POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

ZATEZNA KAMATA je KAZNENA KAMATA (zbog kašnjenja) ALI NIJE ZELENAŠKA

Zatezna kamataDužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze - duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu.  Tu nema spora (dug mora da se izmiri, na način i u vreme - kako je dogovoreno). Kašnjenje u izvršenju ove obaveze - izaziva određene posledice, pre svega - plaćanje zatezne kamate - ni tu nema spora (i zakonima je „potvrđeno“ ovakvo stanovište, pre svega - Zakonom o obligacionim odnosima - član 277.). Problem je - KOLIKA JE (odnosno - kako se izračunava iznos zatezne kamate).

Recimo, na dug od 1.000 dinara (čija docnja “startuje” - 1. januara 1995. godine) - vraćanjem duga (1.000 dinara) - 2. marta 2001. godine (dakle nakon 6 godina i 2 dva meseca) - VRATIĆE TE (osim duga) - i 43 do 45 puta uvećanu vrednost osnovnog duga (45.733,83 odnosno 43.584,45 - u zavisnosti od načina kalkulacije, ali o tome kasnije).

Istina je - šest godina je dug period i kašnjenje je značajno. Poverilac ne raspolaže svojim novcem dugo vremena, trpi inflaciju, propušta prilike za zaradu itd. - sve to mora biti nadoknađeno. Dužnik, sa svoje strane, (ipak) pokazuje (bez obzira na razloge) nepoštovanje ugovora i nedisciplinu, te (u određenom stepenu) mora da snosi odgovornost. To se podrazumeva.

Ali … četrdeset i nešto PUTA - to je ipak PREVIŠE (zamislite “biznis” - mislim legalni “biznis” - koji “odbacuje” ovakav profit)!

Ili, drugi primer (deluje manje zastrašujuće) - 1.000 dinara na 4 godine (od 1.1.1997. - 31.12.2000.) - uvećava dug 8 puta (na 1.000 dinara - kamata je 8.012 dinara, pa je ceo dug - 9.012 dinara).

800 posto narasta dug - za četiri godine, a za iste te četiri godine - eskontna stopa Narodne banke kretala se (u procentima, na godišnjem nivou) od 33,74% - do 26,26%. Maloprodajne cene u ovom periodu, po zvaničnim pokazateljima, različito su rasle i padale, ali ni približno ne mogu da “opravdaju” ovako visok “množitelj”.

 

KONFORMNA metoda

Razlog ovakvog narastanja duga je u - načinu obračuna, konkretnije u - KONFORMNOJ METODI (metod po kom u osnovicu duga ulazi i iznos zatezne kamate iz prethodnog meseca, i tako iz meseca u mesec - sve dok se ne plati dug i sve do tada pripojene kamate). Faktički, radi se o kamati na kamatu.

Ustavni sud je (srećom) ovakav način obračuna proglasio NEUSTAVNIM, pa se zatezna kamata na sve neizmirene dugove od 3. marta 2001. godine - ima računati BEZ korišćenja ove metode (dakle, bez pripisivanja iznosa zatezne kamate osnovnom dugu). Istina, Ustavni sud je proglasio NEUSTAVNIM (nažalost) samo odredbe tada važećeg Zakona (Zakon o visini stope zatezne kamate - "Sl. glasnik RS", br. 9/01, 31/11) - jer su prethodni zakoni prestali da važe, a inicijativa za ocenu njihove ustavnosti podneta po isteku roka u kome se (shodno članu 167. stav 5. Ustava) može ceniti saglasnost (proteklo je VIŠE od šest meseci od datuma prestanka njihovog važenja).

