POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

IZMENA POREZA NA IMOVINU - SMANJENA AMORTIZACIONA STOPA, SMANJEN PORESKI KREDIT, POVEĆANI IZNOSI VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI I SNIŽENE STOPE

Izmena poreza na imovinuSve u svemu – biće skuplje (osim - ukoliko lokalna samouprava, svojim propisima ne propiše niže stope). Za zgradu staru 20 godina – do sada je priznavano 30% umanjenja vrednosti (na ime starosti objekta), a od sada samo – 16%, ali do sada  je na poresku osnovicu od 10.000.000 din – porez (bez ličnih oslobođenja po osnovu stanovanja) bio 56.000 dinara, a sada je – 15.000  dinara.


Konkretnije, oporezivanje imovine regulisano je Zakonom o porezima na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/01, 45/02 - SUS, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10 i 24/2011, u daljem tekstu: Zakon), pri čemu treba imati na umu da je ono što će uticati da se iznosi u rešenjima (nadležnog organa lokalne samouprave, kojim se razrezuje godišnji porez na imovinu za 2011. godinu) – razlikuju od rešenja iz prethodne godine (za istu imovinu, samo godinu dana stariju, ali istog vlasnika i istih uslova) su dve izmene Zakona.

Prva izmena je doneta i objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 101/2010, 29.12.2010. godine. Ovim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona propisano je (između ostalog) - smanjenje stope amortizacije (sa 1,5% za godinu - na 0,8% za godinu starosti objekta, a maksimum – sa “najviše 70%” mogućeg umanjenja po ovom osnovu – na “najviše 40%”); - izmenjena je visina vrednosti za poresku osnovicu i snižene su stope (iznosi su bili – do 6.000.000, od 6.000.000 do 15.000.000, od 15.000.000 do 30.000.000 i preko 30.000.000, a SADA su – do 10.000.000, od 10.000.000 do 25.000.000, od 25.000.000 do 50.000.000 i preko 50.000.000, a stope su bile u rasponu od 0,4%, 0,8%, 1,5% i 3%, dok su sada, u rasponu od 0,4%, 0,6%, 1% i 2%); - smanjen je, odnosno povećan - poreski kredit (povećan za samog obveznika – sa 40% umanjenja na 50% umanjenja, ali je smanjeno ukupno moguće umanjenje, jer je postojala mogućnost 10% umanjenja za svakog člana za domaćinstva koje živi u stanu, najviše do 30%, što znači da bi obveznik koji živi sa bračnim drugom i dvoje dece imao umanjenje po ovom osnovu do 70%, a sada je najviše do 50%, odnosno 20.000 dinara).

Dakle, što se tiče poreza na nepokretnosti (čije iznose razrezuje organ lokalne samouprave rešenjima koja se očekuju) – Zakon je "rekao svoje" još u decembru prošle godine.

Izmenom objavljenom 4. aprila 2011. godine, u "Sl. glasniku RS", br. 24/2011, za nas ovde je značajna odredba kojom je propisano da – u slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope nižu od propisane članom 11. Zakona (a za to ima 60 dana) - porez na imovinu za 2011. godinu, utvrdiće se primenom najviše odgovarajuće poreske stope iz člana 11. stav 1. (za razliku od prethodne odredbe, koja je propisivala primenu stope od 0,40%). Konkretno, ako skupština jedinice lokalne samouprave, do 12. juna 2011. godine - ne donese svoju odluku (kojom će utvrditi stope niže od zakonskih) ili donese odluku kojom utvrđuje stope više od zakonskih – stope po kojima će se razrezivati porez na nepokretnosti su iz člana 11. Zakona.

Drugo je pitanje – preračunavanja, odnosno - IZNOSI iz člana 11. Zakona, SU iznosi za – PORESKU OSNOVICU na koju se primenjuju odgovarajuće stope (to NISU vrednosti nekretnine, jer da jesu, to bi značilo da, na primer, stan koji vredi šeststotinahiljada eura, a koji imate jer ste ga nasledili od dede, na primer, bio bi oporezovan godišnjim porezom na imovinu u iznosu od 580.000 dinara, koji bi mogli da platite u četiri rate od po 145.000 dinara, za šta vam treba plata od 48.333 dinara mesečno, od koje ne živite - već je "stavljate na stranu", što je naravno, sve zajedno - nemoguće).

Dakle, poreska osnovica je (shodno članu 5. Zakona) vrednost nepokretnosti na dan 31. decembra - godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez (u ovom slučaju – to je 31. decembar 2010. godine za porez za 2011. godinu), a visinu vrednosti nepokretnosti - utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave (primenom osnovnih i korektivnih elemenata – član 6. Zakona).

Osnovni elementi jesu:
a) korisna površina;
b) prosečna tržišna cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti na teritoriji opštine.

