POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER ARHIVA FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

NAKNADA ŠTETE - SUĐENJE U SRBIJI - PRE GRAĐANSKOG ZAKONIKA

Naknada štete u Srbiji pre Građanskog zakonika

Građanski Zakonik za Kneževinu (“Kneževstvo”) Srbiju - donet je 1844. godine i to je ujedno - prvi (materijalno i formalno) pisani zakon koji reguliše odnose u građanskoj oblasti. Do tada (počev od devetnaestog veka), sudilo se - “po zdravom razumu, po Pravdi i po savesti”.



Period o kome je reč je vreme s’ početka devetnaestog veka, period promena na svetskom nivou (opadanja moći nekada moćnih imperija i uzdizanja novih, možda još moćnijih imperija, vreme nestabilnosti i novih geostrateških interesa i uticaja), a sledstveno tome i vreme “buđenja” nacionalne svesti.

Kod nas, to je vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka, dobijanja autonomije unutar Otomanskog carstva i uspostavljanja Kneževine Srbije (dakle – nekih četrdesetak godina - od 1804. do 1844. godine), dakle vreme posle viševekovne okupacije od strane Turske i počeci naše (“samostalne”) državne (a time i pravne) organizacije i sistema.

U najnovijem broju stručnog časopisa – Pravni Informator pozabavili smo se ovim periodom naše pravne istorije, ilustrujući ga nekim od sudskih odluka (iz Protokola Šabačkog Magistrata – 1808 – 1812 i Arhiva Požarevačkog Magistrata 1827 – 1843), smatrajući da bez obzira što „iza sebe“ nemaju zakon (ili Zakonik) – sasvim korektno zadovoljavaju zahteve pravednosti jedne presude (opis događaja, dokaze, presudu, razlog uvažavanja baš tih dokaza itd), ali i više od toga.


Postojala
je organizacija i određena „pravila“. Recimo, znalo se koje činjenice i akti su se uvažavali kao dokazi, ko odgovara za štetu i kad se odgovara za štetu. Znalo se i za „buduću“, odnosno „eventualnu“ štetu i načine njenog predupređivanja, odnosno naknade (sa izvesnim oblikom – osiguranja). Presuđivala se naknada troškova lečenja i dangube. Na dogovor (odnosno – ugovor, bez obzira kako se zvao i u kojoj „materiji“ se sklapao) se gledalo kao na „svetinju“, odnosno dostojanstvo ličnosti i nije se smeo olako kršiti (jer je to predstavljalo uvredu časti, posebno u okviru nekih porodičnih odnosa).


Dokazi
u građanskim parnicama (toga doba) su bili - magistratske isprave o prodaji nepokretnih imanja, trgovački tefteri ili računi, svedoci, zakletve. Detaljnijim upoznavanjem sa većim brojem presuda – shvata se da se ovim dokazima davao značaj i to od „svih strana“ (ne samo od strane suda, već i od strane i tužilaca i tuženih), odnosno ma kako danas nama izgledali „čudno“ neki od „dokaza“ (zakletva – pre svega, ali i izjave svedoka i sl.) – uopšte se nisu „olako“ zaklinjali ili dovodili svedoke (ima značajan broj presuda, u kojima su „gubili“ u sporu i morali da plate štetu, jer nisu hteli da se zakunu, odnosno nisu imali svedoke niti ikakve dokaze).

– Naknada za ubijenoga konja – Presuda Požarevačkog magistrata br. 5, od 10. januara 1841. godine – u kojoj je vlasnik konja tužio tuženog, da mu je „bacivši se roguljom - konja u slabine ubio, od čega je konj počeo kunjati i rana mu se otvorila ...“, a „da je konj uboden - to su utvrdili i kmetovi“, pa je presuđeno da tuženi plati štetu – pošto „ničim, nikako dokazati mogo nije“ da nije kriv.

U vezi – Ogovornosti za štetu – mi danas imamo (pre svega) Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89; „Sl. list SRJ“, br 31/93) kojim je (između ostalog) regulisana materija prouzrokovanja i naknade štete i moramo reći da suštinski - odnos prema šteti i odgovornosti za nju, ni u presudama donetim skoro stopedeset godina pre ovog zakona -  nema nekih velikih odstupanja (ko prouzrokuje štetu on je i naknađuje, odgovara se po osnovu krivice itd).

– Odgovara za štetu onaj - ko zatvori životinju u obor, pa se ova povredi ili ugine – Presuda Požarevačkog magistrata br. 750, od 5. septrembra 1827. godine – u kojoj je tužilac (vlasnik nastradalog dvogodišnjeg konja) tužio tuženog, da mu je „ome dvogodišnje načparalo se na plot (kolac)“, jer je on „konje pod zatvor u obor ostavio“, pa su ovi zbog „mnogo terpenja“ treći dan iskočili iz obora i u tom – „edan mator konj rani se, a ome načparalo se na kolac i poginulo“. Sud je presudio da tuženi ima da plati („40 groša“) za „pogibše ome“ tužiocu.

