POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

RAD DECE - OPASNOSTI I ZAŠTITA - Zakon o radu, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Konvencije MOR (br. 138, 182) i Preporuka br.190

Rad dece

Propisane su minimalne godine života za „zasnivanje radnog odnosa“ i ZABRANE „najgorih oblika dečijeg rada“ – u gotovo svim savremenim državama i humanim društvima. Načini i „faktička primena“ se razlikuju.

Srbija, svojom regulativom (od Ustava i potpisanih međunarodnih konvencija, do zakona) zabranjuje, odnosno posebno reguliše zaštitu dece i omladine u oblasti rada (ali i u drugim oblastima – porodičnim, naslednim, imovinsko-pravnim i krivično-pravnim …). 

Osnovno pitanje (u radnim, ali i svim drugim odnosima) je pitanje – UZRAST, odnosno GODINE ŽIVOTA kojima je determinisana granica određenih prava i obaveza.

Opšti princip („sveukupno“ i svima poznato pravilo) kod nas je – da se poslovna sposobnost stiče sa navršenih 18 godina života („punoletstvo“). To znači da može zaključivati punovažne ugovore, slobodno raspolagati svojom imovinom, zaposliti se (i dati otkaz, logično), birati i biti biran … i još mnogo toga. Ali, sa pravima idu i obaveze i odgovornosti, odnosno za sve svoje akte (preduzete radnje) - ODGOVARA samostalno.

Uvažavajući faktičke razlike u psihofizičkom razvoju svakog pojedinca, uz realnu (iskustvenu i „zdravorazumsku“) činjenicu da jedan dan (pre i posle osamnaestog rođendana) ne čini nekog „sposobnim i odgovornim“, odnosno „krivim i dužnim“ – naša regulativa (u okviru odgovarajućih propisa) postavila je mogućnost malo fleksibilnijeg odnosa (iznad i ispod granice 18 godina).

Tako se „pojavljuje“ period - iznad 18 godina - do 21. godinu (tzv – mlađi punoletnik) i

period – ispod 18. godina – koji se (uglavnom) stepenuje na dva perioda:

 – period od 16 do 18 godina (stariji maloletnik) i

 – period od 14 do 16 godina (mlađi maloletnik) i

Gore izneta podela, najstriktnije se primenjuje na prava, obaveze i odgovornosti u krivičnom pravu (Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija …).

I u drugim oblastima prava, vodi se računa zaštiti maloletnih lica i ovde ih, zbog obimnosti, nećemo navoditi, već se u nastavku usredsređujemo na oblast radnih odnosa.

Zakon o radu je osnovni zakon iz oblasti radnih odnosa i u njemu je “ispoštovan” institut punoletstva – sa navršenih 18 godina života (posebno u pogledu posebne zaštite lica mlađih od 18 godina – član 12. Stav 4. i čl. 84. – 88.).

Ali, u vezi ZAPOŠLJAVANJA (“zasnivanja radnog odnosa”) – dopuštena GRANICA zasnivanja ovakvog odnosa je “SPUŠTENA” na 15 godina (čl. 24. – 25. Zakon o radu).

Takođe, Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ispoštovana je ova “granica” od 15 godina za zasnivanja radnog odnosa, pa je članom 2. propisano da je – Nezaposleni, u smislu ovog zakona, lice od 15 godina života … a članom 3. je propisano da je – Lice koje traži zaposlenje, lice starije od 15 godina života …

Dodajmo i da je i - Konvencijom Međunarodne organizacije rada, broj 138, o minimalnim godinama starosti za zasnivanje radnog odnosa – ova granica na ovom nivou (član 2. tačka 3. - Minimalne godine starosti - ne treba da budu ispod godina starosti završavanja obaveznog školovanja i, u svakom slučaju, nikako ispod 15 godina).

Drugo pitanje je pitanje – „najgorih oblika dečijeg rada“.

Konvencija MOR broj 182 o najgorim oblicima dečijeg rada i Preporuke MOR broj 190 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada – propisuju sledeće.

Član 3. Konvencije MOR 182, propisuje:

 “Za svrhe ove konvencije izraz najgori oblici dečijeg rada obuhvata:

 (a) sve oblike ropstva ili običaja sličnih ropstvu, kao što su prodaja i krijumčarenje dece, dužničko ropstvo i kmetstvo i prinudni ili obavezni rad, uključujući prinudno ili obavezno regrutovanje dece za učešće u oružanim sukobima;

 (b) korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta radi prostitucije, proizvodnje pornografije ili za pornografske predstave;

 (c) korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta za nedozvoljene aktivnosti, naročito za proizvodnju i krijumčarenje droge onako kako su definisane relevantnim međunarodnim ugovorima;

 (d) rad koji je, po svojoj prirodi ili okolnostima u kojima se obavlja, verovatno štetan po zdravlje, bezbednost ili moral dece. “

Član 3. Preporuke 190, propisuje:

“Kod određivanja vrsta rada pomenutih u članu 3(d) Konvencije, i kod identifikovanja slučajeva gde postoje, potrebno je, između ostalog, uzeti u obzir:

 (a) rad koji izlaže decu fizičkom, psihološkom ili seksualnom zlostavljanju;

 (b) rad pod zemljom, pod vodom, na opasnim visinama ili u zatvorenim prostorima;

 (c) rad sa opasnim mašinama, opremom i alatkama, ili rad koji uključuje rukovanje sa ili transportovanje velikih tereta;

 (d) rad u nezdravom okruženju u kome deca mogu, na primer, biti izložena delovanju opasnih materija, agensima ili procesima ili temperaturama, nivoima buke ili vibracijama koji mogu ugroziti njihovo zdravlje; “

 (e) rad pod posebno teškim uslovima, kao što je rad sa dugim radnim vremenom ili noćni ili rad kada je dete bez razloga zatočeno u prostorijama poslodavca.

Skrećemo pažnju – Za svrhe ove konvencije - izraz - dete - odnosi se na sva lica mlađa od 18 godina (član 2. Konvencije MOR 182).

Zakon o radu je (članom 84.) zabranio rad - zaposlenima mlađim od 18 godina - na poslovima:

1) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;

2) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;

3) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Gornji poslovi su izuzeti iz redovnih poslova i zaposlenih između navršene 18. i 21. godine života, odnosno oni mogu da rade na tim - samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje (član 85.).

Takođe, za zaposlene mlađe od 18. godina - zabranjen je noćni i prekovremeni rad, kao i preraspodela radnog vremena (član 88.) i limitirana dužina radne nedelje (max - 35. časova).

Na kraju, podsećamo na član 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, kojim je propisano da - licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon.

Pročitajte - Srbija pravi listu poslova zabranjenih za maloletnike (23.07.2016.)

 

 

LJ.M.V.

 

Objavljeno: 27.07.2016.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za novembar 2017.

POČETAK PRIMENE PROPISA

Ljiljana Milanković-Vasović


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd


RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji


RADNO PRAVO

Mr Zoran Čukić, advokat


SUDSKA PRAKSA - Sentence Apelacionog suda u Beogradu

Autor sentenci: Petar Banovac, sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu


USTAVNO PRAVO

Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda Srbije


UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


PRIVREDNO PRAVO

Dr Zdravko Petrović, profesor Univerziteta "Sigmund Freud" u Beču 
Dr Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu
Mr Slobodan Stošić, samostalni savetnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu

PARNIČNI POSTUPAK

Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu


PORODIČNO PRAVO

Suzana Radaković, sudija


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)