Ugovori : Bilteni : Newton Dictate : Sudska praksa : Pravni Informator : Obrasci

Krivični zakonik - opšti deo

---

PRISTUPITE SVIM PREČIŠĆENIM TEKSTOVIMA PROPISA SA NAPOMENAMA I KOMENTARIMA
PREKO INTERMEX ONLINE PRAVNOG SISTEMA

INTERMEX ONLINE SISTEM je daleko najveći i najbrži na tržištu - sadrži preko pola miliona tekstova,  više od 200.000 prečišćenih tekstova propisa i propisa koji su prestali da važe,  iz svih glasila, KOMPLETAN OGLASNI DEO I JAVNE NABAVKE - SVIH JAVNIH NABAVKI, OBAVEŠTENJA O LIKVIDACIJI PRIVREDNIH DRUŠTAVA I STEČAJIMA, SUDSKIH OGLASA SUDOVA, PREUZIMANJA, LIKVIDACIJE, PROMENE LICA OVLAŠĆENIH ZA ZASTUPANJE, PONIŠTENJE UGOVORA itd., kompletnu aktuelnu SUDSKU PRAKSU iz svih zvaničnih Biltena sudova, preko 10.000 autorskih tekstova, više od 1000 knjiga u ORIGINALU, zbornike radova pravničkih udruženja, desetine hiljada tekstova mišljenja, objašnjenja i instrukcija nadležnih organa, hiljade gotovih modela akata i OBRAZACA, INTEGRISANE pomoćne ALATE i baze podataka – kalkulatore zateznih kamata i taksi, JAVNE SERVISE - Pretraga SUDSKIH PREDMETA, STEČAJI, DUŽNICI, AUTOMATSKI PORESKI KALENDAR SA OBRASCIMA, RSS FEED …

ISPROBAJTE BESPLATNO INTERMEX ONLINE PRAVNI SISTEM >

---

"Službeni list FNRJ", br. 106/47

 

 

Napomena Intermexa: Tekst koji sledi je OSNOVNI TEKST ZAKONA kako je objavljen u "Sl. listu FNRJ", br. 106/47

 

 

U K A Z

 

Na osnovu člana 74 tačka 6 Ustava, a u vezi člana 4 tačka 9 Zakona o Prezidijumu Narodne skupštine FNRJ, Prezidijum Narodne skupštine FNRJ proglašuje Krivični zakonik - opšti deo koji su doneli Savezno veće i Veće naroda Narodne skupštine FNRJ na svojim sednicama od 29 novembra 1947 godine, a koji glasi:

 

 

K R I V I Č N I   Z A K O N I K

 

OPŠTI DEO

 

G l a v a  I

 

UVODNE ODREDBE

 

 

Član 1

 

Krivično zakonodavstvo Federativne Narodne Republike Jugoslavije ima zadatak da određivanjem krivičnih dela i propisivanjem kazni, vaspitno-popravnih i zdravstveno-zaštitnih mera, koje se primenjuju u zakonom određenom postupku, štiti od društveno-opasnih dela narodnu državu zasnovanu na tekovinama narodnooslobodilačke borbe, njen pravni poredak njenu socijalističku izgradnju i ličnost i prava njenog građanina.

 

 

Član 2

 

Svrha kažnjavanja jeste:

 

uništavanje društveno-opasne delatnosti, odvraćanje i sprečavanje učinioca da ne čini krivična dela;

 

prevaspitavanje i popravljanje učinioca;

 

opšti vaspitni uticaj na druge članove društva u cilju odvraćanja od vršenja krivičnih dela.

 

 

 

G l a v a  I I

 

KRIVIČNA ODGOVORNOST

 

Član 3

 

(1) Nema krivične odgovornosti za delo koje nije društveno-opasno.

 

(2) Društveno-opasno je delo koje ugrožava ili narušava državno i društveno uređenje, nezavisnost i bezbednost Federativne Narodne Republike Jugoslavije, ličnost građana, njihova prava i prava društvenih organizacija, kao i uopšte pravni poredak utvrđen saveznim Ustavom i ustavima narodnih republika.

 

 

Član 4

 

Krivično delo može se odrediti i kazna za njega propisati samo zakonom.

 

 

Član 5

 

(1) Nema krivične odgovornosti za delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela određenog u zakonu, pretstavlja neznatnu društvenu opasnost zbog očigledno malog značaja i zbog neznatnosti ili otsutnosti štetnih posledica.

 

(2) Nema krivične odgovornosti za delo koje je u času izvršenja pretstavljalo krivično delo, ali je do pravosnažnosti presude izgubilo društveno-opasni značaj usled izmenjenih društveno-političkih okolnosti.

 

(3) Za ono društveno-opasno delo koje, iako nije izričito određeno u zakonu, po sličnosti svojih obeležja odgovara krivičnom delu koje je u zakonu izričito određeno, postoji krivična odgovornost. U takvom slučaju osnovi odgovornosti i granice kažnjivosti utvrđuju se po propisima za ono krivično delo prema čijim je obeležjima ustanovljena krivična odgovornost.

 

 

Član 6

 

(1) Nije krivično odgovoran ko učini krivično delo u stanju trajnog ili privremenog duševnog oboljenja, privremene duševne poremećenosti ili zaostalog duševnog razvoja, ukoliko usled ovih stanja nije bio svestan značaja dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima.

 

(2) Prema takvom učiniocu mogu se primeniti zdravstveno-zaštitne mere.

 

(3) Učinilac je krivično odgovoran ako se sam stavi u stanje privremene duševne poremećenosti u nameri da u takvom stanju učini krivično delo.

 

 

Član 7

 

(1) Za učinjeno krivično delo maloletnik može krivično odgovarati samo ako je navršio četrnaest godina.

 

(2) Učinilac koji nije navršio četrnaest godina predaje se roditeljima ili organima starateljstva radi primene vaspitnih mera ili se upućuje u zavod za vaspitanje.

 

 

Član 8

 

Maloletnik stariji od četrnaest godina koji zbog duševne nerazvijenosti nije u vreme izvršenja krivičnog dela bio svestan značaja svog dela ili nije mogao upravljati svojim postupcima, nije krivično odgovoran. Prema takvom maloletniku primenjuju se vaspitno-popravne mere.