O odluci Ustavnog suda smo već pisali - Videti:

KONFORMNA METODA OBRAČUNA KAMATE – NIJE USTAVNA

Vratimo li se na početak teksta, odnosno na svrhu same zatezne kamate (kao i pomalo kaznene kamate zbog kašnjenja, ali nikako kao IZVOR PRIHODA ili dobiti) - jasno je da se korišćenjem konformne metode - prelazi granica, odnosno “izlazi iz okvira” instituta zatezne kamate i ulazi u neki (svrhom i ciljem) sasvim drugi institut. Ne sporeći da i ova obračunska metoda može imati opravdani razlog primene u određenim slučajevima, ipak smatramo da strogo treba voditi računa kada se njoj pribegava (ovo posebno važi za zakonodavca). Činjenica da se ovom metodom obračunava zatezna kamata od prvog zakona o zateznim kamatama (“Zakon o visini stope zatezne kamate“ iz 1989. godine) - “ne popravlja sliku” konformne metode (ono “množenje duga” s početka - ostaje). 

Argument (na poverilačkoj strani) da - bez obračuna zatezne kamate konformnom metodom (već samo metodom prostog interesnog računa) dužnik - dobija, odnosno da se stimuliše da ne vrati dug i prolongira svoju obavezu - NE STOJI.

  • Prvo, zato što dužnik plaća zateznu kamatu koja mu uvećava dug i to ne malo (može da se desi, u zavisnosti od godina da se dugu od 1.000 dinara, za četiri godine kašnjenja - “pripiše” još duplo toliko, odnosno - 2.000 dinara zatezne kamate, što sve zajedno čini dug od 3.000, a to se ne može smatrati zanemarljivom sumom, posebno nije “stimulativno”)
  • Drugo, zato što zatezna kamata, iako ima elemente kazne - nema suštinu u “kažnjavanju počinioca” (radi se i o realnim troškovima, kompenzaciji odloženog raspolaganja, riziku itd). Naročito - nema karakter izvora prihoda (ili, još gore - dobiti).
  • Treće, postoje u našem pravnom sistemu drugi mehanizmi koji omogućuju da se, u slučaju potrebe - iznivelišu iznosi, na primer, ako poverilac pretrpi štetu zbog dužnikovog zadocnjenja, a šteta je veća od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade štete (član 278. ZOO).

 

ZELENAŠTVO

Zakon o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; i „Sl. list SRJ“, br. 31/93, u daljem: ZOO) ZABRANJUJE (smatra ih ništavim) zelenaške ugovore (član 141.). Krivični zakonik propisuje krivično delo - Zelenaštvo (član 214.). Oba zakona koriste termin - nesrazmera (ZOO propisuje - da je ništav ugovor, kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti; Krivični zakonik propisuje da - ko za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu - primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog, kazniće se ...).

Pitanje pravičnosti i srazmernosti davanja - predstavlja dakle KLJUČ, odnosno razlog poništenja ugovora ili “upliv” u krivično delo (odnosno, izbegavanje svega toga).

Ali - srazmernost, pravičnost i slično - NEPRECIZNE SU ODREDNICE.

U konkretnom slučaju (iz datih primera), da li bi 2.000 dinara, za četiri godine - bila pravična i zaslužena zatezna kamata na nevraćeni dug od 1.000 dinara, dok bi 4.000 recimo - bilo previše, a 8.000 - već spadalo u OČIGLEDNU NESRAZMERU, odnosno - zelenašenje (ili - ne bi?). Problem, očigledno postoji. 

Ipak, mišljenja smo, da postoje objektivna određenja (eskontne, odnosno referentne stope Narodne banke, rast cena na malo, rast troškova života ...) koja mogu predstavljati parametre koji će služiti za utvrđivanje i procenu u konkretnom slučaju (u našim primerima s početka - radilo se, zaista o nesrazmernim iznosima u korist jedne strane, bez obzira što ih je sam Zakon dozvolio).

 

KALKULATIVNA STOPA

Skrenuli bi pažnju na još jedan problem koji se pojavio u vezi obračunavanja zatezne kamate (nezavisno od metode). 

Naime, Zakonom (iz 2001. godine) propisano je da se - obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako - da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. Zakona.

