POČETNA SAVETOVANJA PROPISI SOFTVER NARUČIVANJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

ZNATE LI GDE KUPUJETE, ILI KAKO SE ZOVE PRODAVNICA U KOJOJ SE SNABDEVATE I ZAŠTO?

Supermarket - trgovinski format

Supermarket je (ako niste znali) - trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo i koji ima širok i dubok asortiman prehrambenih proizvoda, ali uzak asortiman neprehrambenih proizvoda, za razliku od MINI MARKETA (koji jeste trgovinski format u kome se obavlja trgovina na malo) koji ima širok, ali plitak asortiman prehrambenih proizvoda i uzak asortiman frekventnih neprehrambenih proizvoda. Pa vi sad vidite! Volj` te – širok, dubok, uzak ili plitak asortiman proizvoda (a može i frekventnih proizvoda).

 

Šalu na stranu – propisno je uređena ova oblast. Konkretno, na osnovu člana 15. stav 3. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", broj 53/2010) u   daljem tekstu: Zakon - donet je Pravilnik o klasifikaciji trgovinskih formata i objavljen u "Sl. glasniku RS", broj 47/2011, od 29.06.2011. sa stupanjem na snagu 7.07.2011. godine (u daljem tekstu: Pravilnik).

Dakle, oblast trgovine regulisana je Zakonom iz 2010 godine, kojim je propisano da se Trgovina obavlja kao - trgovina na veliko i trgovina na malo, a da je - trgovina na malo (maloprodaja) - prodaja robe/usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva (član 14.). Članom 15. Zakona - propisano da se trgovina, po pravilu, obavlja u prodajnom objektu, u različitim trgovinskim formatima. Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.) i da klasifikaciju trgovinskih formata bliže uređuje Ministar nadležan za poslove trgovine (što je učinjeno donošenjem Pravilnika).

Ovim pravilnikom uređuje se klasifikacija trgovinskih formata, odnosno organizaciono-tehničkih oblika obavljanja trgovine, sa fiksnom lokacijom, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima. Trgovinski format se klasifikuje na osnovu - pretežnih ili opredeljujućih odlika 

 

Trgovinski formati se klasifikuju kao:

 

1. NESPECIJALIZOVANI TRGOVINSKI FORMATI:

a) trgovina na malo pretežno prehrambenog asortimana; 

  • hipermarket; 
  • supermarket; 
  • supereta; 
  • mini market; 
  • diskontna prodavnica; 
  • klasična prodavnica sa pretežno prehrambenim asortimanom; 

 b) trgovina na malo pretežno neprehrambenog asortimana 

  • robna kuća; 

 

2. SPECIJALIZOVANE PRODAVNICE; 

a) - Tipični oblici trgovinskog formata iz stava 1. ovog člana su naročito:  

- specijalizovane prodavnice hrane, pića i duvana, kao što su: 

  • prodavnice voća i povrća; 
  • mesare; 
  • ribarnice; 
  • pekare; 
  • prodavnice pića; 
  • prodavnice mlečnih proizvoda i dr.; 
  • ostale specijalizovane prehrambene prodavnice; 

- benzinske stanice; 

- prodavnice proizvoda informaciono-komunikacione tehnologije (npr. računara, softvera, telekomunikacione opreme npr. mobilnih telefona i sl.);  

- prodavnice specijalizovane za prodaju opreme za domaćinstvo (npr. aparati za domaćinstvo, nameštaj, podne i zidne obloge, metalna roba, boje, tekstilni proizvodi i dr.);  

- prodavnice specijalizovane za prodaju proizvoda za kulturu i rekreaciju (npr. knjižare, prodavnice sportske opreme, prodavnice kancelarijskog materijala, prodavnice igračaka i sl.); 

- prodavnice odeće, odevne galanterije i krzna; 

- prodavnice obuće i predmeta od kože; 

- apoteke i drogerije (dragstori);  

- specijalizovane prodavnice za prodaju ostalih robnih kategorija, koje su u stvari i najzastupljenije specijalizovane prodavnice, pošto su ovde uključene, između ostalih, i: 

  • prodavnice kozmetičkih i toaletnih proizvoda (npr. parfimerije); 
  • cvećare; 
  • prodavnice za kućne ljubimce; 
  • prodavnice nakita i satova i dr.  

b) - Poseban oblik - Second hand shop - prodavnica polovnih proizvoda.  

