POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

ZATEZNA KAMATA je KAZNENA KAMATA (zbog kašnjenja) ALI NIJE ZELENAŠKA

Zatezna kamataDužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze - duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu.  Tu nema spora (dug mora da se izmiri, na način i u vreme - kako je dogovoreno). Kašnjenje u izvršenju ove obaveze - izaziva određene posledice, pre svega - plaćanje zatezne kamate - ni tu nema spora (i zakonima je „potvrđeno“ ovakvo stanovište, pre svega - Zakonom o obligacionim odnosima - član 277.). Problem je - KOLIKA JE (odnosno - kako se izračunava iznos zatezne kamate).

Recimo, na dug od 1.000 dinara (čija docnja “startuje” - 1. januara 1995. godine) - vraćanjem duga (1.000 dinara) - 2. marta 2001. godine (dakle nakon 6 godina i 2 dva meseca) - VRATIĆE TE (osim duga) - i 43 do 45 puta uvećanu vrednost osnovnog duga (45.733,83 odnosno 43.584,45 - u zavisnosti od načina kalkulacije, ali o tome kasnije).

Istina je - šest godina je dug period i kašnjenje je značajno. Poverilac ne raspolaže svojim novcem dugo vremena, trpi inflaciju, propušta prilike za zaradu itd. - sve to mora biti nadoknađeno. Dužnik, sa svoje strane, (ipak) pokazuje (bez obzira na razloge) nepoštovanje ugovora i nedisciplinu, te (u određenom stepenu) mora da snosi odgovornost. To se podrazumeva.

Ali … četrdeset i nešto PUTA - to je ipak PREVIŠE (zamislite “biznis” - mislim legalni “biznis” - koji “odbacuje” ovakav profit)!

Ili, drugi primer (deluje manje zastrašujuće) - 1.000 dinara na 4 godine (od 1.1.1997. - 31.12.2000.) - uvećava dug 8 puta (na 1.000 dinara - kamata je 8.012 dinara, pa je ceo dug - 9.012 dinara).

800 posto narasta dug - za četiri godine, a za iste te četiri godine - eskontna stopa Narodne banke kretala se (u procentima, na godišnjem nivou) od 33,74% - do 26,26%. Maloprodajne cene u ovom periodu, po zvaničnim pokazateljima, različito su rasle i padale, ali ni približno ne mogu da “opravdaju” ovako visok “množitelj”.

 

KONFORMNA metoda

Razlog ovakvog narastanja duga je u - načinu obračuna, konkretnije u - KONFORMNOJ METODI (metod po kom u osnovicu duga ulazi i iznos zatezne kamate iz prethodnog meseca, i tako iz meseca u mesec - sve dok se ne plati dug i sve do tada pripojene kamate). Faktički, radi se o kamati na kamatu.

Ustavni sud je (srećom) ovakav način obračuna proglasio NEUSTAVNIM, pa se zatezna kamata na sve neizmirene dugove od 3. marta 2001. godine - ima računati BEZ korišćenja ove metode (dakle, bez pripisivanja iznosa zatezne kamate osnovnom dugu). Istina, Ustavni sud je proglasio NEUSTAVNIM (nažalost) samo odredbe tada važećeg Zakona (Zakon o visini stope zatezne kamate - "Sl. glasnik RS", br. 9/01, 31/11) - jer su prethodni zakoni prestali da važe, a inicijativa za ocenu njihove ustavnosti podneta po isteku roka u kome se (shodno članu 167. stav 5. Ustava) može ceniti saglasnost (proteklo je VIŠE od šest meseci od datuma prestanka njihovog važenja).

O odluci Ustavnog suda smo već pisali - Videti:

KONFORMNA METODA OBRAČUNA KAMATE – NIJE USTAVNA

Vratimo li se na početak teksta, odnosno na svrhu same zatezne kamate (kao i pomalo kaznene kamate zbog kašnjenja, ali nikako kao IZVOR PRIHODA ili dobiti) - jasno je da se korišćenjem konformne metode - prelazi granica, odnosno “izlazi iz okvira” instituta zatezne kamate i ulazi u neki (svrhom i ciljem) sasvim drugi institut. Ne sporeći da i ova obračunska metoda može imati opravdani razlog primene u određenim slučajevima, ipak smatramo da strogo treba voditi računa kada se njoj pribegava (ovo posebno važi za zakonodavca). Činjenica da se ovom metodom obračunava zatezna kamata od prvog zakona o zateznim kamatama (“Zakon o visini stope zatezne kamate“ iz 1989. godine) - “ne popravlja sliku” konformne metode (ono “množenje duga” s početka - ostaje). 

Argument (na poverilačkoj strani) da - bez obračuna zatezne kamate konformnom metodom (već samo metodom prostog interesnog računa) dužnik - dobija, odnosno da se stimuliše da ne vrati dug i prolongira svoju obavezu - NE STOJI.

