenici javnih tužilaca zasnivaju radni odnos u Akademiji.

 

Povremeni predavači se angažuju prema potrebi radi sprovođenja programa obuke.

 

Prava i obaveze mentora i povremenih predavača uređuju se ugovorom između njih i Akademije.

 

 

Plate i naknade mentora i predavača

 

Član 20.

 

Mentori na programu početne obuke oslobađaju se 10% radnih obaveza i imaju pravo na naknadu za mentorski rad u visini od 10% od osnovne plate.

 

Mentori na programu obuke sudijskih, odnosno tužilačkih pomoćnika i pripravnika imaju pravo na naknadu za mentorski rad u visini do 15 % svoje osnovne plate u zavisnosti od broja lica kojima je mentor.

 

Stalni predavači imaju pravo na platu u skladu sa zakonom koji uređuje plate državnih službenika, a stalni predavači iz reda sudija i zamenika javnih tužilaca imaju platu jednaku plati koju bi imali da obavljaju sudijsku, odnosno tužilačku funkciju, ukoliko je to za njih povoljnije.

 

Povremeni predavači imaju pravo na naknadu za rad i na naknadu troškova u vezi sa pripremom i sprovođenjem obuke u skladu sa aktom Upravnog odbora.

 

 

Stručna i tehnička služba

 

Član 21.

 

Za obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova u Akademiji obrazuje se stručna i tehnička služba.

 

Opis poslova i radnih zadataka zaposlenih u stručnoj i tehničkoj službi uređuju se aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

 

Na prava i obaveze zaposlenih u Akademiji primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi.

 

 

Sredstva i uslovi za rad

 

Član 22.

 

Sredstva za rad Akademije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, donacija i poklona, prihoda od izdavanja publikacija i realizacije projekata i drugih izvora u skladu sa zakonom.

 

Uslove za rad Akademije obezbeđuje Vlada.

 

 

III. OBUKA SUDIJA I TUŽILACA

 

 

Pojam i cilj

 

Član 23.

 

Obuka sudija i tužilaca je organizovano sticanje i usavršavanje praktičnih i teorijskih znanja i veština potrebnih za nezavisno, odnosno samostalno, stručno i efikasno vršenje njihove funkcije.

 

 

Vrste obuke

 

Član 24.

 

Obuka može biti početna i stalna.

 

 

1. Početna obuka

 

 

Pojam i cilj

 

Član 25.

 

Početna obuka je organizovano sticanje praktičnih i teorijskih znanja i veština, razumevanje uloge i osnovnih principa postupanja sudije i zamenika javnog tužioca u cilju samostalnog, stručnog i efikasnog vršenja funkcije sudije u prekršajnom i osnovnom sudu i zamenika javnog tužioca u osnovnom javnom tužilaštvu.

 

 

Korisnici početne obuke

 

Član 26.

 

Korisnici početne obuke su lica koja su po položenom prijemnom ispitu primljena u Akademiju na početnu obuku.

 

Broj korisnika početne obuke određuju Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca jednom godišnje, do 1. marta i o tome obaveštavaju Akademiju.

 

Broj korisnika početne obuke iz stava 2. ovog člana Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca utvrđuju na osnovu procene broja slobodnih sudijskih mesta u prekršajnim i osnovnim sudovima, odnosno mesta zamenika u osnovnom javnom tužilaštvu, u godini koja sledi nakon godine u kojoj korisnici završavaju početnu obuku, uvećanom za 30%.

 

 

Javni konkurs za prijem na početnu obuku

 

Član 27.

 

Akademija raspisuje javni konkurs za izbor kandidata za prijem na početnu obuku.

 

Javni konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje se jednom godišnje, najkasnije do 1. juna i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog informisanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije.

 

Rok za prijavljivanje kandidata je 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

 

Uslovi za prijem na početnu obuku

 

Član 28.