Korektivni elementi jesu:
a) lokacija nepokretnosti;
b) kvalitet nepokretnosti;
c) drugi elementi koji utiču na tržišnu vrednost nepokretnosti.

 

1. a) Korisna površina stambenih i poslovnih zgrada, stanova, poslovnih prostorija, garaža, zgrada i prostorija za odmor i rekreaciju i drugih građevinskih objekata (u daljem tekstu: objekti) je zbir podnih površina između unutrašnjih strana zidova prostorija objekta, uz određene korekcije videti TABELU izračunavanja korisne površine objekta i Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima i online kalkulator poreza na imovinu.

1. b) Prosečnu tržišnu cenu kvadratnog metra objekta predstavlja prosek cena ostvarenih u prometu uz naknadu za odgovarajuću vrstu novih objekata po kojima se u opštini odnosno gradu u kome se objekat nalazi obavljao promet uz naknadu u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike (za grad Beograd, videti sajt Zavoda za informatiku i statistiku BEOGRADA/pokazatelji, na kome se nalazi prosečna cena stanova novogradnje u Beogradu u period januar/jun 2010. godine – 183.217, ali još uvek nema za "traženi", zakonom propisani dan – 31.12.2010.g) - Videti član 5. Zakona o porezima na imovinu, Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima i online kalkulator poreza na imovinu.


Prosečna tržišna cena kvadratnog metra nepokretnosti – koriguje se množenjem sa koeficijentom lokacije

2. a) Koeficijent LOKACIJE – Članom 5. Pravilnika o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima ("Sl. glasnik RS", br. 38/2001, 45/2004, 27/2011, u daljem tekstu: Pravilnik) propisani su koeficijenti (vodeći se, sve vreme, nadležnošću organa lokalne samouprave da uređuje, svojim propisima, plaćanje naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta). U zavisnosti, dakle, od mesta gde se objekat nalazi (na području naselja gradskog ili seoskog karaktera), odnosno činjenice da li je i kako (po zonama – jedna ili više zona) organ lokalne samouprave uveo obavezu plaćanja naknade za korišćenje gradskog  građevinskog zemljišta – Pravilnikom su propisani koeficijenti za sve slučajeve. Za konkretno mesto - videti propise donete od strane skupštine lokalne samouprave (za grad Beograd – Pravilnik o određivanju zona na teritoriji grada Beograda) – Videti TABELU izračunavanja koeficijenata lokacija , Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima i online kalkulator poreza na imovinu    

Vrednost objekta (nakon korigovanja koeficijentom lokacije) - koriguje se množenjem sa koeficijentom kvaliteta objekta.

2. b) Koeficijent KVALITETA OBJEKTA – određuje se stavljanjem u odnos ukupnog broja bodova utvrđenih prema - Elementima za utvrđivanje kvaliteta objekta (koji su sastavni deo Pravilnika), sa brojem bodova za najkvalitetniji objekat, koji (bez bodova za elemente kojima se utvrđuje vrednost objekta po osnovu kvaliteta) iznosi 695. 

– Videti (odnosno možete izračunati sami) – Videti TABELU izračunavanja kvaliteta (bodova), Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima i online kalkulator poreza na imovinu

Ovako dobijena vrednost objekta (nakon korigovanja koeficijentima lokacije i kvaliteta objekta) - umanjuje se za amortizaciju po propisanoj stopi.

2. c) Drugi ELEMENTI koji utiču na vrednost nepokretnosti, a u koje, svakako, pre svega, spada - starost objekta. Već je rečeno da su Izmenama Zakona 101/2010 - smanjene stope na ime amortizacije objekta (sa 1,5% na 0,8% za godinu). Konkretno, članom 5. Zakona propisano je da istekom svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena izgradnja, odnosno poslednja rekonstrukcija objekta, umanjuje za amortizaciju po stopi od 0,8% primenom proporcionalne metode, a najviše do 40% 

– Videti videti TABELU stope amortizacije po godinama, član 5. Zakona o porezima na imovinu i online kalkulator poreza na imovinu

 

Nakon primene svih gore navedenih elemenata i korektiva, a u skladu sa više propisa (od Zakona do Pravilnika i odluka nadležnih organa lokalne samouprave) – dolazi se do visine vrednosti nepokretnosti koja predstavlja OSNOVICU POREZA NA IMOVINU na nepokretnosti i tek tada i na te iznose – primenjuju se stope iz člana 11. Zakona (pod uslovom da, podsećamo još jednom – skupština jedinice lokalne samouprave, do 12. juna 2011. godine - ne donese svoju odluku, kojom će utvrditi stope niže od zakonskih)  

 

             Na poresku osnovicu

                  Plaća se na ime poreza

(1) do 10.000.000 dinara

do 0,40%

(2) od 10.000.000 do 25.000.000 dinara

do 40.000 din + do 0,6% na iznos preko 10.000.000 dinara

(3) od 25.000.000 do 50.000.000 dinara

do 130.000 din + do 1,0% na iznos preko 25.000.000 dinara

(4) preko 50.000.000 dinara

do 380.000 din + do 2,0% na iznos preko 50.000.000 dinara

– Videti član 11. Zakona o porezima na imovinu i online kalkulator poreza na imovinu.