„Znalo“ se i za „moguću“, odnosno „buduću“ štetu, odnosno za mogućnost nastupanja u budućnosti i za načine njenog predupređivanja, odnosno naknade (sa izvesnim elementima – osiguranja).

Mogućna šteta od vodenicePresuda Šabačkog magistrata br. 442, od 22. decembra 1809. godine – „Presuđeno Panteliji Savkoviću i društvu njegovu za vodenicu iz Metkovića. Po kmetovi (kako na dušu primaju) da ista vodenica - staroi vodenici na putu nije, niti kakvu škodu daće činitiali opet, na presućavanju ostavismo: da ako bi ista vodenica staroi vodenici kakovu god škodu u meljavi učinila - da ne može mleti, to se mora nova vodenica pokvariti.“.

Dosuđivani su i TROŠKOVI LEČENJA I DANGUBE

– Naknada štete od povrede, usled ujeda životinje – Presuda Požarevačkog magistrata br. 820, od 22. juna 1828. godine – „Na optuženije Mitra Srbulja iz Rama, da mu je Traila Ilidžana pas ujeo ženu, idući u Sušicu, od kojih rana je 20 dana ležeći lečila se i dangubila, a ovo znajući Trailo, da njegov pas mučećki napada na čeljad, na koje ne hotjevši ubiti istog psa. Presuda. — Toga radi črez protivlenije Trailovo, ako je po učinjenoj šteti i ubio psa presuđeno mu: da za dangubu ležanja i lečenja naplati (tj. isplati) Mitrovoj ženi 10 groša i stim Mitar bi zadovoljan i pomiriše se“.

 

Ima još mnogo toga u ovim “starim presudama” što ukazuje na poštovanje i zaštitu vrednosti koje se i danas štite, ali je ovde nemoguće predstaviti ih (dostupne su u okviru Intermexovog OnLine pravnog i poslovnog informacionog Sistema – opcija ARHIVA – Sudska praksa pre II svetskog rata – Srbija u periodu 1804. – 1882. godine). 

 

Videti detaljnije:

 

LJ.M.V.

Objavljeno: 14.12.2015.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
INTERMEX ONLINE

ARHIVA VESTI
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
VISOKA ŠKOLA ZA PREDUZETNIŠTVO – EKONOMIJA – MENADŽMENT - BEZBEDNOST

KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za jun 2020.

NOVE MERE VLADE

DONETE NAKON UKIDANJA VANREDOG STANJA


NOVE MERE MINISTRA ZDRAVLJA

ZABRANA OKUPLJANJA NA JAVNIM MESTIMA U ZATVORENOM I OTVORENOM PROSTORU,OGRANIČENJE KRETANJA NA PRILAZIMA PRIHVATNIH CENTARA ZA MIGRANTE I CENTARA ZA AZIL,ZABRANA POSETA I OGRANIČENJE KRETANJA U USTANOVAMA ZA SMEŠTAJ STARIH LICA


Sport u Srbiji se vraća u normalu

NORMALIZACIJA STANJA

Šalteri MUP-a od 11. maja - počinju sa radom


NORMALIZACIJA STANJA

SAOPŠTENJE NSZ - Informacija o postupanju Nacionalne službe za zapošljavanje po prestanku vanrednog stanja

RADNO PRAVO
SUDSKA PRAKSA - Apelacionog suda u Beogradu

RADNO PRAVO

AGENCIJSKO ZAPOŠLJAVANJE – Zakon o agencijskom zapošljavanju


NORMALIZACIJA STANJA

ZATEZNA KAMATA ZA VREME VANREDNOG STANJA


MINISTARSTVO FINANSIJA

Privrednici već podneli zahteve za skoro milijardu evra kredita


PORESKA UPRAVA

Rokovi za dostavljanje finansijskih izveštaja - Obaveštenje o pomeranju rokova


SUDSKA PRAKSA

VIŠI SUD U BEOGRADU


USTAVNI SUD

ODBAČENA INICIJATIVA za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja REŠENJE USTAVNOG SUDA – Broj IUo-42/2020  (sa izdvojenim mišljenjem sudije dr Jovana Ćirića na rešenje)


VISOKI SAVET SUDSTVA

Organizovanje rada sudova nakon ukidanja vanredog stanja


ZAŠTITA PRAVA PACIJENATA

PRAVNI POLOŽAJ SAVETNIKA ZA ZAŠTITU PRAVA PACIJENATA


IZBORI

RASPISANI IZBORI za narodne poslanike i odbornike skupština gradova i opština


KRIVIČNO PRAVO

POJEDINI ASPEKTI INSTITUTA DOBROVOLJNOG ODUSTANKA


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)