POČETNA SAVETOVANJA PROPISI SOFTVER NARUČIVANJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU

DRŽAVNI PRAZNIK 

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić

položiće venac povodom godišnjice primirja u Prvom svetskom ratu

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić - položiće venac –

11. novembra u 11 časova,

u okviru centralne državne ceremonije obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu,

na Spomen – kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu na Novom groblju (Ruzveltova 50) .

 


 

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u svetu i Srbiji se obeležava u znak sećanja na - 11. novembar 1918. godine, kada je u francuskom gradu Kompjenu potpisano primirje, čime je okončan Prvi svetski rat.

 

Sa sajta Narodne skupštine –

 

http://www.parlament.gov.rs/Predsednik_Narodne_skupštine_Ivica_Dačić_položiće_venac_povodom_godišnjice_primirja_u_Prvom_svetskom_ratu.39351.941.html

 

 

ZAKON O DRŽAVNIM PRAZNICIMA

 

Državni i drugi praznici u Republici Srbiji – propisani su Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Zakon).

 

Shodno čl. 1. i 1a Zakona, državni praznici (koji se praznuju “neradno”) su:

– Sretenje - Dan državnosti Srbije (praznuje se 15. i 16. februara),

– Nova godina (praznuje se 1. i 2. januara),

– Praznik rada (praznuje se 1. i 2. maja),

– Dan pobede (praznuje se 9. maja - radno),

– Dan primirja u Prvom svetskom ratu (praznuje se 11. novembra).

 

U dane državnih i verskih praznika (prvi dan Božića - 7. Januar, Vaskršnji praznici - počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa) koji se praznuju u Republici Srbiji (član 3. Zakona) - ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje - radno.

Državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga - dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji, ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu.

Privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad - mogu da rade i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji.

Dakle, Dan primirja u Prvom svetskom ratu – u Srbiji je neradni dan.

 

Natalijina ramonda

 

Amblem praznika je – Natalijina ramonda - stilizovani prikaz ljubičastog cveta Natalijine ramonde, okruženog zeleno-crnom trakom (kao motivom odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka). Ova biljka raste na Kajmakčalanu – značajnom za srpski narod i vojsku (vođene žestoke bitke na putu ka oslobađanju Srbije u Prvom svetskom ratu).

Natalijina ramonda je endemska vrsta centralnog dela Balkanskog poluostrva. Staništa su joj pukotine krečnjačkih stena, na nadmorskoj visini od 350—2150 m. Ova višegodišnja, zimzelena, zeljasta biljka naseljava Severnu Makedoniju (u klisurama desnih pritoka Vardara i u okolnim planinama), Grčku (u graničnim oblastima sa Severnom Makedonijom i u Epiru) i Srbiju (na Suvoj planini, u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, na Šar planini).

Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je - 1882. godine Natalijinu ramondu otkrio botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša (pa je prvobitno, želeo da ga nazove - "Niška ramonda"). Ipak, ime ovom cvetu je dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Na svim staništima u Srbiji brojnost populacija je relativno velika i ne pokazuju tendencije smanjenja brojnosti, a uzrasna struktura se odlikuje dominacijom adultnih primeraka.

Smatra se da sakupljanje za herbarske zbirke i botaničke baste - predstavlja jedan od najznačajnijih faktora ugrožavanja, dok ostali faktori (kao što je - uklanjanje šumske vegetacije, čime se stene na kojima rastu ove biljke izlažu ekstremnijim mikroklimatskim uslovima, ili - prirodno raspadanje stena na staništima ove vrste) ne utiču, odnosno samo delimično mogu uticati na brojnost populacija.

Ramonda nathaliae se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost.

Dodajmo još i da je ovaj cvet u botanici poznat pod nazivom – feniks (ili – Balkanski feniks). Za ovu biljku je karakteristična i pojava da i ukoliko se potpuno osuši može ponovo da oživi ukoliko se zalije. Ovu mogućnost da se iz stanja anabioze ponovo vrate u život - poseduje veoma malo biljaka cvetnica. U Evropi, sem vrsta roda Ramonda, samo još dve cvetnice mogu da se povrate iz anabioze

 

VIDETI:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Ramonda_nathaliae#cite_note-pancic-1

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=11&dd=11&nav_id=1198251

INTERMEX ONLINE
KLIKNITE da se ulogujete!

ISPROBAJTE BESPLATNO!


ARHIVA VESTI

Sankt Peterburg se od 30. oktobra zatvara na sedam dana

KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
VISOKA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO – EKONOMIJA – MENADŽMENT - BEZBEDNOST

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
PROPISI NA ENGLESKOM

Tekstovi važećih zakona
na engleskom jeziku

PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za jun 2022.

PREDSEDNIK REPUBLIKE

Obraćanje javnosti – Srbija još snažnije na evropskom putu


MEĐUNARODNI ODNOSI

Predsednik Republike u Berlinu  – Uspon u bilateralnim i ekonomskim odnosima sa Nemačkom


PRIVREDA

Srbija će proizvoditi električne automobile – Potpisan ugovor o proizvodnji električnih automobila u Kragujevcu


SUDSKA PRAKSA

Privredni prestupi


POLJOPRIVREDA

Dobre domaće zalihe žitarica


BRIGA O SELU

Bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća – Još 90 kuća na selu dobilo nove stanare


PODRŠKA MLADIMA

Nacionalna strategija za mlade – Stimulisanje različitih oblika zapošljavanja i preduzetništva mladih


FINANSIJE

Uspešan prelazak obveznika na novi model eFiskalizacije


SUDSKA PRAKSA

Vrhovni kasacioni sud - Bankarski poslovi


KULTURA

Izabrano idejno rešenje za koncertnu dvoranu Beogradske filharmonije


KULTURA – INFORMISANJE

Svetski dan slobode medija – Novinari treba da neometano, odgovorno i profesionalno rade svoj posao


SPOMEN OBELEŽJA

Dan sećanja na žrtve zločina - genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini – Najveći interes Srbije i Republike Srpske da sačuvaju mir


VLADA

Međunarodni odnosi – Cilj Srbije što brže članstvo u Evropskoj uniji


ENERGETIKA

Naš odnos prema energiji mora da se promeni


GRAĐEVINARSTVO

Moderni i ekološki održivi građevinski projekti - budućnost Srbije


RADNO PRAVO

Zasnivanje radnog odnosa i stupanje na rad


RADNO PRAVO

Preduzetnici


BEZBEDNOST NA RADU

Vidljivi pomaci u unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu


BEZBEDNOST NA RADU

Briga o zaposlenima – Bez stalne brige o zaposlenima nema napretka države


SUDSKA PRAKSA - NAKNADA ŠTETE 


ZDRAVSTVO

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odlučila – Institut "Torlak" nosilac RNK tehnologije u Srbiji

VLADA

Zaštita od zarazne bolesti - Ukidanje mera - Ukidaju se mere za ulazak građana Srbije i stranih državljana u zemlju


SUDSKA PRAKSA - KRIVIČNO PRAVO

Pritvor


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)