  • Prvo, zato što dužnik plaća zateznu kamatu koja mu uvećava dug i to ne malo (može da se desi, u zavisnosti od godina da se dugu od 1.000 dinara, za četiri godine kašnjenja - “pripiše” još duplo toliko, odnosno - 2.000 dinara zatezne kamate, što sve zajedno čini dug od 3.000, a to se ne može smatrati zanemarljivom sumom, posebno nije “stimulativno”)
  • Drugo, zato što zatezna kamata, iako ima elemente kazne - nema suštinu u “kažnjavanju počinioca” (radi se i o realnim troškovima, kompenzaciji odloženog raspolaganja, riziku itd). Naročito - nema karakter izvora prihoda (ili, još gore - dobiti).
  • Treće, postoje u našem pravnom sistemu drugi mehanizmi koji omogućuju da se, u slučaju potrebe - iznivelišu iznosi, na primer, ako poverilac pretrpi štetu zbog dužnikovog zadocnjenja, a šteta je veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade štete (član 278. ZOO).

 

ZELENAŠTVO

Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; i „Sl. list SRJ“, br. 31/93, u daljem: ZOO) ZABRANJUJE (smatra ih ništavim) zelenaške ugovore (član 141.). Krivični zakonik propisuje krivično delo - Zelenaštvo (član 214.). Oba zakona koriste termin - nesrazmera (ZOO propisuje - da je ništav ugovor, kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti; Krivični zakonik propisuje da - ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu - primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniće se ...).

Pitanje pravičnosti i srazmernosti davanja - predstavlja dakle KLJUČ, odnosno razlog poništenja ugovora ili “upliv” u krivično delo (odnosno, izbegavanje svega toga).

Ali - srazmernost, pravičnost i slično - NEPRECIZNE SU ODREDNICE.

U konkretnom slučaju (iz datih primera), da li bi 2.000 dinara, za četiri godine - bila pravična i zaslužena zatezna kamata na nevraćeni dug od 1.000 dinara, dok bi 4.000 recimo - bilo previše, a 8.000 - već spadalo u OČIGLEDNU NESRAZMERU, odnosno - zelenašenje (ili - ne bi?). Problem, očigledno postoji. 

Ipak, mišljenja smo, da postoje objektivna određenja (eskontne, odnosno referentne stope Narodne banke, rast cena na malo, rast troškova života ...) koja mogu predstavljati parametre koji će služiti za utvrđivanje i procenu u konkretnom slučaju (u našim primerima s početka - radilo se, zaista o nesrazmernim iznosima u korist jedne strane, bez obzira što ih je sam Zakon dozvolio).

 

KALKULATIVNA STOPA

Skrenuli bi pažnju na još jedan problem koji se pojavio u vezi obračunavanja zatezne kamate (nezavisno od metode). 

Naime, Zakonom (iz 2001. godine) propisano je da se - obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako - da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. Zakona.

To konkretno znači da je zakonodavac propisao postojanje dve stope - jedne u zavisnosti od mesečne stope rasta cena (odnosno - potrošačkih cena) i druge - fiksne stope (iznosila - 0,5% po Zakonu iz 2001. godine, odnosno 1,20% po Zakonu iz 1993. godine).

Problem je u tome što su se (u praksi) ove dve stope - “spojile” (uz pomoć formule) u - jednu stopu, što ne bi bio problem da nije dolazilo do izmena načina obračuna (na primer - fiksna stopa se jedno vreme primenjivala na samu stopu rasta, a kasnije na iznos duga uvećanog za kamatu po stopi rasta;  ili - u jednom trenutku zakonodavac “uvodi” korekciju stopa rasta cena - eskontnim, odnosno referentnim kamatnim stopama Narodne banke  itd), pa svi ti “novouvedeni zahtevi zakonodavca” - su, ovakvim kalkulacijama (“stapanjima stopa”) “nevidljivi” i teško primenljivi u praksi.

  • Na primer - rast cena za januar 2009. godine - po zvanično objavljenim podacima je 3,0, pa bi, na primer - na dug od 1.000 dinara - kalkulacija izgledala ovako (na kraju meseca, naravno) 1000 x 3,0 % = 30 din, koji treba dodati osnovnom dugu - što iznosi - 1.030 dinara, i predstavlja iznos koji se množi fiksnom stopom od 0,5% (dakle 1.030 x 0,5%) i dobija se konačni iznos od 1.035,15 (dakle, neka kalkulativna stopa bi mogla da se “izvede” i iznosila bi - 3,515).   Ali …
  • Ovo bi bilo ovako - da nije došlo do korekcije (shodno članu 4. Zakona). Naime referentna kamatna stopa Narodne banke, za 2009. godinu je 8,5% godišnje, odnosno 0,7083 mesečno - pa je aritmetička sredina između 3,0 i 0,7083 = 1,8542 - pa kalkulacija (po zakonu) izgleda ovako - 1000 x 1,8542% = 18,542 din, što se dodaje dugu i množi fiksnom stopom od 0,5% (dakle 1.018,542 x 0,5%) i dobija se konačni iznos od 1.023,64.
  • Korišćenjem jedne (prekalkulisane) stope - dobijeni su iznosi (stope, koje se, uzgred, masovno koriste) - 3,515  - što predstavlja stopu iz koje se ne vidi kako je dobijena, odnosno - da li je potrebno raditi korekciju shodno članu 4. Zakona i ako jeste - da li je i urađena (u našem primeru, koji je rađen sa malim, “celim” iznosima, zgodnim za uočavanje procentnih razlika, bez potrebe za računanjem - jasno je da NIJE ispoštovana odredba člana 4. Zakona).