To konkretno znači da je zakonodavac propisao postojanje dve stope - jedne u zavisnosti od mesečne stope rasta cena (odnosno - potrošačkih cena) i druge - fiksne stope (iznosila - 0,5% po Zakonu iz 2001. godine, odnosno 1,20% po Zakonu iz 1993. godine).

Problem je u tome što su se (u praksi) ove dve stope - “spojile” (uz pomoć formule) u - jednu stopu, što ne bi bio problem da nije dolazilo do izmena načina obračuna (na primer - fiksna stopa se jedno vreme primenjivala na samu stopu rasta, a kasnije na iznos duga uvećanog za kamatu po stopi rasta;  ili - u jednom trenutku zakonodavac “uvodi” korekciju stopa rasta cena - eskontnim, odnosno referentnim kamatnim stopama Narodne banke  itd), pa svi ti “novouvedeni zahtevi zakonodavca” - su, ovakvim kalkulacijama (“stapanjima stopa”) “nevidljivi” i teško primenljivi u praksi.

  • Na primer - rast cena za januar 2009. godine - po zvanično objavljenim podacima je 3,0, pa bi, na primer - na dug od 1.000 dinara - kalkulacija izgledala ovako (na kraju meseca, naravno) 1000 x 3,0 % = 30 din, koji treba dodati osnovnom dugu - što iznosi - 1.030 dinara, i predstavlja iznos koji se množi fiksnom stopom od 0,5% (dakle 1.030 x 0,5%) i dobija se konačni iznos od 1.035,15 (dakle, neka kalkulativna stopa bi mogla da se “izvede” i iznosila bi - 3,515).   Ali …
  • Ovo bi bilo ovako - da nije došlo do korekcije (shodno članu 4. Zakona). Naime referentna kamatna stopa Narodne banke, za 2009. godinu je 8,5% godišnje, odnosno 0,7083 mesečno - pa je aritmetička sredina između 3,0 i 0,7083 = 1,8542 - pa kalkulacija (po zakonu) izgleda ovako - 1000 x 1,8542% = 18,542 din, što se dodaje dugu i množi fiksnom stopom od 0,5% (dakle 1.018,542 x 0,5%) i dobija se konačni iznos od 1.023,64.
  • Korišćenjem jedne (prekalkulisane) stope - dobijeni su iznosi (stope, koje se, uzgred, masovno koriste) - 3,515  - što predstavlja stopu iz koje se ne vidi kako je dobijena, odnosno - da li je potrebno raditi korekciju shodno članu 4. Zakona i ako jeste - da li je i urađena (u našem primeru, koji je rađen sa malim, “celim” iznosima, zgodnim za uočavanje procentnih razlika, bez potrebe za računanjem - jasno je da NIJE ispoštovana odredba člana 4. Zakona).

Dakle, kao što se vidi - razlika postoji (dug je narastao, korišćenjem prekalkulisane stope sa 1.023,64 na 1.035,15 - znači za 11,51 - što i nije “neka” razlika, ali NE ZABORAVITI - radi se o samo hiljadu dinara za mesec dana). Uporediti - kalkulator zatezne kamate - zakonska i kalkulativna i Objavljeni podaci

I ono što je najvažnije - nije bitno - da li je velika ili mala razlika, kao ni pitanje na čiju je štetu razlika (u datom primeru - na štetu je dužnika, ali ima primera kada je na štetu poverioca) - suština je da je netačno.

A to - NE SME!

Zakon je “rekao” kako se vrši obračun - i tako mora da se radi (bez obzira na složenost, komplikovanost, korist ili štetu, odnosno - sve objektivne i subjektivne razloge).

 

NOVI ZAKON

Zakonodavac je doneo NOVI Zakon o zateznoj kamati ("Sl. glasnik RS", br. 119/12, od 17.12.2012.), kojim je na drugačiji način regulisao ovo pitanje (članom 6. propisao je formulu, po kojoj se vrši obračun zatezne kamate).