 

 

Član 9

 

(1) Maloletnik koji je u času izvršenja krivičnog dela bio stariji od četrnaest golina i toliko duševno razvijen da je mogao shvatiti značaj svoga dela i upravljati svojim postupcima, krivično je odgovoran. Takav maloletnik može biti osuđen na sve vrste kazni osim smrtne kazne i kazne lišenja slobode s prinudnim radom u doživotnom trajanju. Prilikom izricanja kazne takvom maloletniku sud će uzeti u obzir stepen njegove duševne razvijenosti.

 

(2) Prema maloletniku, koji je u času krivičnog dela bio stariji od četrnaest a mlađi od šesnaest godina, sud je ovlašćen da primeni i samo vaspitno-popravne mere, kad s obzirom na lična svojstva učinioca i okolnosti učinjenog dela nađe da u interesu prevaspitavanja, i popravljanja maloletnika nije potrebno izricati kaznu.

 

 

Član 10

 

Nije krivično odgovorno za određeno krivično delo lice između čijeg činjenja ili nečinjenja i nastupele društveno-opasne posledice nema uzročne veze.

 

 

Član 11

 

(1) Učinilac je krivično odgovoran za krivično delo samo kad ga je učinio sa umišljajem ili iz nehata.

 

(2) Krivično delo učinjeno je sa umišljajem kad je učinilac bio svestan mogućnosti nastupanja društveno-opasne posledice svoje radnje i pri tome je želeo ili svesno dopuštao da posledica nastupi.

 

(3) Krivično delo učinjeno je, iz nehata kad je učinilac bio svestan mogućnosti nastupanja društveno-opasne posledice a olako je držao da ona neće nastupiti ili da će je moći otkloniti; kao i kad učinilac nije bio svestan mogućnosti nastupanja društveno-opasne posledice, iako je on prema okolnostima i svojim ličnim osobinama mogao i bio dužan biti svestan te mogućnosti.

 

(4) Za krivično delo učinjeno iz nehata učinilac je krivično odgovoran samo kad zakon to izričito određuje.

 

 

Član 12

 

(1) Ako je iz krivičnog dela proizašla posledica koja je teža od umišljene, a za koju zakon propisuje težu kaznu, teža kazna će se izreći samo ako se nastupela posledica ima pripisati nehatu učinioca.

 

(2) Ako je zbog naročitih okolnosti za krivično delo propisana teža kazna, ona će se izreći samo ako, je učinilac za te okolnosti znao ili je bio dužan znati.

 

 

Član 13

 

(1) Nema krivične odgovornosti za delo, ako učinilac u vreme izvršenja dela nije znao za koje bitno obeležje krivičnog dela ili ako je pogrešno uzeo da postoje okolnosti prema kojima bi, kad bi sve stvarno postojale, to delo bilo dopušteno.

 

(2) Ako je učinilac bio u zabludi usled nehata, krivično je odgovoran za krivično delo učinjeno iz nehata u slučaju kad je i za nehat propisana kazna.

 

 

Član 14

 

(1) Nema krivične odgovornosti za delo učinjeno u nužnoj odbrani.

 

(2) Nužna odbrana je takvo odbijanje istovremenog protivpravnog napada koje je neophodno potrebno radi zaštite narodne vlasti, ličnosti i prava lica koje se brani ili ličnosti i prava nekog drugog.

 

(3) Za krivično delo učinjeno prekoračenjem granica nužne odbrane učinilac može biti blaže kažnjen, a kad je ovo prekoračenje učinio usled razdraženosti ili prepasti, može biti oslobođen kazne.

 

 

Član 15

 

(1) Nema krivične odgovornosti za delo učinjeno u krajnjoj nuždi.

 

(2) Delo je učinjeno u krajnjoj nuždi, ako je učinjeno radi otklanjanja od narodne vlasti, od ličnosti i prava lica koje je u opasnosti ili od ličnosti i prava nekog drugog, istovremene neizazvane opasnosti koja se u datim okolnostima nije mogla otkloniti na drugi način, i ako je pri tom pričinjeno zlo manje od otklonjenog.

 

(3) Nema krajnje nužde kad je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti.

 

 

Član 16

 

Pravna lica su krivično odgovorna samo za ona krivična dela za koja je u zakonu izričito određena njihova odgovornost.

 

 

G l a v a  I I I

 

 

IZVRŠENJE KRIVIČNOG DELA

 

 

1) Način, vreme i mesto izvršenja krivičnog dela

 

Član 17

 

(1) Krivično delo može biti izvršeno činjenjem ili nečinjenjem.

 

(2) Krivično delo je izvršeno nečinjenjem ako je učinilac propustio radnju koju je bio dužan ili koju je trebalo da izvrši na osnovu zakonskog propisa, primljene dužnosti, profesionalne obaveze, obećanog ili obavezno očekivanog držanja.

 

 

Član 18

 

Krivično delo je učinjeno kad je učinilac radio ili je bio dužan da radi, bez obzira kad je nastupila posledica dela.

 

 

Član 19

 

(1) Krivično delo je učinjeno kako u mestu gde je učinilac radio odnosno bio dužan da radi tako i u mestu gde je posledica nastupila.

 

(2) Pokušaj krivičnog dela učinjen je kako u mestu gde je učinilac radio, tako i u mestu gde je po njegovom umišljaju posledica imala ili mogla da nastupi.

 

 

2) Pripremne radnje i pokušaj

 

Član 20

 

Za radnje kojima se priprema teško krivično delo, ako su izražene u određenom vidu nabavljanja ili osposobljavanja oruđa i sredstava, stvaranja povoljnih uslova za izvršenje krivičnog dela, ili traženja lica koje bi imalo izvršiti nameravano krivično delo, učinilac je krivično odgovoran kao za izvršeno krivično delo.

 

 

Član 21

 

Ko je izvršenje krivičnog dela sa umišljajem započeo, ali ga nije dovršio, krivično je odgovoran za pokušaj, kao za izvršeno krivično delo, ukoliko zakon ne određuje da se pokušaj ne kažnjava.

 

 

Član 22

 

Kazna za pripremne radnje i pokušaj odmerava se prema stepenu društvene opasnosti učinioca i dela koje je bilo pokušano ili pripremano, prema blizini nastupanja posledica, kao i prema uzrocima zbog kojih nije došlo do izvršenja dela.

 

 

Član 23

 

(1) Nije krivično odgovoran učinilac koji je pripremao krivično delo, ali je dobrovoljno odustao od njegovog izvršenja.

 

(2) Učinilac koji, ma da je svestan da je u stanju dovršiti pokušano krivično delo, dobrovoljno odustane od njegovog izvršenja, može se osloboditi kazne, a oslobodiće se kazne ako je pri tome sprečio nastupanje posledice.

