POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

POPIS, POPIS… TREBA... NE TREBA...?

Popis stanovništva u Srbiji

Hoću da odgovorim... Neću da odgovorim.... Šta ima da me pita... ?  Otkud ja znam... To je moja privatna stvar... Nisam tu... Rasprava se zahuktava - svako ima svoje mišljenje i stav (strah). Stanite malo... LJUDI, GRAĐANI, POPISA ĆE BITI i to - od 1. do 15. oktobra 2011. godine (ma šta, ma ko mislio o tome).

 

Da li morate da „učestvujete“? – MORATE!


Zašto? Kako? Šta morate da znate – a šta ne! Šta smeju da vas pitaju, a koje pitanje „zadire u vašu privatnost“, te šta vam je činiti i po kom zakonu – e to su već kompleksnija pitanja koja zahtevaju i kompleksnije odgovore.

Pre svega, podsetimo – donet je Zakon (dakle utvrđen je pravni okvir popisa stanovništva, domaćinstva i stanova 2011. godine u Republici Srbiji) kojim je, između ostalog, propisan period popisa i opseg (jedinice koje se obuhvataju popisom i jedinice koje se ne obuhvataju popisom), odnosno lica koja su obuhvaćena popisom, njihova domaćinstva i stanovi, njihova prava i obaveze, kao i podaci (njihovi) koji su predmet popisa – o čemu je već bilo reči (videti - Koliko nas je ... gde živimo i kako? Popis stanovništva)  Uz napomenu da je Zakon donet u decembru 2009. godine (objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 104/2009) i da su u „Sl. glasniku RS“, br. 24/2011 objavljene IZMENE koje se odnose samo na period sprovođenja popisa (trebalo je da se sprovede u periodu od 1. do 15. aprila – a sprovešće se od 1. do 15. oktobra – dakle pomeren je za nekoliko meseci) i odredbe shodno tome. Sve drugo je „nedirano“, odnosno propisano osnovnim tekstom Zakona (104/2009).


Podaci koji se prikupljaju („šta smeju da pitaju“) propisani su Zakonom (čl. 4. - 7. Zakona, detaljno predstavljeni u pomenutom tekstu Koliko nas je ... gde živimo i kako? Popis stanovništva) i SAMO ti podaci se mogu tražiti (nema „slobodne interpretacije“ ni „proširenja“) i na njih se mora odgovoriti.

Kratko rečeno, prikupljaju se PODACI O LICIMA, PODACI O DOMAĆINSTVIMA i PODACI O STANOVIMA i drugim nastanjenim prostorijama.


Konkretna pitanja „sastavlja“ (odnosno kompletan popis priprema, organizuje i sprovodi) Republički zavod za statistiku (član 8. Zakona). U ovom trenutku, nema konačne verzije pitanja (postoje samo verzije predloga) pa za sada, ovde, ne bi „dublje zalazili“ (do popisa ima još dovoljno vremena da podrobnije informišemo o konkretnim pitanjima).


Dakle, u ovom periodu postoji Zakon sa propisanim pravima, obavezama, uređenjima, ograničenjima i ovlašćenjima („sve piše“) - u čemu je problem (odnosno otkud „bura“ komentara građana baš po ovom pitanju).


Radi se verovatno o pravu na privatnost, tajnost, mirno uživanje imovine, slobodu ... jednom reči o ljudskim pravima čoveka. Ljudska prava pripadaju svima, ona su nesporna, garantovana i zaštićena Ustavom.


Ali, ona nisu neograničena. Ustav “dozvoljava” da ljudska prava mogu zakonom biti ograničena, ali pod uslovom da ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava (član 20.).


Sa druge strane, osim „ličnih“ prava pojedinaca postoji i širi, opšti interes (u okviru koga je i uži pojedinačni interes, sa pravima, obavezama, ovlašćenjima i odgovornošću pojedinaca).


Jedan od takvih (opštih interesa) je i obezbeđivanje (na nepristrasnim osnovama), brojčanih i reprezentativnih podataka i informacija o masovnim ekonomskim, demografskim i društvenim pojavama i o pojavama iz oblasti radne i životne sredine, i to za sve korisnike: privredne subjekte i njihova udruženja, državne organe, organe autonomnih pokrajina i organe jedinica lokalne samouprave, kulturne, obrazovne i naučne institucije, kao i za najširu javnost.


Ovim poslom bavi se ZVANIČNA STATISTIKA. Najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji, kao i da obezbedi pouzdan osnov donošenju odluka na raznim nivoima, od državne uprave i drugih institucija preko privrednih subjekata, sve do zainteresovanih građana. 


