POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

ZNATE LI GDE KUPUJETE, ILI KAKO SE ZOVE PRODAVNICA U KOJOJ SE SNABDEVATE I ZAŠTO?

Supermarket - trgovinski format

Supermarket je (ako niste znali) - trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i koji ima širok i dubok asortiman prehrambenih proizvoda, ali uzak asortiman neprehrambenih proizvoda, za razliku od MINI MARKETA (koji jeste trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo) koji ima širok, ali plitak asortiman prehrambenih proizvoda i uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda. Pa vi sad vidite! Volj` te – širok, dubok, uzak ili plitak asortiman proizvoda (a može i frekventnih proizvoda).

 

Šalu na stranu – propisno je uređena ova oblast. Konkretno, na osnovu člana 15. stav 3. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", broj 53/2010) u   daljem tekstu: Zakon - donet je Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata i objavljen u "Sl. glasniku RS", broj 47/2011, od 29.06.2011. sa stupanjem na snagu 7.07.2011. godine (u daljem tekstu: Pravilnik).

Dakle, oblast trgovine regulisana je Zakonom iz 2010 godine, kojim je propisano da se Trgovina obavlja kao - trgovina na veliko i trgovina na malo, a da je - trgovina na malo (maloprodaja) - prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva (član 14.). Članom 15. Zakona - propisano da se trgovina, po pravilu, obavlja u prodajnom objektu, u različitim trgovinskim formatima. Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.) i da klasifikaciju trgovinskih formata bliže uređuje Ministar nadležan za poslove trgovine (što je učinjeno donošenjem Pravilnika).

Ovim pravilnikom uređuje se klasifikacija trgovinskih formata, odnosno organizaciono-tehničkih oblika obavljanja trgovine, sa fiksnom lokacijom, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima. Trgovinski format se klasifikuje na osnovu - pretežnih ili opredeljujućih odlika 

 

Trgovinski formati se klasifikuju kao:

 

1. NESPECIJALIZOVANI TRGOVINSKI FORMATI:

a) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana; 

  • hipermarket; 
  • supermarket; 
  • supereta; 
  • mini market; 
  • diskontna prodavnica; 
  • klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom; 

 b) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana 

  • robna kuća; 

 

2. SPECIJALIZOVANE PRODAVNICE; 

a) - Tipični oblici trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana su naročito:  

- specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana, kao što su: 

  • prodavnice voća i povrća; 
  • mesare; 
  • ribarnice; 
  • pekare; 
  • prodavnice pića; 
  • prodavnice mlečnih proizvoda i dr.; 
  • ostale specijalizovane prehrambene prodavnice; 

- benzinske stanice; 

- prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije (npr. računara, softvera, telekomunikacione opreme npr. mobilnih telefona i sl.);  

- prodavnice specijalizovane za prodaju opreme za domaćinstvo (npr. aparati za domaćinstvo, nameštaj, podne i zidne obloge, metalna roba, boje, tekstilni proizvodi i dr.);  

- prodavnice specijalizovane za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju (npr. knjižare, prodavnice sportske opreme, prodavnice kancelarijskog materijala, prodavnice igračaka i sl.); 

- prodavnice odeće, odevne galanterije i krzna; 

- prodavnice obuće i predmeta od kože; 

- apoteke i drogerije (dragstori);  

- specijalizovane prodavnice za prodaju ostalih robnih kategorija, koje su u stvari i najzastupljenije specijalizovane prodavnice, pošto su ovde uključene, između ostalih, i: 

  • prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. parfimerije); 
  • cvećare; 
  • prodavnice za kućne ljubimce; 
  • prodavnice nakita i satova i dr.  

b) - Poseban oblik - Second hand shop - prodavnica polovnih proizvoda.  

 

3. POSEBNI TRGOVINSKI FORMATI 

a) Trgovinski centar; 

b) Keš-end-keri (Cash and Carry). 

 

I na kraju, kad smo već počeli „pričom o termina“ – završimo njima (značenjem nekih od njih, shodno Zakonu i Pravilniku).

promet je skup svih osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i usluga;  

tržište je institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje sa ciljem prometa robe i usluga; 

potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva; 

trgovac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe, odnosno usluga, propisane ovim zakonom; 

prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, zatvorenog ili otvorenog tipa (prodajni plac, boks i sl.) opremljen na propisani način, koji je namenjen ili može biti namenjen za obavljanje prometa;  

prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje prometa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;  

trgovinska mreža je skup prodajnih objekata na području Republike Srbije. 

širok asortiman jeste zastupljenost većeg broja robnih grupa;  

uzak asortiman jeste zastupljenost jedne ili manjeg broja komplementarnih robnih grupa;  

dubok asortiman jeste zastupljenost velikog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);  

plitak asortiman jeste zastupljenost malog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);  

frekventni proizvodi jesu proizvodi koji se često kupuju i koji imaju visok koeficijent obrta (npr. osnovne životne namirnice, štampa, sredstva lične i higijene domaćinstva, i sl.). 

 

Detaljnije - videti:

 

LJ.M.V. 

Objavljeno: 15.07.2011.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za novembar 2017.

POČETAK PRIMENE PROPISA

Ljiljana Milanković-Vasović


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd


RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji


RADNO PRAVO

Mr Zoran Čukić, advokat


SUDSKA PRAKSA - Sentence Apelacionog suda u Beogradu

Autor sentenci: Petar Banovac, sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu


USTAVNO PRAVO

Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda Srbije


UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


PRIVREDNO PRAVO

Dr Zdravko Petrović, profesor Univerziteta "Sigmund Freud" u Beču 
Dr Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu
Mr Slobodan Stošić, samostalni savetnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu

PARNIČNI POSTUPAK

Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu


PORODIČNO PRAVO

Suzana Radaković, sudija


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)