 

(3) Učinilac koji je dobrovoljno odustao od pokušaja ili od priprema krivično je odgovoran za one radnje koje čine samostalno krivično delo.

 

 

 

3) Saučesništvo

 

Član 24

 

(1) Ko drugog sa umišljajem potstrekne da učini krivično delo krivično je odgovoran kao da ga je sam učinio.

 

(2) Ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela, naročito davanjem saveta, uputstava, stavljanjem sredstava na raspoloženje i uklanjanjem prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećanim prikrivanjem krivičnog dela, oruđa kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom, krivično je odgovoran kao da je krivično delo sam učinio.

 

 

Član 25

 

Ako je krivično delo ostalo u pokušaju ili ako su izvršene samo pripremne radnje, potstrekač i pomagač krivično su odgovorni kao za učinjeno krivično delo.

 

 

Član 26

 

(1) Potstrekač i pomagač krivično su odgovorni u granicama svog umišljaja s obzirom na stepen u kome su doprineli izvršenju krivičnog dela.

 

(2) Potstrekač i pomagač mogu se osloboditi kazne, ako spreče izvršenje dela ili nastupanje posledice.

 

 

Član 27

 

(1) Inicijatori i organizatori koji radi vršenja krivičnih dela stvaraju ili iskorišćuju organizacije, bande, zavere i druga udruženja, krivično su odgovorni za sva dela koja su obuhvaćena zločinačkim planom delatnosti tih udruživanja i za sva pojedinačno učinjena dela koja su proizašla iz tog plana.

 

(2) Pripadnici organizacija, bandi, zavera i drugih zločinačkih udruživanja krivično su odgovorni kao saučesnici za sva učinjena krivična dela koja su proizašla iz zločinačkog plana delatnosti tih udruživanja sa kojima su se oni saglasili i to svojim delom i ponašanjem izrazili, bez obzira da li su neposredno učestvovali u izvršenju tih krivičnih dela.

 

 

 

G l a v a  I V

 

KAZNE, VASPITNO-POPRAVNE I ZDRAVSTVENO-ZAŠTITNE MERE

 

1) Kazne

 

Član 28

 

Prema učiniocima krivičnih dela mogu se izreći ove kazne:

 

1) smrtna kazna;

 

2) lišenje slobode sa prinudnim radom;

 

3) lišenje slobode;

 

4) popravni rad;

 

5) gubitak državljanstva;

 

6) konfiskacija imovine;

 

7) gubitak građanskih prava;

 

8) gubitak čina;

 

9) zabrana bavljenja određenim zanimanjem;

 

10) proterivanje;

 

11) novčana kazna;

 

12) popravljanje štete.

 

 

Član 29

 

(1) Sud može izricati samo one kazne koje su za određeno krivično delo propisane u zakonu.

 

(2) Kazne: gubitak građanskih prava, gubitak čina, zabrana bavljenja određenim zanimanjem, novčana kazna i popravljanje štete mogu se izricati kao sporedne kazne i kad nisu izričito propisane u zakonu, ali samo pod uslovima određenim ovim zakonom.

 

 

Član 30

 

(1) Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni, samo jedna kazna može se izreći kao glavna kazna. Smrtna kazna, lišenje slobode s prinudnim radom, lišenje slobode i popravni rad izriču se samo kao glavne kazne. Sve ostale kazne mogu se izricati i kao glavne i kao sporedne.

 

(2) Ako kazna koja se može izreći i kao glavna i kao sporedna kazna nije za određeno krivično delo izričito zakonom propisana kao glavna kazna, može se izreći samo kao sporedna kazna.

 

(3) Uz svaku glavnu kaznu mogu se izreći jedna ili više sporednih kazni.

 

 

Član 31

 

(1) Smrtna kazna se izvršuje streljanjem ili vešanjem.

 

(2) Sud će presudom odrediti kako će se smrtna kazna izvršiti.

 

 

Član 32

 

(1) Kazna lišenja slobode s prinudnim radom ne može biti kraća od šest meseci ni duža od dvadeset godina.

 

(2) Sud može izreći kaznu lišenja slobode s prinudnim radom i u doživotnom trajanju, ali samo za krivična dela za koja zakon propisuje smrtnu kaznu, ako nađe da okolnosti krivičnog dela i lična svojstva učinioca dopuštaju ublaženje propisane kazne.

 

(3) Kazna lišenja slobode s prinudnim radom u doživotnom trajanju može se odrediti i aktom amnestije ili pomilovanja lica osuđenog na smrtnu kaznu.

 

(4) Kazna lišenja slobode s prinudnim radom izriče se na pune godine i mesece.

 

 

Član 33

 

Kazna lišenja slobode ne može biti kraća od sedam dana ni duža od pet godina.

 

 

Član 34

 

(1) Kazna popravnog rada ne može biti kraća od tri dana ni duža od dve godine.

 

(2) U slučaju izricanja kazne prinudnog rada sud će licu nesposobnom za rad ovu kaznu zameniti novčanom kaznom, računajući pedeset dinara za jedan dan popravnog rada. Ako se novčana kazna od osuđenog ne može naplatiti, sud će izrečenu kaznu popravnog rada zameniti kaznom lišenja slobode, računajući jedan dan lišenja slobode za tri dana popravnog rada.

 

(3) Kazna popravnog rada ne može se izreći prema oficirima, podoficirima, vojnim službenicima, vojnicima u aktivnom sastavu i narodnim milicionerima. Umesto ove kazne izreći će sud srazmerno kaznu lišenja slobode u smislu prethodnog stava ovog člana.

 

 

Član 35

 

(1) Kazna gubitka državljanstva je trajna i može se izreći samo onom državljaninu Federativne Narodne Republike Jugoslavije koji se nalazi izvan teritorije države.

 

(2) Kazna gubitka državljanstva obavezno povlači konfiskaciju celokupne imovine osuđenog.

 

 

Član 36

 

(1) Kazna konfiskacije sastoji se u oduzimanju bez naknade u korist države celokupne imovine (potpuna konfiskacija) ili tačno određenog dela imovine (delimična konfiskacija) fizičkog ili pravnog lica.

 

(2) Ako u zakonu nije izričito određeno kakva će se konfiskacija izreći, sud može izreći s obzirom na prirodu i društvenu opasnost dela i učinioca potpunu ili delimičnu konfiskaciju.