 

Ali, ni tu nije kraj (odnosno, dobijeni iznos ne mora predstavljati porez koji treba platiti).

Zakonodavac je članom 13. Zakona propisao pravo na PORESKI KREDIT, odnosno ovako utvrđen porez na nepokretnost – OBVEZNIK UMANJUJE za 50%, a najviše 20.000 RSD – ako U NJEMU (stanu, kući, zgradi, objektu …) STANUJE. Na početku teksta je već bilo reči o ovom smanjenju, odnosno povećanju poreskog kredita (povećanje procenta oslobođenja za "obveznika-samca" koji sam stanuje u stanu, ali smanjenje mogućeg procenta umanjenja za obveznika koji živi u stanu sa još tri člana svoga domaćinstva).

Što se tiče poreskog kredita, podsećamo na još jednu mogućnost umanjenja (propisanu članom 13. stav 3. Zakona) kojom je propisano da - utvrđeni porez na prava na zgrade i stanove površine do 60 m2, koji nisu na gradskom građevinskom zemljištu, odnosno na zemljištu u građevinskom području i ne daju se u zakup, a u kojima stanuju samo lica starija od 65 godina - umanjuje se za 75%.

Na kraju, shodno propisanim "smanjenjima i povećanjima" verovatno je da će se poreska obaveza POVEĆATI, pa je zakonodavac u članu 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2011) propisao (nadležnom lokalnom organu samouprave) određeni "limit" prilikom utvrđivanja poreske obaveze za 2011. godinu. Konkretnije, za nepokretnost za koju je  obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. godinu (za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti) - poreska obaveza istom obvezniku za 2011. godinu, primenom ovog Zakona, može biti utvrđena u iznosu – NE VEĆEM od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. godinu.

Dakle, iznos iz Rešenja o porezu na imovinu (na nepokretnost) za 2010. godinu, uvećan za 60% - predstavlja najviši iznos koji može biti razrezan (istom obvezniku, za istu površinu iste nepokretnosti) u Rešenju za 2011. godinu.

 

Detaljnije - videti propise:


Pročitajte i povezane tekstove:

IZRAČUNAJTE SAMI POREZ NA IMOVINU (kalkulator za 2011. god)

 

LJ.M.V. 

Objavljeno: 28.04.2011.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 
Prikaz komentara 1 do 10 od ukupno 16 | Sledeća | Poslednja strana
Milan
Ukupno: 16
Komentar
Za 500% uvecan porez na imovinu
Komentar #16 objavljen : Sat October 04, 2014, 11:34:15
Imam montaznu halu u Valjevu povrsine 1000m2 izgradjenu 1961. godine. Porez na imovinu u prosloj godini placao sam 180000 dinara. Sokiralo me je novo resenje za 2014. godinu koje iznosi 1033665 dinara sto je nemoguce platiti. Porez je uvecan za 500%. Objekat mi je procenjen od loklne samouprave po tabeli novog zakona na 1200000eur, a realna trzisna cena je 100000eur. Bez zaposlenja sam, a izdavanje u zakup tog objekta od 500eur mesecno je jedini izvor prihoda moje porodice. Molim za misljenje i pomoc.
Aleksandar
Ukupno: 16
Komentar
Umanajenje poreza nagarazu
Komentar #15 objavljen : Fri July 04, 2014, 12:31:24
Zivim u kuci, umanjen mi je porez na kucu za 50 procenata je zivim utoj kuci, ali u kuci imam i garazu i nisam dobio umanjenje. Da li po novom zakonu o porezu na imovinu imam pravo n a umanjenje poreze na garazu?
Stevo
Ukupno: 16
Komentar
pitanje
Komentar #14 objavljen : Fri June 07, 2013, 13:48:05
u kuci od 68 m2 zivi moj brat sa suprugom i dvoje dece ja zivim u kuci pored u stanu od 60 m2 sa suprugom i jednim detetom oba objekta nisu legalizovana a objekat u kojem zivi moj brat je samo delimicno zavrsen , nemaju kucni broj i nije resen status zemljista ( zemljiste je svojina R.Srbije) Ja i moja porodica kao i bratova smo prijavljeni na drugim adresama . Da li imam pravo na poreski kredit odnosno umanje poreza po osnovu brojnosti clanova domacinstva i kako se u ovom slucaju tretira moj brat i njegova porodica kao clanovi mog domacinstva ili drugacije . Podneo sam poresku prijavu i stiglo mi je da platim za oba objekta 21 000,00 dinara Objekti se nalaze na Cukarici u ul Vodovodska 2 deo bb . Poreskoj nisam prilozio kopije licnih karata lica koja stanuju u navedenim objektima jer mi to niko nije rekao.
radosav
Ukupno: 16
Komentar
pitanje
Komentar #13 objavljen : Wed October 03, 2012, 19:38:11
u mom stanu zivi moja cerka i zet sa dvoje dece.Ja zivim u drugom stanu
Imam li ja pravo na poreski kredit.
jovanka
Ukupno: 16
Komentar
porez na imovinu
Komentar #12 objavljen : Thu July 05, 2012, 12:27:48
Legalizovala sam objekat od 25 m2 u II zoni u bgd. Interesuje me koliki će porez doći a stan ima 500 bodova i ne živim u tom stanu.
Neznam tržišnu vrednost stana i ne mogu da izračunam porez. Ako možete pomozite mi, kako da dodjem do neke orjentacione sume.
Ako vam trebaju još neki podaci a objekat je gradjen 2000 god.