Moramo reći da deluje da je ovim načinom, zakonodavac vratio suštinsku svrhu zatezne kamate (na primer - zatezna kamata za period od 1. januara 2013. godine do 31. januara 2013. godine - na dug od 1.000 dinara - primenom formule Novog Zakona iznosi - 16,45 dinara - i kada se referentna stopa ne bi menjala - za ovu godinu, zatezna kamata bi iznosila 197,14 dinara) - VIDETI - kalkulator zatezne kamate.

 

Na kraju, zaključimo.

Smatramo da je dobro što je Ustavni sud poništio  primenu konformne metode na obračun zatezne kamate (makar i samo na dugovanja u docnji od - 3. marta 2001. godine).

Dobro je što je zakonodavac doneo Novi Zakon  o zateznoj kamati (kojim je detaljnije i preciznije regulisao način obračuna). U kombinaciji, ova dva akta - rešila su veći deo problema (u vezi obračuna zatezne kamate) - na dugove od 2001. godine i ubuduće.

Što se tiče obračuna zatezne kamate na dugove napravljene - pre marta 2001. godine - konformna metoda je ostala na snazi i zato - treba biti POSEBNO OBAZRIV, odnosno striktno se treba pridržavati svih “zadatih parametara” (bez skraćivanja i varijacija) i proveriti i ukalkulisati sve propisane podatke (makar ih bilo izuzetno mnogo).

U želji da olakšamo i ubrzamo rad na ovom (mučnom, ali nužnom) poslu - napravili smo softver-aplikaciju (kalkulator zatezne kamate) koja - „sama vodi računa“ o svim potrebnim i obaveznim parametrima. Vaše je samo da upišete iznos duga i odredite period u kome se „odvija“ docnja (nakon čega, klikom na taster - „Izračunaj“, softver vodi računa o svim Izmenama i dopunama Zakona, stopama rasta cena, eskontnim stopama i svemu ostalom - bitnom za period koji ste naznačili, a Vi - dobijate ispravne iznose).

 

Detaljnije - videti:

 

Pročitajte i povezane tekstove:

KONFORMNA METODA OBRAČUNA KAMATE – NIJE USTAVNA

LJ.M.V.

Objavljeno: 22.02.2013.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
Prikaz komentara 1 do 10 od ukupno 39 | Sledeća | Poslednja strana
radovan
Ukupno: 39
Komentar
Re: Obračunavanje zatezne kamate
Komentar #39 objavljen : Tue August 09, 2016, 14:22:45
"Pljacka banke je inicijativa diletanata i amatera, pravi profesionalci osnivaju banku!"
Zelenastvo, ako gledamo nacin na koji banke i javna preduzeca obracunavaju kamatu, uopste nije protivzakonito. Naprotiv, daleko je povoljnije od bilo kojeg kredita i bilo koje kamate....
Олгица Игњатовић
Ukupno: 39
Komentar
грешка-случајна или намерна
Komentar #38 objavljen : Sat March 19, 2016, 14:05:28
Уставни суд је Одлуком Уз.бр.82/2009 утврдио да обрачунавање законске затезне камате применом "конформне методе"/"камата на камату"/није у сагласнасти са Уставом.Брисана је одредба у Сл.листу бр.9/01.Правно дејство Одлуке и закона је од 03.03.2001 год.
Питање у вези извршних исправа донетих неуставним законом пре 03.03.2001 год.
1.Да ли је у складу са Уставном одлуком и законом да се 03.03.2001 год.у основицу за даљи обрачун затезне законске камате,користи тзв.капиталисани дуг /главни дуг увећан за претходно обрачунату камату до 02.03.2001.г. /и надаље обрачунава камата на камату.
2.Шта значи обавеза судова да изврше разграничење?Ваљда да укупан износ обавезе на дан 03.03.2001 г.разграниче на главни дуг и камату како би испоштовали начела:монетарног номинализма,забране анатоцизма,поштења и савесности,дискриминације и сл.
Последице на примеру:Два дужника,исти износ главног дуга,оба са извршним исправама донетим неуставним законом,једна донета 03.03. 2001 друга пре 03.03.2001.Уз примену истог закона /прост интересни рачун/новим обрачуном оба дужника би требало имати исту обавезу на име камате за период од 03.03.2001 до 12.07.2012 год./Уставна повеља/.Међутим,у пракси други дужник због приписане претходне камате и обрачунавања камате на камату мора да плати на дуг 195.000,00 дин.камату 5.400.000,00 а први на исти дуг камату 345.000,00 дин.То се зове правно насиље и заштита зеленашења.
miroslav
Ukupno: 39
Komentar
nevaznost ili neustavnost
Komentar #37 objavljen : Sun February 21, 2016, 00:35:41
Na osnovu odredbe člana 168. stav 3. Ustava, odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate navedenog u tački 1. izreke, u delu koji glasi: "primenom konformne metode", prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije".