 

Uslovi za prijem na početnu obuku su:

 

- položen pravosudni ispit;

 

- ispunjavanje opštih uslova za rad u državnim organima;

 

- položen prijemni ispit za početnu obuku.

 

 

a) Prijemni ispit za početnu obuku

 

 

Cilj prijemnog ispita

 

Član 29.

 

Cilj prijemnog ispita je utvrđivanje stepena stručnog znanja potrebnog za pohađanje programa početne obuke i sposobnosti za vršenje sudijske i tužilačke funkcije.

 

 

Predmet i program prijemnog ispita

 

Član 30.

 

Predmet prijemnog ispita odnosi se na utvrđivanje stepena stručnog znanja potrebnog za pohađanje programa početne obuke, što obuhvata važeće materijalno i procesno pravo u oblasti građanskog, krivičnog i prekršajnog prava, kao i poznavanje opšte kulture.

 

Program polaganja prijemnog ispita uređuje se aktom Programskog saveta koji se objavljuje najkasnije šest meseci pre dana polaganja ispita.

 

 

Vreme i način polaganja prijemnog ispita

 

Član 31.

 

Prijemni ispit za početnu obuku organizuje se jednom godišnje najkasnije do 1. septembra.

 

Prijemni ispit se sastoji od pismenog i usmenog dela i testa ličnosti.

 

Način polaganja prijemnog ispita bliže se uređuje pravilnikom o polaganju prijemnog ispita.

 

 

Komisija za prijemni ispit

 

Član 32.

 

Prijemni ispit se polaže pred komisijom za prijemni ispit (u daljem tekstu: Ispitna komisija).

 

Ispitna komisija ima pet članova koje imenuje Programski savet na period od četiri godine, od kojih su tri člana sudije, a dva tužioci.

 

Članovi Ispitne komisije ne mogu biti članovi Programskog saveta.

 

Za sprovođenje testa ličnosti, Ispitna komisija angažuje stručna lica.

 

 

Ocenjivanje

 

Član 33.

 

Usmeni i pismeni deo ocenjuju se ocenama od 1 do 10.

 

Ocene na testu ličnosti su "zadovoljava" i "ne zadovoljava".

 

Smatra se da kandidat koji dobije ocenu 2 ili nižu na usmenom ili pismenom delu prijemnog ispita, odnosno ocenu "ne zadovoljava" na testu ličnosti, nije položio prijemni ispit.

 

Kandidat koji nije zadovoljan ocenom na usmenom delu ispita ima pravo da u roku od 24 časa od prijema obaveštenja o oceni podnese zahtev Programskom savetu za polaganje usmenog dela prijemnog ispita pred posebnom komisijom.

 

Programski savet obrazuje posebnu komisiju iz stava 4. ovog člana, u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva. Posebna komisija se sastoji od tri člana. Članovi Ispitne komisije ne mogu biti članovi posebne komisije. Ocena posebne komisije je konačna.

 

Završna ocena na prijemnom ispitu predstavlja zbir ocena sa usmenog i pismenog dela prijemnog ispita.

 

 

Rang lista

 

Član 34.

 

Ispitna komisija utvrđuje rang listu kandidata na osnovu završne ocene.

 

Ukoliko kandidati imaju istu završnu ocenu, prednost ima kandidat sa boljom ocenom na pravosudnom ispitu, a ukoliko su i te ocene iste, prednost ima kandidat sa boljom prosečnom ocenom na studijama.

 

Prigovor na utvrđenu rang listu kandidat može podneti Programskom savetu, u roku od tri dana od dana objavljivanja rang liste. Programski savet može odbiti prigovor ili ga usvojiti i utvrditi konačnu rang listu kandidata.

 

Za korisnike se primaju kandidati prema redosledu sa rang liste do popune predviđenog broja korisnika za tu godinu.

 

 

b) Sprovođenje početne obuke

 

 

Program i obavljanje početne obuke

 

Član 35.

