POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

JAVNO INFORMISANJE I ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA – INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI – POJMOVI I REGULATIVA - Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ...

Javno informisanje

Kako je došlo do objavljivanja podataka o ličnosti ???…  Može li država da spreči nemoralno izveštavanje ??? … Pretnje novinarima … Sve su ovo naslovi koji su, poslednjih nedelja - „osvanuli“ u mnogim medijima. Potreba (i obaveza) informisanja, ali i poštovanje osnovnih prava. Pravo (svakog) da bude obavešten, ali i da ne bude uznemiravan. Gde su „granice“, odnosno - kada se „prekoračuje javnost“ i zalazi u „privatnost“?  Pozitivno-pravni okviri su postavljeni, odnosno regulativa je jasna.

U našem pozitivno-pravnom sistemu postoji više zakona i podzakonskih akata kojima je regulisana ova oblast, a ovde ćemo se pozabaviti samo nekima od njih.

Pođimo od početka, odnosno „suštine“, a to je - informacija - ili konkretnije - Informacija od javnog značaja. Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - uređuju se prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti - radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva.

Informacija od javnog značaja (član 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) je - informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja - nije bitno

- da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo lice,

- nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju,

- datum nastanka informacije,

- način saznavanja informacije,

- niti su bitna druga slična svojstva informacije.

 Organ javne vlasti (u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - član 3.) jeste:

 1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);

 2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.

 Opravdani interes javnosti - zakonske pretpostavke (u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - član 4.) su:

- Smatra se da opravdani interes javnosti da zna (iz člana 2. Zakona) postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti, koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine,

- a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti - smatra se da opravdani interes javnosti da zna - postoji - osim ako organ vlasti dokaže suprotno.

 Ograničenje prava na pristup informacijama od javnog značaja (u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - član 8.) - mogućnost.

Prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja -mogu se izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom, ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu.

Organ vlasti - neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja (član 9.), ako bi time:

1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica;

2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optuženje za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje;

3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose;

4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa;

5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.

PODACI O LIČNOSTIMA - pojam, uslovi za prikupljanje i obradu, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti itd - uređeno je Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Cilj Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (član 2. Zakona) - je da (u vezi sa obradom podataka o ličnosti), svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

Podatak o ličnosti je - svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak);

Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (u daljem tekstu: Poverenik), kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Podaci o ličnosti na koje se Zakon o zaštiti podataka o ličnosti NE PRIMENJUJE - Osim ako očigledno pretežu suprotni interesi lica (član 5. Zakona) su:

 - podaci koji su dostupni svakome i objavljeni u javnim glasilima i publikacijama ili pristupačni u arhivama, muzejima i drugim sličnim organizacijama;

- podaci koji su obrađuju za porodične i druge lične potrebe i nisu dostupni trećim licima;

- podaci koji se, o članovima političkih stranaka, udruženja, sindikata, kao i drugih oblika udruživanja - obrađuju od strane tih organizacija, pod uslovom da član da pismenu izjavu da određene odredbe ovog zakona ne važe za obradu podataka o njemu za određeno vreme, ali ne duže od vremena trajanja njegovog članstva;

- podaci koje je lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavilo o sebi.

Javno informisanje ostvaruje se putem medija (član 1. Zakona o javnom informisanju i medijima).

Cilj zakonskog regulisanja ove oblasti (član 2. Zakona o javnom informisanju i medijima) je - propisivanje pravila kojim se obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmena informacija, ideja i mišljenja putem medija, sa svrhom unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti.

Predmet zakona (član 3. Zakona o javnom informisanju i medijima) je - način ostvarivanja slobode javnog informisanja, koja posebno obuhvata

- slobodu prikupljanja, objavljivanja i primanja informacija,

- slobodu formiranja i izražavanja ideja i mišljenja,

- slobodu štampanja i distribucije novina i

- slobodu proizvodnje, pružanja i objavljivanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga,

- slobodu širenja informacija i ideja preko interneta i drugih platformi, kao i

- slobodu izdavanja medija i obavljanja delatnosti javnog informisanja.

Jedno od osnovnih načela zakona je sloboda javnog informisanja (član 4. Zakona o javnom informisanju i medijima). Javno informisanje je (dakle) slobodno i ne podleže cenzuri. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu. Ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija, a naročito vršenjem pritiska, pretnjom, odnosno ucenom urednika, novinara ili izvora informacija. Fizički napad na urednika, novinara i druga lica koja učestvuju u prikupljanju i objavljivanju informacija putem medija kažnjava se na osnovu zakona. Sloboda javnog informisanja - ne sme se povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja, svojinskih i drugih prava, kao ni uticajem i kontrolom nad sredstvima za štampanje i distribuciju novina ili mrežama elektronskih komunikacija koje se koriste za distribuciju medijskih sadržaja.