Posmatra li se POPIS KAO DEO brojčanih i reprezentativnih podataka i informacija, može se dobiti realnija slika kompletne aktivnosti.


Naravno, aktivnosti u vezi zvanične statistike regulisane su odgovarajućim domaćim i međunarodnim aktima (od Osynovnih principa definisanih u dokumentu Ekonomsko-socijalnog saveta UN - Fundamentalni principi zvaničnih statistika, Kodeksa prakse evropske statistike – 15 principa definisanih u dokumentu Evropske komisije, pa preko – Strategije razvoja zvanične statistike u RS i Zakona o zvaničnoj statistici) i predstojeći popis će se odvijati i u okviru ovih principa, standarda i normi (videti – ZVANIČNA STATISTIKA – Osnovni principi i načela)

 

Detaljnije - videti propise:


Videti i povezane tekstove:

KOLIKO NAS JE... GDE ŽIVIMO I KAKO? POPIS STANOVNIŠTVA

ZVANIČNA STATISTIKA - OSNOVNI PRINCIPI I NAČELA

 

 

LJ.M.V. 

Objavljeno: 11.04.2011.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
slobodan buljovcic
Ukupno: 4
Komentar
Boban B
Komentar #4 objavljen : Sun October 16, 2011, 02:39:49
Kako je regulisan popis/upis stanovnika koji su na radu u inostranstvi i dali je moguce upisati se preko sajta.
Zlatko N
Ukupno: 4
Komentar
Popis pred izbore?
Komentar #3 objavljen : Mon October 03, 2011, 23:49:14
Ja licno mislim da je ovo jos jedna politicka igra aktuelne vlasti ,koja na ovaj nacin zeli ispipa puls naroda pred izbore-glasanje. Kako drugacije protumaciti pitanje kojim prevoznim sredstvom idete na poso? I nije mi jasno da u vreme ogromnog budzetskog deficita mi trosimo novac na POPIS! Dobar deo novca otici ce na racune stranaka na vlasti, jer ja kao gradjanin nemam uvid u celu tu finansijsku strukturu a trebalo bi da moze svako da vidi koliko ce to da kosta sve nas. Sto se kazni tice 20-50000 din. to samo pokazuje koliko je ova vlast bezosecajna kada je u pitanju ovaj nas narod, ko moze da podnese kaznu od 20 ili 50000 danas? Ja mogu da prihvatim popis stanovnistva kao obavezan ali imovine i navike gradjana NE! Sta onda radi poreska uprava, gde je njihova baza?
Goran
Ukupno: 4
Komentar
popis
Komentar #2 objavljen : Fri September 02, 2011, 03:24:41
Sve te brojke koje su potrebne Zavodu za statistiku bilo bi moguce prikupiti i ako bi popis bio anoniman, tj.da se uradi kao i glasanje.Rezultati bi bili mnogo verodostojniji. Neka pitanja su zaista licne prirode i sigurno mnogi nece tacno odgovoriti, a neke odgovore je nemoguce proveriti. U slucaju kada date ime i prezime i JMBG, dobija nesto sto lici na privatni dosije koji ce svakako uci u neku bazu podataka i sl. da ne sirimo temu sta sve moze lako da se desi. Upravo je to pitanje jako bitno u voleo bi da mi neko da argumentovani odgovor na pitanje: Zasto popis nije anoniman? ...osim ako Zavodu za statistiku npr. treba brojka koliko se lekara u BG-u zove Mile ili Dragan ;)
Izvorinka
Ukupno: 4
Komentar

Komentar #1 objavljen : Wed April 13, 2011, 09:47:56
A šta ako je neko odsutan baš u tom periodu,kad je popis?
 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za novembar 2017.

POČETAK PRIMENE PROPISA

Ljiljana Milanković-Vasović


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd


RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji


RADNO PRAVO

Mr Zoran Čukić, advokat


SUDSKA PRAKSA - Sentence Apelacionog suda u Beogradu

Autor sentenci: Petar Banovac, sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu


USTAVNO PRAVO

Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda Srbije


UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


PRIVREDNO PRAVO

Dr Zdravko Petrović, profesor Univerziteta "Sigmund Freud" u Beču 
Dr Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu
Mr Slobodan Stošić, samostalni savetnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu

PARNIČNI POSTUPAK

Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu


PORODIČNO PRAVO

Suzana Radaković, sudija


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)