 

Program početne obuke obuhvata primenu materijalnih i procesnih zakona, sudsku i tužilačku praksu, standarde sudijske i tužilačke etike, međunarodne pravne standarde, unutrašnju organizaciju rada sudova i tužilaštva, naučne i stručne radove u oblasti domaćeg i međunarodnog prava, kao i veštine sudskog i tužilačkog posla.

 

Program početne obuke utvrđuju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, na osnovu predloga koji je utvrdio Programski savet, a usvojio Upravni odbor Akademije.

 

Početna obuka traje dve godine, počinje 1. oktobra i sastoji se od teorijskog i praktičnog dela u oblasti ustavnog, građanskog, krivičnog i prekršajnog prava, kao i opšte i profesionalne kulture.

 

Praktični deo početne obuke obavlja se u sudu, javnom tužilaštvu, kao i u drugim državnim organima, advokatskim kancelarijama i drugim organizacijama.

 

Vreme trajanja obuke za svaku oblast utvrđuje se programom početne obuke.

 

Teorijski deo obuke se odvija kroz obradu određenih tematskih celina u organizaciji Akademije, a praktični deo kroz rad u pravosudnim organima pod nadzorom mentora i kroz rad u institucijama izvan pravosuđa.

 

 

Ocenjivanje početne obuke

 

Član 36.

 

Po završetku svakog dela početne obuke mentor i predavač iz tog dela obuke koja se obavlja u sudu i tužilaštvu daju ocenu. Rad u institucijama izvan pravosuđa se ne ocenjuje.

 

Ocenjivanje početne obuke vrši se ocenama od 1 do 5.

 

Korisnik početne obuke koji nije zadovoljan ocenom ima pravo da u roku od 24 časa od prijema obaveštenja o oceni podnese zahtev Programskom savetu za polaganje tog dela obuke pred posebnom komisijom.

 

Programski savet obrazuje posebnu komisiju iz stava 3. ovog člana u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva. Posebna komisija se sastoji od tri člana. Mentor i predavač na čiju se ocenu korisnik početne obuke žalio ne mogu biti članovi posebne komisije. Ocena posebne komisije je konačna.

 

U slučaju da korisnik početne obuke dobije konačnu ocenu 1 iz dela početne obuke prestaje mu svojstvo korisnika početne obuke.

 

 

Završni ispit

 

Član 37.

 

Po završetku početne obuke korisnici početne obuke polažu završni ispit na kome se proveravaju isključivo praktična znanja i sposobnosti stečena na početnoj obuci za obavljanje posla sudije prekršajnog suda, osnovnog suda i zamenika javnog tužioca u osnovnom tužilaštvu.

 

Ocenjivanje završnog ispita izražava se ocenama od 1 do 5.

 

Korisnik početne obuke koji na završnom ispitu dobije ocenu 1 smatra se da nije završio početnu obuku.

 

Program i način polaganja završnog ispita bliže se uređuje pravilnikom.

 

 

Završna ocena

 

Član 38.

 

Na kraju početne obuke korisnik početne obuke dobija završnu ocenu koja predstavlja zbir ocena dobijenih za pojedine delove obuke i ocene sa završnog ispita.

 

 

Uverenje o završenoj početnoj obuci

 

Član 39.

 

Akademija izdaje korisniku uverenje o završenoj početnoj obuci koje sadrži ocenu za svaki deo obuke i završnu ocenu.

 

Uverenje iz stava 1. ovog člana izdaje se na obrascu koji se utvrđuje aktom Upravnog odbora.

 

 

v) Prava i obaveze korisnika početne obuke

 

Član 40.

 

Korisnik početne obuke zasniva radni odnos na određeno vreme u Akademiji u trajanju od 30 meseci, počev od 1. oktobra u godini u kojoj je primljen kao korisnik početne obuke.

 

Sud, odnosno javno tužilaštvo, u kojem će korisnik početne obuke obavljati početnu obuku, određuje Programski savet prema mestu u kome korisnik početne obuke radi ili ima prebivalište, odnosno boravište.