 

 

Član 37

 

Kazna gubitka građanskih prava sastoji se u gubitku svih ili pojedinih sledećih prava:

 

a) biračkog prava;

 

b) prava na sticanje i vršenje funkcije u društvenim organizacijama i udruženjima;

 

v) prava javnog istupanja;

 

g) prava nošenja počasnog zvanja, ordena i odlikovanja;

 

d) prava na državnu ili drugu javnu službu;

 

đ) prava na penziju;

 

e) roditeljskog prava.

 

 

Član 38

 

Prilikom izricanja kazne gubitka građanskog prava sud je dužan da u presudi naznači koja prava osuđeni gubi i za koje vreme. Trajanje gubitka ovih građanskih prava sadržanih u jednog presudi mora biti jednako.

 

 

Član 39

 

Kazna gubitka građanskih prava, osim roditeljskog prava, ne može se izreći licu koje je u času izricanja presude maloletno.

 

 

Član 40

 

Kazna gubitka građanskih prava, osim prava na penziju i roditeljskog prava obavezno povlači gubitak prava na nošenje ordena Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

 

 

Član 41

 

(1) Kazna gubitka građanskih prava može biti trajna ili vremena.

 

(2) Vremena kazna gubitka građanskih prava ne može biti kraća od jedne ni duža od pet godina.

 

(3) Kazna trajnog gubitka građanskih prava obuhvata gubitak svih građanskih prava.

 

 

Član 42

 

(1) Kazna trajnog gubitka građanskih prava izriče se kao sporedna kazna samo uz smrtnu kaznu, uz kaznu lišenja slobode s prinudnim radom u doživotnom trajanju i uz kaznu gubitka državljanstva.

 

(2) Kazna trajnog gubitka građanskih prava počinje teči od dana pravosnažnosti presude.

 

 

Član 43

 

(1) Kazna vremenog gubitka građanskih prava kao sporedna kazna može se izreći samo uz kaznu lišenja slobode s prinudnim radom, uz kaznu lišenja slobode dužu od jedne godine uz kaznu popravnog rada dužu od osamnaest meseci.

 

(2) Osuđeni ne može vršiti građanska prava od dana pravosnažnosti presude, ali mu se vreme trajanja ove kazne računa od dana kad je glavna kazna izdržana, ili ugašena usled zastarelosti, brisanja osude, amnestije ili pomilovanja.

 

(3) Ako je kazna vremenog gubitka građanskih prava izrečena kao glavna kazna, vreme trajanja cele kazne računa se od dana pravosnažnosti presude.

 

 

Član 44

 

Kaznu vremenskog gubitka građanskih prava kao sporednu kaznu, osim gubitka prava na penziju i roditeljskog prava, može sud izreći ako je učinilac nedostojan da učestvuje u javnom životu.

 

 

Član 45

 

Gubitak prava na državnu ili drugu javnu službu izriče se ako je učinilac osuđen za takvo krivično delo koje ga čini nedostojnim vršenja državne ili druge javne službe.

 

 

Član 46

 

Gubitak prava na penziju može sud izreći samo pri osudi za krivična dela protiv naroda i države; protiv opštenarodne i zadružne imovine ili protiv službene dužnosti.

 

 

Član 47

 

Gubitak roditeljskog prava može sud izreći samo u slučaju ako utvrdi da je osuđeni zloupotrebio to pravo.

 

 

Član 48

 

(1) Kazna gubitka čina je trajna.

 

(2) Oficirima i podoficirima u aktivnom svojstvu sud će pri svakoj osudi na smrtnu kaznu, na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom, lišenja slobode u trajanju preko jedne godine ili na kaznu gubitka državljanstva, izreći kaznu gubitka čina.

 

(3) Ovu kaznu sud može izreći i onda, kad je izrečena kazna lišenja slobode ispod jedne godine, ako se učinilac pokazao nedostojnim čina.

 

 

Član 49

 

(1) Kazna zabrane bavljenja određenim zanimanjem je trajna ili vremena.

 

(2) Kazna vremene zabrane bavljenja određenim zanimanjem ne može biti kraća od šest meseci ni duža od pet godina.

 

 

Član 50

 

Kazna zabrane bavljenja određenim zanimanjem izreć će se kad sud utvrdi da je učinilac svoje zanimanje zloupotrebio za izvršenje krivičnog dela ili da bi njegovo dalje bavljenje tim zanimanjem bilo društveno-opasno.

 

 

Član 51

 

(1) Kazna proterivanja može biti ili proterivanje iz mesta prebivanja ili proterivanje iz zemlje.

 

(2) Kazna proterivanja iz mesta prebivanja sastoji se u zabrani boravka osuđenog u mestu prebivanja. Sud može s obzirom na društvenu opasnost osuđenog odrediti mu prinudni boravak u određenom mestu sa zabranom da to mesto napušta ili bez takve zabrane. Ova kazna ne može biti kraća od šest meseci ni duža od pet godina.

 

(3) Kazna proterivanja iz zemlje može se izreći samo prema strancu i sastoji se u njegovom udaljavanju sa teritorije Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Ovo proterivanje može biti izrečeno za svagda ili za vreme od jedne do deset godina.

 

 

Član 52

 

(1) Kaznu proterivanja iz zemlje ili iz mesta prebivanja sud će izreći kad s obzirom na ličnost, način izvršenja ili pobude zbog kojih je krivično delo izvršeno, utvrdi, da bi bavljenje osuđenog u zemlji ili u mestu prebivanja bilo društveno-opasno.

 

(2) Kad je kazna proterivanja iz zemlje ili iz mesta prebivanja izrečena kao sporedna kazna uz koju glavnu vremenu kaznu, vreme od koga se računa ova kazna počinje teći od dana kad je glavna kazna izdržana ili ugašena. U svim drugim slučajevima, kad je izrečena kao sporedna ili kao glavna kazna, ona počinje teći od dana pravosnažnosti presude.

 

 

Član 53

 

(1) Novčana kazna ne može biti manja od pedeset dinara;

 

(2) Prilikom odmeravanja novčane kazne sud će uzeti u obzir imovno stanje učinioca.

 

(3) Kao sporedna kazna može se novčana kazna izreći naročito za krivična dela učinjena iz koristoljublja;

 

(4) U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne. Ovaj rok ne može biti kraći od četrnaest dana ni duži od tri meseca, i računa se od dana, kad je presuda postala pravosnažnom.