Dakle, kao što se vidi - razlika postoji (dug je narastao, korišćenjem prekalkulisane stope sa 1.023,64 na 1.035,15 - znači za 11,51 - što i nije “neka” razlika, ali NE ZABORAVITI - radi se o samo hiljadu dinara za mesec dana). Uporediti - kalkulator zatezne kamate - zakonska i kalkulativna i Objavljeni podaci

I ono što je najvažnije - nije bitno - da li je velika ili mala razlika, kao ni pitanje na čiju je štetu razlika (u datom primeru - na štetu je dužnika, ali ima primera kada je na štetu poverioca) - suština je da je netačno.

A to - NE SME!

Zakon je “rekao” kako se vrši obračun - i tako mora da se radi (bez obzira na složenost, komplikovanost, korist ili štetu, odnosno - sve objektivne i subjektivne razloge).

 

NOVI ZAKON

Zakonodavac je doneo NOVI Zakon o zateznoj kamati ("Sl. glasnik RS", br. 119/12, od 17.12.2012.), kojim je na drugačiji način regulisao ovo pitanje (članom 6. propisao je formulu, po kojoj se vrši obračun zatezne kamate).

Moramo reći da deluje da je ovim načinom, zakonodavac vratio suštinsku svrhu zatezne kamate (na primer - zatezna kamata za period od 1. januara 2013. godine do 31. januara 2013. godine - na dug od 1.000 dinara - primenom formule Novog Zakona iznosi - 16,45 dinara - i kada se referentna stopa ne bi menjala - za ovu godinu, zatezna kamata bi iznosila 197,14 dinara) - VIDETI - kalkulator zatezne kamate.

 

Na kraju, zaključimo.

Smatramo da je dobro što je Ustavni sud poništio  primenu konformne metode na obračun zatezne kamate (makar i samo na dugovanja u docnji od - 3. marta 2001. godine).

Dobro je što je zakonodavac doneo Novi Zakon  o zateznoj kamati (kojim je detaljnije i preciznije regulisao način obračuna). U kombinaciji, ova dva akta - rešila su veći deo problema (u vezi obračuna zatezne kamate) - na dugove od 2001. godine i ubuduće.

Što se tiče obračuna zatezne kamate na dugove napravljene - pre marta 2001. godine - konformna metoda je ostala na snazi i zato - treba biti POSEBNO OBAZRIV, odnosno striktno se treba pridržavati svih “zadatih parametara” (bez skraćivanja i varijacija) i proveriti i ukalkulisati sve propisane podatke (makar ih bilo izuzetno mnogo).

U želji da olakšamo i ubrzamo rad na ovom (mučnom, ali nužnom) poslu - napravili smo softver-aplikaciju (kalkulator zatezne kamate) koja - „sama vodi računa“ o svim potrebnim i obaveznim parametrima. Vaše je samo da upišete iznos duga i odredite period u kome se „odvija“ docnja (nakon čega, klikom na taster - „Izračunaj“, softver vodi računa o svim Izmenama i dopunama Zakona, stopama rasta cena, eskontnim stopama i svemu ostalom - bitnom za period koji ste naznačili, a Vi - dobijate ispravne iznose).

 

Detaljnije - videti:

 

Pročitajte i povezane tekstove:

KONFORMNA METODA OBRAČUNA KAMATE – NIJE USTAVNA

LJ.M.V.

Objavljeno: 22.02.2013.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
Prva strana | Prethodna | Prikaz komentara 41 do 48 od ukupno 48
Prva strana | Prethodna | Prikaz komentara 41 do 48 od ukupno 48

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za jun 2019.

INTELEKTUALNA SVOJINA

Pojam, zaštita i povrede

PRO ET CONTRA

Punovažnost valutne klauzule kod ugovora o kreditu u švajcarskim francima i konverzija


SUDSKA PRAKSA - PRAVNI STAV VKS

SUDSKA PRAKSA - PRAVNI STAV VKS, USAGLAŠENI ODGOVORI APELACIONIH SUDOVA, SENTENCE …


PRO ET CONTRA

Fantomske firme - izigravanje zakona


MIŠLJENJE MINISTARSTVA FINANSIJA


NOVI PROPISI

Medicinska sredstva - Smernice dobre prakse u distribuciji


OBLIGACIONO PRAVO

Sporazumni raskid ugovora


STVARNO PRAVO

Republički geodetski zavod - Upis u registar nepokretosti


SUDSKA PRAKSA - građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda

Stvarno pravo - Katastar nepokretnosti


RADNO PRAVO

Radni odnos na određeno vreme i pravo na godišnji odmor - Pravo na korišćenje ili isplata zbog nekorišćenja


SUDSKA PRAKSA - RADNO PRAVO


PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

Pravo na porodičnu penziju invalidnog deteta


SUDSKA PRAKSA - PORESKO PRAVO - Poreski prekršaj


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)