 

Korisnik početne obuke ima platu u visini 70% od osnovne plate sudije osnovnog suda, za vreme trajanja radnog odnosa na određeno vreme u Akademiji.

 

Direktor Akademije može doneti odluku o odlaganju pohađanja početne obuke najduže na 12 meseci na osnovu molbe korisnika početne obuke.

 

Korisnik početne obuke ima pravo žalbe Upravnom odboru, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke iz stava 4. ovog člana. Odluka Upravnog odbora je konačna.

 

Izuzetno, direktor Akademije donosi rešenje o odlaganju pohađanja početne obuke korisniku koji se nalazi na trudničkom bolovanju ili porodiljskom odsustvu. Rešenje o odlaganju se donosi za period određen zakonom koji uređuje ovo pravo.

 

Po završenoj početnoj obuci korisnik je dužan da konkuriše na mesta sudije prekršajnog suda ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca.

 

Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca može licu koje je završilo početnu obuku odobriti zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme u sudu, odnosno tužilaštvu najduže tri godine, ukoliko se javljao na konkurs za izbor sudije ili zamenika javnog tužioca, a nije izabran.

 

Korisnik je obavezan da redovno pohađa početnu obuku i poštuje pravila utvrđena opštim aktima Akademije.

 

 

 

2. Stalna obuka

 

 

Pojam i cilj

 

Član 41.

 

Stalna obuka je usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština radi stručnog i efikasnog vršenja sudijske i tužilačke funkcije.

 

 

Korisnici stalne obuke

 

Član 42.

 

Korisnici stalne obuke su sudije i tužioci.

 

Akademija vodi evidenciju o sudijama i tužiocima koji su učestvovali u programu stalne obuke i te podatke dostavlja Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

 

 

Vrste i program stalne obuke

 

Član 43.

 

Stalna obuka može biti dobrovoljna i obavezna.

 

Stalna obuka je dobrovoljna, osim kada je predviđena kao obavezna, zakonom ili odlukom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada, radi otklanjanja nedostataka u radu sudije i zamenika javnog tužioca uočenih prilikom njihovog rada, kao i za sudije i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na sudijsku, odnosno tužilačku funkciju, a nisu pohađali program početne obuke.

 

Program stalne obuke usvaja Upravni odbor, na predlog Programskog saveta, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.

 

 

Opšti program stalne obuke

 

Član 44.

 

Pravo i obaveza stalnog stručnog usavršavanja sudija i tužilaca ostvaruje se kroz opšte programe stalne obuke.

 

 

Poseban program stalne obuke

 

Član 45.

 

Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su prvi put izabrani na tu funkciju, a nisu završili početnu obuku, obavezni su da pohađaju poseban program stalne obuke.

 

Sadržina i trajanje posebnog programa stalne obuke utvrđuju se aktom Programskog saveta zavisno od profesionalnog iskustva korisnika iz stava 1. ovog člana.

 

Korisniku posebnog programa stalne obuke iz stava 1. ovog člana smanjiće se obim posla i radno vreme do 30% za vreme trajanja ovog programa, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.

 

Korisnici posebnog programa stalne obuke su i sudije i zamenici javnih tužilaca, koji su određeni odlukom Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, kada je to potrebno radi otklanjanja nedostataka u radu sudije i zamenika javnog tužioca, uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada. U ovom slučaju stalna obuka je obavezna.

 

Odlukom Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca za pojedine kategorije sudija i tužilaca, može biti propisana obavezna stalna obuka i to u slučaju izbora za sud, odnosno javno tužilaštvo višeg stepena, promene specijalizacije, bitnih promena propisa i uvođenja novih tehnika rada.

 

Akademija je u obavezi da izradi poseban program stalne obuke, u skladu sa odlukama Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca.

 

 

Godišnji program dobrovoljne stalne obuke

 

Član 46.