 

 

Član 54

 

(1) Sud može osuđenom dopustiti da novčanu kaznu isplati u delimičnim otplatama. U tom slučaju odrediće se način otplaćivanja i vreme za koje će se novčana kazna isplatiti. To vreme ne može biti duže od jedne godine.

 

(2) Ako osuđeni u određenom vremenu ne plati novčanu kaznu naplata će se izvršiti prinudno.

 

(3) U slučaju da se novčana kazna ne može naplatiti, sud će je zameniti kaznom popravnog rada, računajući pedeset dinara novčane kazne za jedan dan popravnog rada. U ovom slučaju kazna popravnog rada ne može biti duža od jedne godine. Licu nesposobnom za rad sud će u takvim slučajevima novčanu kaznu zameniti kaznom lišenja slobode, računajući za stopedeset dinara novčane kazne jedan dan lišenja slobode. U ovom slučaju kazna lišenja slobode ne može biti duža od šest meseci.

 

(4) Ako osuđeni isplati samo jedan deo novčane kazne, ostatak će se zameniti kaznom popravnog rada odnosno lišenja slobode. Ako osuđeni isplati ostatak novčane kazne, prekinuće se sa izvršenjem kazne popravnog rada odnosno lišenja slobode.

 

 

Član 55

 

Po smrti osuđenog lica novčana kazna neće se izvršiti.

 

 

Član 56

 

(1) Kazna popravljanja štete izriče se u slučajevima kad sud smatra opravdanim da osuđeni lično, a merama koje sud odredi, otkloni posledice učinjenog krivičnog dela ili štetu pričinjenju krivičnim delom.

 

(2) Sud će u presudi odrediti novčanu kaznu ili kaznu popravnog rada do šest meseci za slučaj da osuđeni u određenom roku ne izvrši popravljane mere.

 

 

 

2) Odmeravanje kazne

 

Član 57

 

Pri odmeravanju kazne sud će, imajući u vidu svrhu kazne, uzeti u obzir odredbe ovog zakonika, granice kazne koje zakon propisuje za pojedino krivično delo i stepen društvene opasnosti krivičnog dela i učinioca.

 

 

Član 58

 

Pri odmeravanju kazne smatraće se kao otežavajuće okolnosti naročito:

 

1) ako je krivično delo moglo da ugrozi interese države;

 

2) ako je krivično delo učinjeno u sastavu bande, zavere ili rada drugog zločinačkog udruženja;

 

3) ako se potstrekavanje ili pomaganje odnosi na krivično delo maloletnog ili duševno zaostalog lica ili lica koje je podređeno potsrekaču ili pomagaču;

 

4) ako je krivično delo učinjeno iz koristoljublja ili drugih niskih pobuda;

 

5) ako je krivično delo učinjeno na naročito svirep način, nasiljem ili lukavstvom ili prema licu koje je podređeno učiniocu krivičnog dela ili prema licu koje se nalazi u bespomoćnom položaju;

 

6) ako je krivično delo učinjeno u povratu.

 

 

Član 59

 

Krivično delo učinjeno je u povratu kad lice koje je osuđeno za krivično delo na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom, lišenja slobode ili kaznu popravnog rada pa za pet godina od dana izdržane ili ugašene kazne opet učini kakvo krivično delo teže prirode.

 

 

Član 60

 

Pri odmeravanju kazne smatraće se kao olakšavajuće okolnosti naročito:

 

1) ako je krivično delo učinjeno prekoračenjem granica krajnje nužde;

 

2) ako je krivično delo učinilo maloletno lice;

 

3) ako je krivično delo učinilo lice sa smanjenom uračunljivošću, osim ako je to stanje prouzrovano pijanstvom;

 

4) ako je krivično delo učinilo lice zaostalog razvoja;

 

5) ako je učinilac ili saučesnik otklonio posledicu svoga dela ili preduzeo mere da je otkloni;

 

6) ako je krivično delo učinjeno pod pritiskom neposredne pretnje i prinude, kao i službene ili materijalne podređenosti;

 

7) ako je krivično delo učinjeno u jakom uzbuđenju usled neskrivljenog izazivanja;

 

8) ako je krivično delo učinjeno usled sticaja teških prilika za učinioca;

 

9) ako je krivično delo učinjeno usled slučajnog sticaja okolnosti.

 

 

Član 61

 

Okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela ne mogu se pri odmeravanju kazne uzeti kao otežavajuće ili olakšavajuće okolnosti.

 

 

Član 62

 

(1) Sud može učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu ispod granice određene u zakonu za to delo ili ga kazniti blažom vrstom kazne, ako nađe da prošla i sadašnja korisna društvena delatnost, teške lične prilike učinioca odnosno druge slične okolnosti pod kojima je delo učinjeno ukazuju na manju društvenu opasnost krivičnog dela i učinioca.

 

(2) Pri odmeravanju kazne ispod granice određene u zakonu ili izricanju blaže vrste kazne može se izrečena kazna spustiti do najmanje zakonske mere te vrste kazne.

 

(3) Sud je dužan, posebno i iscrpno navesti okolnosti zbog kojih je izrekao ublaženu kaznu.

 

 

Član 63

 

(1) Sud može učinioca lakšeg krivičnog dela osloboditi kazne kad nađe da je njegovo delo usled promenjenih prilika izgubilo svoj društveno-opasni značaj i da se učinilac, s obzirom na okolnosti pod kojima je delo učinjeno i na njegovo držanje posle izvršenja krivičnog dela, ne može više smatrati društveno-opasnim.

 

(2) Sud je dužan posebno i iscrpno navesti okolnosti zbog kojih smatra da se učinilac može osloboditi kazne.

 

 

Član 64

 

Ako zakon dopušta sudu izbor između dve ili više vrsta kazni, teža vrsta kazne izriče se kad to zahteva veća društvena opasnost krivičnog dela i učinioca.

 

 

Član 65

 

(1) Vreme provedeno pre pravosnažnosti presude u pritvoru ili istražnom zatvoru uračunava se u kaznu lišenja slobode s prinudnim radom i kaznu lišenja slobode.

 

(2) Pri izricanju kazne popravnog rada uračunavanje se vrši tako da se jedan dan pritvora ili istražnog zatvora računa za tri dana popravnog rada, a pri izricanju novčane kazne uračunavanje se vrši tako da se za jedan dan pritvora ili istražnog zatvora računa stopedeset dinara novčane kazne.

