POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

USTAV NE DOPUŠTA PRIVILEGIJE U KORIST PREKRŠILACA, USTAVNI SUD - UKINUO ODREDBE O LEGALIZACIJI

Ukinute odredbe o legalizacijiOdredbe čl. 185. do 200. - LEGALIZACIJA OBJEKATA - Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US i 24/11) - su odredbe kojima je regulisano naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno delove objekta - izgrađene ili rekonstruisane bez građevinske dozvole.

 


Ustavni Sud je utvrdio - da odredbe čl. 185. do 200. Zakona o planiranju i izgradnji - nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Rešenjem Ustavnog suda IUz-295/2009 od 3. marta 2011. godine, povodom podnetih inicijativa građana, pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti ovih odredaba.

Pri razmatranju ustavne zasnovanosti odredaba čl. 185. do 200. Zakona, Sud je prethodno konstatovao da je institut legalizacije bespravno sagrađenih objekata bio sadržan i u prethodnom Zakonu o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS" , br. 47/03 i 34/06) koji je prelaznim i završnim odredbama utvrđivao, pored ostalog, obavezu vlasnika objekta izgrađenog, odnosno rekonstruisanog bez građevinske dozvole da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu tog zakona, prijavi opštinskoj odnosno gradskoj upravi objekat čije je građenje odnosno rekonstrukcija završena bez građevinske dozvole, propisivao postupak za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebne dozvole, donošenje rešenja o rušenju objekta u slučaju nepostupanja vlasnika po datoj mogućnosti naknadnog pribavljanja odobrenja i dozvole i obavezu plaćanja naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, pri čemu su rokovi određeni u osnovnom tekstu Zakona iz 2003. godine, produženi izmenama i dopunama Zakona u 2006. godini (čl. 160. do 164. osnovnog teksta Zakona i čl. 48. do 51. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji - "Službeni glasnik RS", broj 34/06).

Iz korelacije Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003. godine i osporenog istoimenog Zakona iz 2009. godine, Sud je konstatovao da postoji kontinuirano opredeljenje zakonodavnog organa za obezbeđivanje zakonskog osnova za prevođenje bespravne gradnje u režim legalne gradnje i legalnog korišćenja objekata i da je utoliko ostao neizvršen smisao i cilj prethodnog Zakona iz 2003. godine kojim je legalizacija bila postavljena kao rešenje u prelaznim i završnim odredbama tog zakona, da bi se, u propisanim rokovima i pod propisanim uslovima, okončala mogućnost zasnivanja prava vršenjem nezakonitih pravnih radnji.

Iz izloženog sledi da nakon što je jednim zakonom - Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, bila omogućena legalizacija objekata koji su bespravno izgrađeni do njegovog stupanja na snagu, i to kao prelazno zakonsko rešenje (u cilju okončanja do tada zasnovanih odnosa bespravne izgradnje), pri čemu je eventualna nova bespravna izgradnja bila sankcionisana i uklanjanjem bespravno podignutog objekta i krivičnom odgovornošću, kasnijim zakonom, to jest osporenim Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, ustanovljava se novi ciklus legalizacije, i to ne samo za izgradnju izvršenu pre stupanja na snagu Zakona iz 2003. godine, nego i za bespravnu izgradnju koja je izvršena za vreme važenja Zakona iz 2003. godine, što znači, uprkos zabranama propisanim tim zakonom čije je kršenje bilo sankcionisano i kao krivično delo.

Dakle, propisivanjem prava na legalizaciju i za objekte, koji su bespravno izgrađeni za vreme važenja Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, važeći Zakon prećutno uvažava nečinjenje nadležnih organa, to jest "legalizuje" okolnost da bespravna izgradnja nije sprečena niti otklonjena vršenjem zakonskih ovlašćenja i obaveza od strane nadležnih organa javne vlasti. Tako, umesto primenjivanja propisane sankcije koja pogađa objekat u vidu njegovog uklanjanja, Zakon istu suspenduje i prećutno je zamenjuje - pravom na legalizaciju, a pri tome, u istom (protiv)pravnom odnosu, sve vreme u kontinuitetu, zadržava sankciju prema prekršiocu propisa, i to u vidu odgovornosti za krivično delo.

Sud ocenjuje da takva - Zakonom kreirana pravna situacija - protivreči načelima jedinstva pravnog poretka.