 

Akademija je dužna da jednom godišnje, najkasnije do 1. decembra, dostavi sudovima i javnim tužilaštvima okvirni godišnji program dobrovoljne obuke za narednu kalendarsku godinu.

 

Prijave za programe iz stava 1. ovog člana, sudije i tužioci dostavljaju Akademiji do 31. decembra tekuće godine, za narednu kalendarsku godinu.

 

Za svaki od ponuđenih programa, Akademija određuje korisnike i o tome obaveštava sudove i javna tužilaštva.

 

Akademija izdaje uverenja sudijama i tužiocima, o učešću u programima stalne obuke.

 

 

IV. OBUKA MENTORA I PREDAVAČA

 

 

Program obuke mentora i predavača

 

Član 47.

 

Mentori i predavači iz reda sudija i tužilaca pohađaju program obuke koji usvaja Upravni odbor na predlog Programskog saveta.

 

Akademija izdaje mentorima i predavačima uverenje o završenoj obuci iz stava 1. ovog člana.

 

Uverenje iz stava 2. ovog člana, izdaje se na obrascu koji se utvrđuje aktom Upravnog odbora.

 

 

Mentori za program obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika

 

Član 48.

 

Tokom sprovođenja obuke, sudijski i tužilački pomoćnici i pripravnici imaju mentore iz redova sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca koje imenuje predsednik suda, odnosno javni tužilac.

 

Mentori iz stava 1. ovog člana su obavezni da završe program obuke za mentore koji organizuje Akademija.

 

 

V. POSEBAN PROGRAM OBUKE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA I PRIPRAVNIKA

 

 

Prijemni ispit za pripravnike

 

Član 49.

 

Kandidati za sudijske ili tužilačke pripravnike su obavezni da polažu prijemni ispit da bi bili primljeni u sud ili javno tužilaštvo radi obavljanja pripravničkog staža.

 

Program prijemnog ispita za pripravnike donosi Upravni odbor Akademije na predlog Programskog saveta.

 

Kandidati za sudijske, odnosno tužilačke pripravnike primaju se na rad u sud, odnosno javno tužilaštvo na osnovu ukupne ocene.

 

Ukupna ocena sastoji se iz zbira prosečne ocene sa studija i ocene sa prijemnog ispita, pri čemu 40% ukupne ocene čini ocena sa osnovnih studija, a 60% čini ocena sa prijemnog ispita.

 

Radni odnos kao sudijski, odnosno tužilački pripravnici, zasnivaju kandidati koji imaju najvišu ukupnu ocenu.

 

 

Poseban program obuke

 

Član 50.

 

Predlog posebnog programa obuke sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika utvrđuje Programski savet u saradnji sa predsednicima sudova i javnim tužiocima.

 

Posebni program obuke sudijskih pomoćnika i pripravnika usvaja Upravni odbor uz saglasnost Visokog saveta sudstva.

 

Posebni program obuke tužilačkih pomoćnika i pripravnika usvaja Upravni odbor i dostavlja ga Državnom veću tužilaca radi utvrđivanja.

 

Sudijski i tužilački pomoćnici i pripravnici su obavezni da pohađaju posebni program obuke iz st. 2. i 3. ovog člana.

 

Predsednici sudova, odnosno javni tužioci dostavljaju Akademiji jednom godišnje izveštaj o radu sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i mišljenje mentora.

 

Sudijski i tužilački pomoćnici koji su završili početnu obuku nisu obavezni da pohađaju posebni program obuke iz st. 2. i 3. ovog člana.

 

Sudijski i tužilački volonteri imaju ista prava i obaveze, u vezi sa obukom kao i pripravnici.

 

 

VI. OBUKA SUDSKOG I TUŽILAČKOG OSOBLJA

 

 

Pojam i cilj

 

Član 51.

 

Obuka sudskog i tužilačkog osoblja je organizovano sticanje znanja i veština radi stručnog i efikasnog obavljanja poslova.

 

 

Korisnici

 

Član 52.