 

 

Član 66

 

(1) Ako se u delu učinioca stiču obeležja više krivičnih dela ili ako učinilac izvrši više krivičih dela po kojima nije doneta presuda, sud će utvrditi prethodno kaznu za svako krivično delo i izreći jednu kaznu koja se sastoji u povišenju najteže utvrđene kazne.

 

(2) Povišena kazna ne sme preći ukupan iznos pojedinih utvrđenih kazni ni najveću zakonsku meru primenjene vrste kazne.

 

(3) Ako sud nađe da sticaj krivičnih dela ne ukazuje na povećanu opasnost učinioca, može izreći za sva krivična dela u sticaju samo kaznu koju je utvrdio za najteže krivično delo.

 

(4) Sporedne kazne izreći će se ako su obavezno propisane ma i za jedno krivično delo u sticaju.

 

 

Član 67

 

(1) Ako osuđeno lice, pre nego što je izrečena kazna izdržana ili ugašena, bude zbog drugog krivičnog dela osuđeno, sud izriče jednu kaznu za oba dela po propisu čl. 66, uzimajući raniju kaznu kao već utvrđenu za odnosno delo.

 

(2) Deo kazne koji je osuđeno lice po ranijoj presudi izdržalo uračunaće se u izrečenu kaznu, ako je uračunavanje s obzirom na vrste kazne po ovom zakoniku dozvoljeno.

 

 

 

3) Uslovna osuda

 

Član 68

 

(1) Pri osudi na kaznu lišenja slobode do dve godine, na kaznu popravnog rada ili na novčanu kaznu, sud može presudom odložiti izvršenje izrečene kazne pod uslovom da osuđeni ne učini novo, isto tako teško ili teže krivično dedo u roku koji će sud presudom odrediti i koji ne može biti kraći od jedne ni duži od pet godina.

 

(2) Sud će odrediti uslovno odlaganje izvršenja izrečene kazne ako prema okolnostima dela, ponašanju učinioca posle izvršenja dela i prema njegovim ličnim osobinama nađe da se može osnovano očekivati da će se osuđeni ubuduće kloniti vršenja krivičnih dela i bez izvršenja kazne i da već sama osuda u tom stučaju ostvaruje svrhu kažnjavanja.

 

(3) Uslovna osuda ne može se izreći prema onome koji je za poslednjih pet godina bio bezuslovno osuđen na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom ili na kaznu lišenja slobode odnosno popravnog rada dužu od jedne godine.

 

(4) Za odlaganje izvršenja kazne može sud postaviti uslov da osuđeni naknadi presudom utvrđenu štetu u roku koji će se odrediti presudom i koji ne može biti duži od jedne godine.

 

(5) U presudi sud može odrediti da se sporedne kazne izvrše bez obzira što je glavna kazna uslovljena.

 

(6) Osuda koja sadrži i sporednu kaznu gubitka građanskih prava ili gubitka čina ne može se uslovno izreći.

 

 

Član 69

 

(1) Sud će opozvati odlaganje izvršenja kazne ako uslovno osuđeni u roku određenom u presudi učini novo isto tako teško ili teže krivično delo, kao i u slučaju ako se posle izricanja uslovne osude sazna za krivično delo učinjeno pre njenog izricanja, a sud nađe da ne bi bilo osnova za izricanje uslovne osude da se za to ranije učinjeno krivično delo znalo.

 

(2) U takvim slučajevima sud će za oba krivična dela izreći jednu kaznu po propisu čl. 66, uzimajući raniju kaznu kao već utvrđenu za odnosno delo.

 

 

Član 70

 

Kad proteče vreme za koje je izvršenje kazne bilo odloženo, a sud odlaganje ne opozove, smatraće se da osuđeno lice nije bilo osuđeno.

 

 

 

4) Vaspitno-popravne mere

 

Član 71

 

(1) Vaspitno-popravne mere primenjuju se prema maloletniku kad on prema zakonu, nije krivično odgovoran ili kad sud nađe da nema mesta izricanju kazne.

 

(2) Svrha je vaspitno-popravnih mera da se takav maloletnik prevaspita i pravilno podigne putem pojačanog nadzora, promene sredine u kojoj je živeo, navikavanja na društveno koristan rad ili putem prinudno-popravnih mera.

 

 

Član 72

 

Sud će s obzirom na uzrast i lična svojstva maloletnika, kao i na okolnosti dela primenjivati vaspitno-popravne mere:

 

1) predavanje roditeljima ili staraocu sa obavezom da nad njim vode pojačani nadzor;

 

2) upućivanje u vaspitnu ustanovu;

 

3) smeštaj u vaspitno-popravni dom;

 

4) upućivanje u medicinsko-popravni zavod.

 

 

Član 73

 

Sud će maloletnika predati roditeljima ili staraocu da nad njim vode pojačani nadzor, sa obavezom da mu obezbede školovanje i vaspitanje.

 

 

Član 74

 

Sud će uputiti maloletnika u vaspitnu ustanovu ako je to u interesu njegovog vaspitanja ili ako roditelji ili staralac nisu u mogućnosti da obezbede njegovo vaspitanje i školovanje.

 

 

Član 75

 

1) Smeštaj maloletnika u vaspitno-popravni dom sud će odrediti samo ako s obzirom na učinjeno delo i na lične osobine maloletnika nađe da je potrebno radi njegovog prevaspitanja primeniti posebne popravne mere.

 

(2) U vaspitno-popravnom domu maloletnik će ostati dok svojim radom i vladanjem ne pokaže da se popravio i da se može otpustiti, ali najmanje godinu dana a najduže do navršene osamnaeste godine.

 

 

Član 76

 

Ako zdravstveno stanje maloletnika zahteva lečenje i medicinsku negu, naročito ako je duševno bolestan, malouman, slep ili gluv, sud će odrediti da se uputi u medicinsko-popravni zavod.

 

 

Član 77

 

Primenjenu vaspitno-popravnu meru može sud za vreme primene te mere izmeniti i u granicama zakona odrediti drugu vaspitno-popravnu meru kojom će se najbolje postići vaspitno-popravna svrha.

 

 

Član 78

 

S merama primenjenim prema maloletniku nisu skopčane nikakve druge pravne posledice. Maloletnik protiv koga su te mere primenjene smatra se neosuđivanim.

 

 

 

5) Zdravstveno-zaštitne mere

 

Član 79

 

Kad utvrdi da je učinilac dela neuračunljiv i da je njegovo dalje bavljenje na slobodi opasno, sud će odrediti da se uputi u zavod za duševno bolesna lica ili drugi zavod za lečenje.

