POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

PORASLI - VISOKI OBJEKTI

Porasli visoki objekti

U smislu zaštite od požara – pod „visokim objektom“ (koji mora da zadovolji određene dodatne zahteve) podrazumevaju se zgrade čiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 30 m iznad najniže kote terena (za razliku od dosadašnje visine – koja je iznosila 22 m).

 

U „Sl. glasniku RS“, br. 86/2011, objavljen je Pravilnik o izmeni Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara ("Sl. list SFRJ", br. 7/84), kojim je izmenjena (povećana) visina objekata na koje se odnose odredbe Pravilnika.

Dakle, pod visokim objektom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se zgrade sa prostorijama za boravak ljudi, čiji se podovi najvišeg sprata nalaze najmanje 30 m iznad najniže kote terena na koji je moguć pristup i na kome je moguća intervencija uz korišćenje automehaničkih lestava (u daljem tekstu: objekt). 

Vatrogasnim vozilima - mora biti omogućeno da priđu objektu s onih strana - na kojima se nalaze prozori, vrata ili drugi slični otvori. Prilaz objektu sa strane zabatnog zida bez otvora ne smatra se prilazom za intervenciju.

Za intervencije pri gašenju požara - mora se obezbediti plato na kome je moguće korišćenje automehaničkih lestava u ovim položajima.

Pristupni put i plato za intervencije - moraju imati kolovoze nosivosti najmanje 10 tona osovinskog pritiska imoraju se izgraditi tako da su pristup i kretanje vatrogasnih vozila uvek mogući samo vožnjom unapred.

Objekt se deli na požarne sektore (čija veličina zavisi od visine objekta, sa priloženom tabelom u članu 7.), a svaki požarni sektor u objektu mora biti povezan sa najmanje jednim liftom za prevoz lica. Vrata koja spajaju požarne sektore moraju imati mehanizam koji ih uvek drži zatvorenim, a ako je iz tehnoloških ili drugih razloga to nemočuće (odnosno - vrata se drže otvorena) - onda moraju imati mehanizam koji ih u trenutku pojave dima zatvara.

Izlazi i prilazi izlazima - moraju biti uvek pristupačni. Put do izlaznih vrata ne sme voditi kroz prostoriju koja se zaključava i mora biti vidljivo obeležen. Takođe, ne smeju da prolaze pored ili preko prostorija u kojima, u slučaju požara, postoji opasnost po život.

Širina izlaza iz objekta određuje se tako što se na svakih 100 ljudi obezbeđuje širina od 60 cm, s tim da izlaz ne može biti uži od 1,25 m niti širi od 2,20 m.

Najduži put iz neke prostorije u jednom požarnom sektoru do stepeništa ne sme biti duži od 30 m za objekte visine do 75 m, odnosno 20 m za objekte više od 75 m.

Znakovi za usmeravanje kretanja ljudi - moraju biti osvetljeni izvorom svetlosti koji na osvetljenu površinu daje jačinu svetla najmanje 50 lx.

Odredbama Pravilnika je regulisano još mnogo toga (materijali fasade, izolacija i obloga pojedinih prostorija, način konstruisanja i izvedbe, dimenzije, zahtevi kvaliteta, mesto i međusobna udaljenost puteva, prolaza, stepeništa, liftova i drugih delova objekta).


Obavezno – videti:

 

Videti i:

LJ.M.V. 

Objavljeno: 05.12.2011.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za decembar 2017.

RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u penziji


PARNIČNI POSTUPAK

Mr Zoran Čukić, advokat


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak


JAVNA UPRAVA

Katarina Tadić


PRIVREDNO PRAVO

Autor modela: dr Milovan Milić


PORESKO PRAVO

Dr Hasiba Hrustić, direktor Centra za pravna i finansijska istraživanja u Beogradu


MEĐUNARODNO PRAVO

Doc. dr Bojana Lakićević – Đuranović, Pravni fakultet Univerziteta Crne Gore


NASLEDNO PRAVO

Dragoslav Đokić, advokat u penziji


KODIFIKACIJA

Mr Slobodan Ilijić, član Predsedništva Udruženja pravnika Srbije, Beograd


SUDSKA PRAKSA - KRIVIČNO PRAVO

Autor sentenci: Dr Dragan Obradović, sudija Višeg suda u Valjevu


KRIVIČNO PRAVO

Dragan U. Kalaba, zamenik Višeg javnog tužioca u Čačku


KRIVIČNO PRAVO

Mihailo Lakčević, advokat iz Beograda


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)