U "Sl. glasniku RS", br. 73/2012 od 27.7.2012. godine objavljena je Odluka Ustavnog suda kojom se utvrđuje da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", broj 9/01), u delu koji glasi: "primenom konformne metode", nije u saglasnosti sa Ustavom.
PITANJE:
OD KAD TACNO PRESTAJE DA VAZI OVA METODA 2001 ILI 2012 KAD JE OBJAVLJENA U SL. GLASNIKU DA NE VAZI,DA LI TO ZNACI DA JE OD 2001 DO 20012 BILA NEUSTAVNA?
HVALA
milos
Ukupno: 39
Komentar
kamata
Komentar #36 objavljen : Tue February 09, 2016, 19:52:22
imam sudsku presudu za neisplacene regrese zanima me da li je zatezna zakonska kamata za neisplacene plate ista kao i za regrese ?
Nada
Ukupno: 39
Komentar
zatezna kamata pitanje
Komentar #35 objavljen : Fri December 04, 2015, 10:29:56
Pitanje:
U sudskom poravnanju utvrđena je visina glavnog duga i visina zatezne kamate. Da li poverilac ima pravo da i dalje obračunava zateznu kamatu ne samo na glavni dug već i na kamatu. Po nama to je obračun kamate na kamatu.
Nenad Todorovic
Ukupno: 39
Komentar
Udruzivanja Sudija i Advokata
Komentar #34 objavljen : Sun March 08, 2015, 15:52:58
Postovani.

1984 moj otac je poceo sudsku parnicu za nuzni nasledni deo.
Vrednost imovine je stara kuca i nesto oko 50 ari.
Sudovi pocev od osnovnoga , visega Apelacionaga , su tvrdili
da otac nema pravo na nuzni deo jer je od 1965 zivio odvojeno
te da je nasledstvo sve imao dobiti ocev brat.
To su podkrepili testamentom, odnosno punomocjem advokatu
preminolaga oca cija je imovina bila u sporu.
Apelacioni sud je 2010 doneo odluku da moj otac plati
sve sa zateznom kamatom troeskove suda od 2005 pod pretnjom
prinudne naplate.
Zalili smo se Kasacionom, Republickom tuziocu
sali su odgovorili da nisu nadlezni.
Apelacioni sudovi su procenili da je trosak do 2005 bio 1 500 evra
a posto je presuda doneta 2010 mora se platiti i zatezna kamata
u ukupnom iznosu od 4 500 evra