 

 

Član 80

 

(1) Zdravstveno-zaštitne mere može sud uz iste uslove odrediti i prema licu sa smanjenom uračunljivošću.

 

(2) Ako je lice sa smanjenom uračunljivošću osuđeno na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom, odnosno lišenja slobode do tri godine ili na kaznu popravnog rada, odlučiće sud posle njegovog otpuštanja iz zavoda za duševno bolesna lica ili iz drugog zavoda za lečenje, da li će se kazna izvršiti. Sud će pri tome uzimati u obzir društvenu opasnost dela i učinioca, vreme provedeno u zavodu, kao i u kojoj meri je lečenje uticalo na popravljanje učinioca.

 

 

 

6) Izvršenje kazne

 

Član 81

 

(1) Izvršenjem kazne ostvaruje se svrha kazne određena ovim zakonom.

 

(2) Svrha kazne ne može biti prouzrokovanje fizičkih patnji ili vređanje ljudskog dostojanstva osuđenog.

 

 

Član 82

 

Smrtna kazna ne može se izvršiti nad bremenitom ženom dok traje stanje bremenitosti.

 

 

Član 83

 

Osuđena lica koja se nalaze na izdržavanju kazne u zatvorima ili kazneno-popravnim domovima a sposobna su za rad imaju pravo i dužnost da rade.

 

 

Član 84

 

(1) Osuđena lica izdržavaju kaznu lišenja slobode s prinudnim radom ili kaznu lišenja slobode, odvojeno, prema vrsti i trajanju kazne, društvenoj opasnosti i ličnim osobinama pojedinih osuđenih lica.

 

(2) Kaznu lišenja slobode s prinudnim radom ili lišenja slobode muška i ženska lica izdržavaju u odvojenim kazneno-popravnim domovima ili u istom domu odvojeni jedni od drugih.

 

 

Član 85.

 

(1) Ako je osuđeni izdržao polovinu dosuđene mu kazne lišenja slobode s prinudnim radom, kazne lišenja slobode ili kazne popravnog rada i pokazao svojim radom i vladanjem da se toliko popravio da se od njega ne može očekivati dalje vršenje krivičnih dela, može se uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne. Pod istim uslovima osuđeni koji se nalazi na izdržavanju kazne lišenja slobode s prinudnim radom u doživotnom trajanju može se uslovno otpustiti kad je izdržao petnaest godina te kazne.

 

(2) Ako se osuđeni za vreme izdržavanja kazne naročito istakao svojim radom i vladanjem, može biti uslovno otpušten i pre nego što je izdržao polovinu dosuđene mu kazne.

 

(3) Uslovni otpust traje do isteka vremena kazne na koje je izrečena kazna, a u slučaju kazne lišenja slobode s prinudnim radom u doživotnom trajanju deset godina od otpuštanja sa izdržavanja te kazne.

 

 

Član 86

 

(1) Uslovni otpust će se opozvati ako uslovno otpušteni dok je na uslovnom otpustu bude osuđen za novo krivično delo koje prema stepenu svoje društvene opasnosti i opasnosti učinioca upućuje na to da razlozi za uslovni otpust više ne postoje.

 

(2) U slučaju opozivanja, vreme provedeno na uslovnom otpustu ne računa se u izvršenje kazne.

 

 

 

G l a v a  V

 

GAŠENJE KAZNE

 

 

1) Zastarelost

 

 

Član 87

 

Krivično gonjenje ne može se preduzeti, odnosno izrečena kazna neće se izvršiti, kad po isteku vremena određenog ovim zakonom nastupi zastarelost.

 

 

Član 88

 

(1) Krivično gonjenje ne može se preduzeti kad istekne:

 

a) petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje je propisana smrtna kazna;

 

b) deset godina od izvršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna lišenja slobode s prinudnim radom duža od deset godina;

 

v) pet godna od izvršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna lišenja slobode s prinudnim radom do deset godina ili kazna lišenja slobode duža od dve godine;

 

g) dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna lišenja slobode do dve godine ili kakva druga kazna.

 

(2) Ako je za krivično delo sudu ostavljen izbor između više kazni, rok zastarelosti određuje se po najtežoj propisanoj kazni.

 

(3) Nema zastarelosti u pogledu gonjenja onih krivičnih dela za koja to zakon izričito određuje.

 

 

Član 89

 

(1) Zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je krivično delo učinjeno.

 

(2) Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu gonjenje ne može otpočeti ili produžiti.

 

(3) Zastarelost se prekida svakom radnjom nadležnih državnih organa koja je zbog učinjenog krivičnog dela upravljena protiv učinioca u cilju njegovog gonjenja.

 

(4) Zastarelost se prekida i kad učinilac u vremenu dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivično delo.

 

(5) Sa svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

 

(6) Krivično gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži, izuzev za ona krivična dela za koja zakon izričito određuje da njihovo gonjenje ne može zastareti.

 

 

Član 90

 

Izrečena kazna ne može se izvršiti ako je proteklo:

 

a) petnaest godina od osude na smrtnu kaznu;

 

b) deset godina od osude na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom dužu od deset godina;

 

v) pet godina od osude na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom do deset godina ili na kaznu lišenja slobode dužu od dve godine;

 

g) dve godine od osude na kakvu drugu kaznu.

 

 

Član 91

 

(1) Zastarelost izvršenja kazne počinje onog dana kad je presuda postala pravosnažna, a kod uslovne osude onog dana kad je pravosnažno naređeno njeno izvršenje.

 

(2) Zastarelost ne teče za vreme za koje se po zakonu izvršenje kazne ne može preduzeti.

 

(3) Zastarelost se prekida svakom radnjom nadležnih državnih organa upravljenom na izvršenje kazne.

 

(4) Sa svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

 

(5) Zastarelost izvršenja kazne prestaje u svakom slučaju ako prođe dva puta onoliko koliko se po zakonu za zastarelost traži.

 

 

 

2) Brisanje osude (rahabilitacija)

 

Član 92

 

(1) Smatra se neosuđivanim lice koje je osuđeno na kaznu popravnog rada, ili kaznu lišenja slobode do šest meseci, ili neku lakšu kaznu, ako u roku od tri godine od dana izdržane ili ugašene kazne ne učini novo krivično delo.

 

(2) Lice koje je osuđeno na kaznu lišenja slobode od šest meseci do tri godine ili na kaznu lišenja slobode s prinudnim radom do dve godine smatraće se neosuđivanim, ako u roku od pet godina od dana izdržane ili ugašene kazne ne učini novo krivično delo.