Propisana je i - Zaštita medijskog pluralizma i zabrana monopola u oblasti javnog informisanja (član 6. Zakona o javnom informisanju i medijima) - Radi omogućavanja građanima da formiraju sopstveno mišljenje, kao i radi zaštite konkurencije i raznovrsnosti ideja i mišljenja - obezbeđuje se raznovrsnost izvora informacija i medijskih sadržaja i zabranjuje svaki vid monopola u oblasti javnog informisanja..

Određuje se (precizira) pojam - javnog interesa (član 15. Zakona o javnom informisanju i medijima), pa je javni interes u oblasti javnog informisanja:

- istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije;

-  istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje na maternjem jeziku građana Republike Srbije pripadnika nacionalnih manjina;

-  informisanje na srpskom jeziku pripadnika srpskog naroda koji žive van teritorije Republike Srbije;

-  očuvanje kulturnog identiteta srpskog naroda i nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije;

-  informisanje inostrane javnosti na stranim jezicima kada je to od interesa za Republiku Srbiju;

-  informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa;

- podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi;

-  unapređivanje medijskog i novinarskog profesionalizma.

Medij (u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima) jeste - sredstvo javnog obaveštavanja koje rečima, slikom, odnosno zvukom prenosi urednički oblikovane informacije, ideje i mišljenja i druge sadržaje namenjene javnoj distribuciji i neodređenom broju korisnika.

Pod medijem se - naročito podrazumevaju - dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice ili internet portali), a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom (član 29.).

Medij (u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima) NIJE: knjiga, film, nosač audio i audio-vizuelnog sadržaja, naučni i stručni časopis namenjen prvenstveno informisanju ili obrazovanju određene profesionalne grupe, ostale štampane publikacije, katalog koji sadrži isključivo obaveštenja, oglase, reklame i informacije namenjene tržištu ili bilten i slične publikacije namenjene internom informisanju, elektronska publikacija državnih organa i organizacija, ustanova, javnih preduzeća i privrednih društava, preduzetnika i njihovih udruženja, službeno glasilo, štampana stvar poput letaka, plakata i sličnih sredstava javnog obaveštavanja, druga publikacija u smislu propisa kojim se uređuje izdavaštvo, kao ni internet-pretraživači i agregatori.

Mediji, u smislu ovog zakona nisu: platforme, poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, u skladu sa ovim zakonom (član 30.).

Zakonom o elektronskim medijima - uređuju se, u skladu sa međunarodnim konvencijama i standardima, organizacija i rad Regulatornog tela za elektronske medije, uslovi i način pružanja audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, uslovi i postupak za izdavanje dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, kao i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija.

Elektronski medij (u smislu Zakona o elektronskim medijima - član 4. stav 1. tačka 1) je - program, odnosno programski sadržaj radija i televizije, kao i programski sadržaj dostupan na zahtev putem mreža elektronskih komunikacija i sadržaj elektronskog izdanja;

Elektronsko izdanje (u smislu Zakona o elektronskim medijima - član 4. stav 1. tačka 19) jeste - uređivački oblikovana internet stranica ili internet portal;

Medijska usluga (u smislu Zakona o elektronskim medijima - član 4. stav 1. tačka 2) je - audio-vizuelna medijska usluga i medijska usluga radija;

Medijska usluga radija (u smislu Zakona o elektronskim medijima - član 4. stav 1. tačka 18) je - usluga pružanja audio sadržaja neograničenom broju korisnika putem elektronskih komunikacionih mreža sa uređivačkom odgovornošću pružaoca usluge, radi istovremenog praćenja na osnovu rasporeda programa (linearna medijska usluga radija), odnosno radi praćenja u vremenu koje odabere korisnik na svoj zahtev na osnovu kataloga programa čiji izbor i organizaciju vrši pružalac (medijska usluga na zahtev);

Audio-vizuelna medijska usluga (u smislu Zakona o elektronskim medijima - član 4. stav 1. tačka 3) je - usluga pružanja audio-vizuelnih programskih sadržaja neograničenom broju korisnika, putem elektronskih komunikacionih mreža, sa uređivačkom odgovornošću pružaoca usluge, u vidu televizijskog emitovanja, audio-vizuelne medijske usluge na zahtev, kao i audio-vizuelna komercijalna komunikacija;

Programski sadržaj (u smislu Zakona o elektronskim medijima - član 4. stav 1. tačka 4) su - informacije, ideje i mišljenja kao i autorska dela u zvučnom obliku (u daljem tekstu: audio sadržaj), odnosno u obliku pokretnih slika sa ili bez zvuka (u daljem tekstu: audio-vizuelni sadržaj) koje predstavljaju pojedinačnu stavku u programu i dostupne su javnosti putem elektronskih medija radi informisanja, zabave, obrazovanja i dr.;

Uređivačka odgovornost (u smislu Zakona o elektronskim medijima - član 4. stav 1. tačka 5) je - odgovornost za sprovođenje kontrole nad izborom programskih sadržaja i njihovom organizacijom, bilo da je reč o redosledu pružanja prema hronološkoj šemi ili o pružanju sadržaja na zahtev na osnovu kataloga, osim ako zakonom nije drugačije određeno;

Na kraju, ukazujemo na dva vrlo značajna podzakonska akta - Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga (u daljem tekstu - Pravilnik) i Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga.

- Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga (u daljem tekstu - Pravilnik) - bliže se uređuju način ispunjavanja obaveza pružalaca medijskih usluga, u vezi sa - poštovanjem prava na - istinito, potpuno i blagovremeno informisanje,

- dostojanstva ličnosti,

- prava na privatnost,

- pretpostavke nevinosti i

- prava na pravično suđenje i

- slobode misli, savesti i veroispovesti.

Članom 3. Pravilnika - izričito je naglašena - Obaveza poštovanja ljudskih prava - pa je propisano da je, pružalac medijske usluge - dužan da prilikom proizvodnje i emitovanja programskih sadržaja poštuje ljudska prava korisnika medijskih usluga, učesnika u programu ili lica na koje se odnosi objavljena informacija, zajemčena Ustavom Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 98/06) i potvrđenim međunarodnim aktima koji uređuju oblast ljudskih prava.

Navešćemo samo neke od instituta koji su detaljnije regulisani Pravilnikom.

U okviru - Prava na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje

-      Istinitost i potpunost informisanja

-      Blagovremenost informisanja

-      Objektivnost informisanja

-      Pravilo druge strane

-      Posebne obaveze u vezi sa vestima i programima aktuelnosti

-      Objavljivanje saopštenja za javnost

-      Nepotvrđene ili nezvanične informacije

-      Identifikacija lica koje učestvuje u programu

-      Korišćenje video snimka ili fotografije

-      Rekonstrukcija događaja

-      Označavanje ponovljenog emitovanja i snimka aktuelnog događaja

-      Informisanje o tragičnim događajima

U okviru - Poštovanja dostojanstva ličnosti

-      Zabrana objavljivanja programskih sadržaja kojima se povređuje ljudsko dostojanstvo

-      Poštovanje dostojanstva ličnosti učesnika u programu

-      Opšta zabrana zloupotrebe lakovernosti

-      Zabrana zloupotrebe lakovernosti u vezi sa programskim sadržajima koji se odnose na paranormalne pojave

-      Zabrana zloupotrebe lakovernosti u vezi sa posebno tarifiranim uslugama

-      Poštovanje dostojanstva ličnosti i autentičnosti lica na koje se odnosi objavljena informacija

-      Zabrana govora mržnje

U okviru - Prava na privatnost

-      Objavljivanje informacije iz privatnog života, odnosno lični zapis, zapis lika ili glasa

U okviru - Pretpostavke nevinosti i prava na pravično suđenje

-      Pretpostavka nevinosti

-      Očuvanje autoriteta i nepristrasnosti suda

-      Objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupkom (i drugim sudskim postupcima)

-      Označavanje učesnika u krivičnom postupku (i drugim sudskim postupcima)

U okviru - Slobode misli, savesti, veroispovesti

-      Poštovanje ravnopravnosti crkava i verskih zajednica

-      Označavanje crkve ili verske zajednice

-      Poštovanje odluke o zabrani verske zajednice

-      Zabrana pozivanja na promenu verskih uverenja

-      Zabrana zloupotrebe lakovernosti

- Pravilnikom o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga - bliže se uređuje - način ispunjavanja obaveza - Regulatornog tela za elektronske medije (u daljem tekstu: Regulator) i - pružalaca medijskih usluga u vezi sa načinom objavljivanja (emitovanja) programskih sadržaja koji mogu naškoditi fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika (u daljem tekstu: razvoj maloletnika), u vezi sa učešćem maloletnika u programu i objavljivanjem informacija koje se neposredno ili posredno odnose na maloletnika, kao i u pogledu obaveštavanja o pritužbama zbog nepoštovanja pravila o zaštiti maloletnika i davanja mišljenja o usklađenosti programskog sadržaja sa pravilima o zaštiti maloletnika.

Pravilnikom su (između ostalog) detaljnije definisani mnogi pojmovi, odnosno precizirana su mnoga „opšte poznata“ značenja, kao što su - zastrašujuće scene“, „opasno ponašanje“, „nepristojno ponašanje“, „prikazivanje seksualnosti“ itd.

Detaljnije, VIDETI i - Informacije od javnog značaja, podaci o ličnosti, informisanje i mediji - REGISTAR POJMOVA

Pročitajte

- Može li država da spreči nemoralno medijsko izveštavanje o zločinima

- 10 SAVETA ZA RODITELJE: Kako zaštititi decu od seksualnih "predatora" na internetu

- Tanjug odgovara Kući ljudskih prava: Pogledajte snimak, ne uređujte tržžiššte

- Tasovac: Izgleda ima cenzure

- Šabićevi saradnici započeli nadzor u MUP

 

LJ.M.V.

 

Objavljeno: 21.07.2016.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)