Sudovi su leglo pljacke i uzurpacije .
Aleksandar
Ukupno: 39
Komentar
nemate pojma
Komentar #33 objavljen : Sat February 28, 2015, 19:05:00
iznenadjuje me koliko u Srbiji pravnici nemaju pojma o pravu, ustavni sud i svi drugi sudovi kada ih nesto pitate, kao i vi, samo u odgovoru prepisu odredjene zakonske odredbe
ljubiša
Ukupno: 39
Komentar
zatezna kamata
Komentar #32 objavljen : Fri August 08, 2014, 21:56:36
molim da mi neko objasni kako da obracunam sudsku zateznu kamatu na 1.485.000 dinara,u presudi piše da imam pravo na zateznu kamatu a presuda je pročitana 30 maja a pravosnažna postala 8 avgusta 2014 god pa me sad interesuje kako da obracuna sudsku zateznu kamatu na taj iznos hvala unapred poz
mirjana.cirlic
Ukupno: 39
Komentar
Re: Obračunavanje zatezne kamate
Komentar #31 objavljen : Tue March 11, 2014, 19:21:48
imam li pravo da podnesem krivicnu prijavu za zelenaski posao JP Informatika koja konstantno obracunava kamatu na kamatu i sud uvek donosi presude u njihovu korist uz oavezne sudske trokove na racun duznika bez obzira da li je tuzbeni osnov osnovan i potkrepljen materijalnim dokazima
Slavko Delic
Ukupno: 39
Komentar
Muke sa kamatama
Komentar #30 objavljen : Sat March 01, 2014, 00:16:33
Po Vašoj teoriji zakonska zatezna kamata je dobra samo kad je povoljnija za dužnika nego za poverioca. U tom pogledu Vi očigledno delite mišljenje države, ispoljeno donošenjem odluke kojom je konformni metod obračuna kamate proglašen neustavnim i usvajanjem stava kojim je toj odluci pripisano retroaktivno dejstvo sve do dana stupanja na snagu zakona koji je proglašen neustavnim. To je pre svega suprotno Zakonu o ustavnom sudu, koji valjda ima prednost čak i pred pravnim stavom VKS, a po kojem se zakoni za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom ipak mogu primenjivati na odnose koji su pre dana objavljivaanja te odluke Ustavnog suda pravosnažno rešeni.
Međutim, za razliku od države, koja takvom politikom favorzuje dužnike na štetu poverilaca iz prostog razloga što joj je Evropski sud za ljudska naložio da isplati neisplaćene zarade radnika i ratne dnevnice rezrvista, nejasno je zašto Vi favorizujete državu. Ono može biti da je favorizujete nesvesno, mada ja u to ne verujem. Iz ove rasprave se naime vidi da znate sve što o tome može i treba da se zna. A naročito da znate šta to znači kad dužnik na ime zakonske zatezne kamate treba da plati manje nego što iznosi obezvređenje usled inflacije. Ili pak manje nego što bi imao da plati na ime bankarske kamate, kod koje je anatocizam inače dozvoljen i čiji su krediti obezbeđeni. Tek to je neustavno!
Ukratko, kad bi se inteligencija nacije ocenjivala po ovim zavrzlamama sa zakonskom zatznom kamatom, mi bi bili svrstani u red debila. Pali smo na tome što naši najveći stručnjaci nisu u stanju da shvate sledeću zakonsku odredbu: Zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, AKO DO TOG DANA NISU PRAVNOSNAŽNO REŠENI.
A pali smo i na kružnom zaključku po kojem stopa rasta cena predstavlja kamatu koja ne može da se obračunava konformnim metodom iako je vezivanje bilo kakve kamatne stope za stopu rasta cena bez primene konformnog metoda puka besmislica. Jednostavno rečeno, kamata koja ne pokriva inflaciju nije zakonska zatezna kamata. To je kamata kojom dužnik favorizuje na štetu poverioca i kojom se pravni promet znano otežava.
Svoju pravu funkciiju zakonska zatezna kamata ispunjava samo pod sledečim uslovima: 1) da je veća od inflacije i 2) da se obračunava na način koji je važio u vreme donošenja izvršne isprave ili bar da se zakon kojim je taj način propisan naknadno ne modufikuju ni po čijem ukusu.