 

Korisnici obuke iz člana 51. ovog zakona su sudsko i tužilačko osoblje koje obavlja administrativne poslove.

 

Obuka sudskog i tužilačkog osoblja je dobrovoljna, osim ako posebnim zakonom nije određeno drugačije.

 

 

Program obuke sudskog i tužilačkog osoblja

 

Član 53.

 

Program obuke sudskog i tužilačkog osoblja usvaja Upravni odbor na predlog Programskog saveta, uz saglasnost Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca. Program se donosi za svaku kategoriju sudskog i tužilačkog osoblja.

 

 

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

 

Preuzimanje poslova Pravosudnog centra

 

Član 54.

 

Poslove Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje, propisane članom 165. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica ("Službeni glasnik RS", broj 85/05), odnosno propisane Pravilnikom o programu i načinu sticanja posebnih znanja iz oblasti prava deteta sudija koji sude u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima ("Službeni glasnik RS", broj 44/06), od dana stupanja na snagu ovog zakona obavlja Akademija.

 

 

Konstituisanje Upravnog odbora Akademije

 

Član 55.

 

Članovi Upravnog odbora Akademije biće imenovani u roku od 45 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

Konstitutivnu sednicu Upravnog odbora Akademije saziva najstariji član Upravnog odbora, u roku od 15 dana od dana imenovanja članova Upravnog odbora Akademije.

 

 

Izbor direktora Akademije

 

Član 56.

 

Upravni odbor Akademije donosi odluku o objavljivanju javnog konkursa za izbor direktora Akademije, u roku od 15 dana od dana održavanja konstitutivne sednice Upravnog odbora.

 

Upravni odbor Akademije bira direktora Akademije najkasnije 30 dana od dana isteka roka za prijavljivanje na konkurs.

 

 

Donošenje Statuta i podzakonskih akata

 

Član 57.

 

Statut se donosi u roku od 30 dana od dana konstituisanja Upravnog odbora Akademije.

 

Drugi podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se u roku od 60 dana od dana konstituisanja, odnosno obrazovanja organa i tela nadležnih za njihovo donošenje, odnosno predlaganje.

 

 

Obrazovanje Programskog saveta

 

Član 58.

 

Programski savet obrazuje se u roku od dva meseca od dana konstituisanja Upravnog odbora.

 

 

Izbor vršioca dužnosti direktora Akademije

 

Član 59.

 

Ministar nadležan za pravosuđe po pribavljenoj saglasnosti predsednika Visokog saveta sudstva i predsednika Državnog veća tužilaca postavlja vršioca dužnosti direktora Akademije, u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

 

Vršilac dužnosti direktora mora da ispunjava uslove za izbor direktora Akademije.

 

Vršilac dužnosti direktora obavlja funkciju direktora do izbora direktora Akademije u skladu sa ovim zakonom.

 

Vršilac dužnosti direktora donosi, u roku od 15 dana od dana postavljenja, privremeni akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta zaposlenih u stručnoj i tehničkoj službi Akademije.

 

 

Prestanak važenja zakona

 

Član 60.

 

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o obuci sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika ("Službeni glasnik RS", broj 46/06).

 

 

Stupanje na snagu zakona

 

Član 61.

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za novembar 2017.

POČETAK PRIMENE PROPISA

Ljiljana Milanković-Vasović


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd


RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji


RADNO PRAVO

Mr Zoran Čukić, advokat


SUDSKA PRAKSA - Sentence Apelacionog suda u Beogradu

Autor sentenci: Petar Banovac, sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu


USTAVNO PRAVO

Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda Srbije


UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


PRIVREDNO PRAVO

Dr Zdravko Petrović, profesor Univerziteta "Sigmund Freud" u Beču 
Dr Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu
Mr Slobodan Stošić, samostalni savetnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu

PARNIČNI POSTUPAK

Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu


PORODIČNO PRAVO

Suzana Radaković, sudija


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)