 

3. POSEBNI TRGOVINSKI FORMATI 

a) Trgovinski centar; 

b) Keš-end-keri (Cash and Carry). 

 

I na kraju, kad smo već počeli „pričom o termina“ – završimo njima (značenjem nekih od njih, shodno Zakonu i Pravilniku).

promet je skup svih osnovnih i pratećih poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe i usluga;  

tržište je institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje sa ciljem prometa robe i usluga; 

potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva; 

trgovac je pravno ili fizičko lice koje ispunjava uslove za obavljanje prodaje robe, odnosno usluga, propisane ovim zakonom; 

prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, zatvorenog ili otvorenog tipa (prodajni plac, boks i sl.) opremljen na propisani način, koji je namenjen ili može biti namenjen za obavljanje prometa;  

prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje prometa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;  

trgovinska mreža je skup prodajnih objekata na području Republike Srbije. 

širok asortiman jeste zastupljenost većeg broja robnih grupa;  

uzak asortiman jeste zastupljenost jedne ili manjeg broja komplementarnih robnih grupa;  

dubok asortiman jeste zastupljenost velikog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);  

plitak asortiman jeste zastupljenost malog broja artikala u okviru iste robne grupe proizvoda (npr. stilova, veličina, boja i sl.);  

frekventni proizvodi jesu proizvodi koji se često kupuju i koji imaju visok koeficijent obrta (npr. osnovne životne namirnice, štampa, sredstva lične i higijene domaćinstva, i sl.). 

 

Detaljnije - videti:

 

LJ.M.V. 

Objavljeno: 15.07.2011.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
 

INTERMEX ONLINE
KLIKNITE da se ulogujete!

ISPROBAJTE BESPLATNO!


ARHIVA VESTI

Investicije svetla tačka rebalansa

https://www.politika.rs/sr/clanak/478518/Darija-Kisic-polozila-venac-na-Spomenik-Neznanom-junaku-na-Avali

KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
VISOKA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO – EKONOMIJA – MENADŽMENT - BEZBEDNOST

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PROPISI NA ENGLESKOM

Tekstovi važećih zakona
na engleskom jeziku

PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za maj 2021.

VLADA

Potreban društveni konsenzus o izmenama Ustava


NARODNA SKUPŠTINA

Novi zakoni - Popis stanovništva odložen za oktobar 2022. godine


RADNO PRAVO

Rad van prostorija poslodavca


SOCIJALNA PITANJA 

Unapređenje položaja osoba sa invaliditetom


PRIVREDA

Usvojena strategija o upravljanju preduzećima u vlasništvu države


JAVNE NABAVKE

Poništenje Ugovora o javnoj nabavci kao posebno ovlašćenje Republičke komisije


SUDSKA PRAKSA - Pravna shvatanja i pravni stavovi VKS

Nezakonito naplaćene naknade komunalnih usluga


ENERGETIKA

Novi zakoni za vodeću ulogu srpske energetike u regionu


ENERGETIKA

Ulaganje u energetsku efikasnost od višestrukog značaja


UNUTRAŠNJI POSLOVI

Opasne materije i sprečavanje akcidenata  - Vatrogasci-spasioci moraju biti zaštićeni najboljom opremom


PARNIČNI POSTUPAK

Isključenje i izuzeće sudije u parničnom postupku u kontekstu prava stranke na nezavistan i nepristrasan sud


KULTURA

Odluka o proglašenju stare i retke bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja


MEĐUNARODNA SARADNJA

Srbija kredibilan kontributor u misijama UN i EU


NASLEDNO PRAVO

Nasleđivanje na osnovu zaveštanja u domaćem i međunarodnom pravu

ZAŠTITA OD ZARAZNE BOLESTI

Vlada - Digitalizacija spasila srpsku ekonomiju tokom pandemije


ZAŠTITA OD ZARAZNE BOLESTI

Prekršaji - Izvršenje kazne rada u javnom interesu


ZAŠTITA OD ZARAZNE BOLESTI

Omladina - Izuzetan značaj angažovanja mladih tokom pandemije


ZAŠTITA OD ZARAZNE BOLESTI

Masovna vakcinacija jedino rešenje za okončanje pandemije


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)