 

(3) Sud može u slučaju osude na kaznu preko tri godine lišenja slobode ili na neku težu kaznu, po isteku osam godina od dana izdržane ili ugašene kazne, na molbu osuđenog lica brisati njegovu osudu, ako je ono to svojim ponašanjem zaslužilo i ako je po mogućstvu naknadilo štetu prouzrokovanu svojim delom.

 

(4) Sud će na predlog javnog tužioca ukinuti rešenje kojim se utvrđuje ili određuje brisanje osude, ako se sazna za krivično delo osuđenog učinjeno pre donošenja rešenja a sud ustanovi da ne bi bilo osnova za brisanje osude da se za to krivično delo znalo.

 

 

 

3) Amnestija

 

Član 93

 

(1) Amnestija je oslobođenje od gonjenja, ili potpuno, odnosno delimično oslobođenje od izvršenja kazne, ili zamena izrečene kazne blažom kaznom, ili oslobođenje od pravnih posledica osude.

 

(2) Amnestiju koriste sva lica koja su obuhvaćena odredbom u aktu amnestije.

 

(3) Ako je amnestijom dato potpuno oslobođenje od glavne i sporedne kazne, smatraće se da amnestirano lice nije osuđeno.

 

 

 

4) Pomilovanje

 

Član 94

 

(1) Pomilovanje je potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja pravosnažno izrečene kazne ili zamena izrečene kazne blažom kaznom u korist jednog ili više lica obuhvaćenih aktom pomilovanja.

 

(2) Ako se aktom pomilovanja odredi potpuno oslobođenje od glavne i sporedne kazne, smatraće se da pomilovano lice nije ni osuđeno.

 

 

 

G l a v a  V I

 

VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA

 

1) Vremensko važenje krivičnog zakona

 

Član 95

 

(1) Odgovornost za krivična dela određuje se prema krivičnom zakonu koji je važio u vreme izvršenja dela;

 

(2) Novi krivični zakon primenjuje se i na dela koja su izvršena pre njegovog stupanja na snagu, ako ukida krivičnu odgovornost ili ako ublažuje kaznu.

 

(3) Novi zakon primenjuje se i u slučaju kad ustanovljava krivičnu odgovornost ili pooštrava kaznu za određeno delo samo ukoliko o tome sadrži posebnu odredbu.

 

 

 

2) Prostorno važenje krivičnog zakona

 

Član 96

 

(1) Na svakog ko na teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije učini krivično delo primeniće se krivični zakon Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

 

(2) Pod teritorijom Federativne Narodne Republike Jugoslavije podrazumevaju se i obalne morske vode i vazdušni prostor nad njenom suvozemnom i vodenom teritorijom.

 

(3) Krivični zakon Federativne Narodne Republike Jugoslavije primeniće se i na dela učinjena na domaćem trgovačkom brodu na otvorenom moru i na domaćem vojnom brodu ili vazluhoplovu bez obzira gde su se nalazili u vreme učinjenog dela.

 

 

Član 97

 

Važenje krivičnog zakona Federativne Narodne Republike Jugoslavije u pogledu lica koja uživaju pravo eksteritorijalnosti određuje se po međunarodnim ugovorima i konvencijama ili diplomatskim putem.

 

 

Član 98

 

Krivični zakon Federativne Narodne Republike Jugoslavije primeniće se na državljanina Federativne Narodne Rapublike Jugoslavije i onda kad van teritorije države učini krivično delo.

 

 

Član 99

 

Kazna koju je učinilac po presudi inostranog suda izdržao uračunaće se u kaznu izrečenu od domaćeg suda.

 

 

Član 100

 

Krivični zakon Federativne Narodne Republike Jugoslavije primeniće se i na stranca koji u inostranstvu učini krivično delo, ako se zateče na teritoriji Federativne Narodne Republike Jugoslavije, a ne bude izdat stranoj državi, pod uslovom da se za učinjeno delo kažnjava i po zakonu mesta izvršenja.

 

 

Član 101

 

(1) Državljanin Federativne Narodne Republike Jugoslavije ne može se izdati stranoj državi.

 

(2) Izdavanje stranaca vrši se po međunarodnim ugovorima, a u nedostatku ovih, po zakonima Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

 

(3) Izdavanje nije dopušteno ako delo za koje se izdavanje traži nije krivično delo i po domaćem zakonu.

 

(4) Federativna Narodna Republika Jugoslavija neće izdavati strane državljane koji su proganjani zbog zalaganja za demokratska načela, nacionalno oslobođenje, prava radnog naroda i slobodu naučnog i kulturnog rada.

 

 

 

3) Krivični zakonik Federativne Narodne Republike Jugoslavije i posebni savezni i republikanski krivični zakoni

 

Član 102

 

(1) Načela i propisi Opšteg dela ovog zakonika važe i za posebne krivične zakone Federativne Narodne Republike Jugoslavije i narodnih republika.

 

(2) Posebni krivični zakoni narodnih republika ne mogu određivati niti menjati krivična dela i kazne koje su obuhvaćene ovim zakonikom i drugim saveznim zakonima.

 

 

 

G l a v a  V I I

 

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

Član 103

 

Do donošenja potpunog posebnog dela ovog zakonika Prezidijum Narodne skupštine FNRJ davaće obavezna tumačenja o bližim obeležjima i kažnjavanju prema posebnim saveznim krivičnim zakonima, onih krivičnih dela za koja je u pojedinim odredbama zakona ili uredaba određena samo krivična odgovornost.

 

 

Član 104

 

Ovaj zakonik primeniće se i na krivična dela učinjena posle 6 aprila 1941 godine po kojima još nije izrečena pravosnažna presuda.

 

 

Član 105

 

Stupanjem na snagu ovog zakonika prestaju važiti svi propisi koji su u suprotnosti sa ovim zakonikom.

 

 

Član 106

 

Ovaj zakonik stupa na snagu 60 dana po objavljivanju u "Službenom listu Federativne Narodne Republike Jugoslavije''.

 

 

U. br. 2383

4 decembra 1947 godine

Beograd

 

Prezidijum Narodne  skupštine

Federativne Narodne Republike Jugoslavije

 

Sekretar,

Mile Peruničić, s. r.

 

Pretsednik,

dr Ivan Ribar, s. r.

 

 

 

 

ISPROBAJTE BESPLATNO!