Da je za to bilo razloga, pitanje anatocizma je moglo da se reši zabranom primene konformnog metoda kod obračuna realnog dela stope zakonske zatezne kamate. To bi u konkretnom slučaju bilo onih 0,5 % mesečno i to bi za period od januara 2001. do decambra 2012. godine, umesto 111% iznosilo 71%. Inflacija mora da se obračunava po konformnom metodu prvo zbog toga što se tako i meri a drugo zbog toga što ona zapravao i nije zatezna kamata. Međutim, za to nije bilo nijednog pravnog razloga, između ostalog i zbog toga što opšti zakon dopušta anatocizam propisan posebnim zakonom i što posebni zakon ionako ima prednost u odnos na opšti.
Stvar je utoliko interesantnija što Zakon o poreskom postupku nije proglašen neustavnim u delu u kojem je propisana primena konforrmnog metoda, iako je odnosna kamata tamo veća nego kamata po Zakonu o zateznoj kamati.Tamo se ta kamata i dalje obračunava primenom konformnog metoda, i to po stopi jedakoj godišnoj eskontnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za 15 procentnih poena. Zaštinik građana je uzalud pokušao da to promeni po kratkom postupku. Osujetio ga je sam Ustavni sud.
Prema tome, potraživanje dospelo 02.03.2001. imalo bi da se pomnoži koeficijentom rasta cena za period do 24.12.2012. godine, koji iznosi 3,94 pa zatim proporcionalnim kamatnim koeficijento od 1,71 (umesto konformnim od 2,11). Zajedno sa glavnicom od 1,00 dinar ta kamata bi u slučaju primene kombinovanog metoda iznosima 6,74 a u slučaju isključive primene konformnog metoda 8,31 dinar. Isključivom primenom proporcionalnog metoda dobija se 3,12 dinaara dok bi revalorizovana vrednost iznosila 3,94 dinara. Tako dolazimo do sledećeg uporednog prikaza:
METOD PERIOD GLAVNICA KAMATA UKUPNO
Konformni 03.03.2001-24.12.2012 1 7,31 8,31
Kombinovani 03.03.2001-24.12.2012 1 5,74 6,74
Valorizacija 03.03.2001-24.12.2012 1 2,94 3,94
Proporcionalni 03.03.2001-24.12.2012 1 2,12 3,12
I nema tu mnogo ili malo. Tu nije bitan rezultat, nego postupak. Propisan je bio konformni metod koji je proglašen neustavnim ali ne retroaktivno. Štaviše, po citiranoj odredbi Zakona o ustavnom sudu ta neustavna odredba ima i dalje da se primenjuje bar slučajevima koji su pravosnažno presuđeni. To zakonsku odredbu niko ne može da tumači drukčije, pa ni VKS čije obrazloženje, uzgred rečeno, izgleda kao da ga je pisao priučeni sofista. I to upravo iz razloga iz kojih je sud u Strazburu za sva dugovanja prema radnicima i rezervistima zadužio državu, dakle iz razloga što njihova potraživanja predstavljaju njihovu imovinu i što je država tu imovinu dužna da štiti.
Država bi u svakom slučaju bolje učinila kad bi pokušala da se nagodi sa pomenutim poveriocima nego da im podvali.
Prikaz komentara 1 do 10 od ukupno 39 | Sledeća | Poslednja strana

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za novembar 2017.

POČETAK PRIMENE PROPISA

Ljiljana Milanković-Vasović


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd


RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji


RADNO PRAVO

Mr Zoran Čukić, advokat


SUDSKA PRAKSA - Sentence Apelacionog suda u Beogradu

Autor sentenci: Petar Banovac, sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu


USTAVNO PRAVO

Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda Srbije


UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


PRIVREDNO PRAVO

Dr Zdravko Petrović, profesor Univerziteta "Sigmund Freud" u Beču 
Dr Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu
Mr Slobodan Stošić, samostalni savetnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu

PARNIČNI POSTUPAK

Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu


PORODIČNO PRAVO

Suzana Radaković, sudija


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)