Uvažavajući javni/opšti interes za sprovođenje legalizacije objekata - Sud je na stanovištu da se ti odnosi moraju uređivati i sprovoditi uz očuvanje načela vladavine prava i pravne jednakosti, bez povrede prava trećih lica, odnosno, uz najmanju meru ograničenja prava trećih lica, vodeći računa o tome da se legalizaciji ne podvrgavaju odnosi koji su nastali nezakonitim radnjama, pa i onima koje su u vreme izvršenja bile predviđene kao krivično delo, što je slučaj sa bespravnom gradnjom izvršenom u vreme važenja Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, čijim je odredbama bespravna izgradnja bila sankcionisana i krivičnom odgovornošću, a takvu inkriminaciju sadrže i sada važeće odredbe čl. 219a i 219b Krivičnog zakonika.

Ocenjujući, na osnovu svega izloženog, da u pravnom poretku ne mogu opstati odredbe čl. 185. do 200. Zakona, koje sadrže ili ustanovljavaju osnov za propisivanje posebnih tehničkih i materijalnih, odnosno finansijskih uslova za ostvarivanje prava u pitanju, koji su povoljniji od onih koje zakon inače predviđa za izgradnju objekata, Sud je, polazeći od prirode utvrđene povrede Ustava, utvrdio nesaglasnost sa Ustavom navedenih odredaba u celini. Sud pritom konstatuje da pojedine odredbe sadržane u okviru čl. 185. do 200. Zakona, koje uređuju pitanja predmeta i postupka legalizacije, pravila podnošenja zahteva, postupka odlučivanja po zahtevu, posledica odbijanja ili odbacivanja zahteva za legalizaciju, te dejstva započetog postupka po podnetom zahtevu, nisu same po sebi neustavne, ali da nisu ni podobne da budu predmet samostalne ocene izvan konteksta ukupne osporene regulative, niti mogu samostalno opstati, budući da su u službi neustavnog koncepta instituta legalizacije, koji se temelji na Ustavom nedopuštenim privilegijama u korist prekršilaca zakona.

Videti:

LJ.M.V.

Objavljeno: 12.06.2013.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
dragoljub
Ukupno: 3
Komentar
pomocni objekat do 1960.g.legalan a posle nelegalan?
Komentar #3 objavljen : Sun June 07, 2015, 13:17:41
pomocni objekat za redovnu upotrebu je 1960.g.jednim delom srusen za potrebe izgradnje drugog objekta i ugovorom sklopljenim sa vlasnikom tog objekta dozidan sa druge strane neporusenog objekta i to u manjoj velicini,sada opstinska vlast taj objekat proglasava i na sudu da je gradjen bez propisa i bez odobrenja za gradnju iako je sve te promene izvela ista ta lokalna samoupava.inace je pomocni objekat zidan 1927.g.a u vlasnistvu od 1946.do danas sa gore opisanim izmenama.objekat je 1960.g.izgubio i gradjevinsku i upotrebnu dozvolu a vlasniku posle 10 godina odbijen zahtev za legalizaciju da bi se stekla gradjevinska i upotrebna dozvola.ovo moze samo u pravnoj drzavi?
Siromaško Gologuzić
Ukupno: 3
Komentar
Odluka Ustavnog suda Broj IUo-855/2010
Komentar #2 objavljen : Wed June 12, 2013, 19:55:43
U državi bez modela i uzora svako pravilo ima izuzetak, koji može postati pravilo. I odluka Ustavnog suda može biti izuzetak od pravila. I to može postati pravilo, itd. itd.
jane popovski
Ukupno: 3
Komentar
kako sad?
Komentar #1 objavljen : Wed June 12, 2013, 19:36:05
Kako je moguće da Ustavni sud donese odluku da suspenduje kao neustavne
odredbe koje se odnose na legalizaciju, član 185 do 200.,kada se dobro zna da legalizacijom besparvno izgrađenih objekata do stupanja zakona na snagu nastaje problem da li se to odnosi na sve odjekte bez obzira kada su izgrađeni? Šta je sa objektima koji nisu krivično delo jer su izgrađeni pre stupanja na snagu zakona kojim se nelegalna izgradnja, bez građevinske dozvole), smatra krivičnim delom!

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA

  • Decembar
  • Novembar
  • Oktobar
  • Septembar
  • Avgust
  • Jul
  • Jun
  • Maj
  • April
  • Mart
  • Februar
  • Januar

FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)