Pozdrav i hvala
stojan milenkovic
Ukupno: 16
Komentar
primena zakona
Komentar #11 objavljen : Wed October 26, 2011, 18:56:09
Zakon i nije tako los kada bi se primenjivao, no to je stara boljka nase drzave - dobar zakon, los rezultar. Primer. Zivim u zgradi koja je napravljena 1987, god. ima 30 stanova od toga 10 trosobnih po 77 m2, 1 trosoban 74 m2 i 19 troiposobnih po 92m2. Po zakonu 10 vlasnika bi placvalo 1 iznos poreya 19 vlasnika drugi iznos i 1 iynos za tr.stan od 74.m2. No, nije tako. Svi placamo razlicite poreze. Poreski jrediti su odrdjivani po licnopm poznanstvu, partijskoj liniji ili drugom kriteterijumu.Radi se o zgradi u Vranju, ul.P.komune 6.
Nesovic Radovan
Ukupno: 16
Komentar
Stanovi i Individualne Kuce
Komentar #10 objavljen : Tue August 23, 2011, 17:33:42
Kako moze biti istovetno oporezovan Stan koji je velicine od ulaznih vrata pa sabrane sve neto prvrsine prostorija u Stanu ,zanemarujuci cinjenicu da Stanom nije za razliku od individualne kuce obuhvaceno :
Stepeniste ,Biciklana,Kotlarnica,Krovna terasa ,nadkriveni ulazi kod dvojnih St.Objekata visokogradnje?
Dali na ovaj nacin nisu gradjani razlicito poreski zaduzeni po m2 st.povrsine i dovedeni u neravnopravan polozaj?
Nesovic Radovan
Ukupno: 16
Komentar
Trzisna vrednost
Komentar #9 objavljen : Thu July 21, 2011, 23:13:40
Kako je opstina Novi Sad u bivsoj Vikend Zoni /kuce za odmor/ koja je jednim sluzbenim listom pripojila Gradjevinskom reonu a Ruralno brdsko je podrucje sa 50% sopstveno izgradjene infrastrukture izjednacava sa delom grada koji ima SVE ama bas sve ?
Ili kako Naseljeno mesto jedne opstine -Selo vrednuje konacnim koeficijentom 0,4 a nalasi se na 40/da dobro ste procitali /metara od grada povezano /selo/DVOTRACNIM bulevarom a podrucje Fruske gore koeficijentom 0,8 sto cini da objekat u Pinosavi grada Novog sada PLACA DUPLO veci porez od potpuno urbanih sela i delova grada .
Objasnjenje vi ste na podrucju grada .A koliko znam iz statistickih podataka za 2009.cena za porez m2 u vecini gradskih opstina je bila 95000
a za ostale oko 500.000.
Ili da pitam koji su to "ostali korekcioni faktori" ,pa nece biti da je to Amortizacuija .Na Avali naprimer je lepo ziveti 4-5 letnjih meseci a sta kad padne kisa ili sneg?
I tako redom UKRATKO -zakon pljacka ispodsrednji sloj stanovnistva /jer su kao vecina / a ne oporezuje 400-1000m2 vile bar duplo ili vise nego
obicne kuce od 200m2.
I tehnicko pitanje STAN-KUCA !
Stan kvadratura je ono sto udjes na vrata /bez vesernice ,biciklane ,postanice ,stepenista ,ulaznih nadkrivenih delova !
A KUCI je sve to uracunato u ukupnu kvadraturu objekta -alal VAM pravda zakonodavci .
I naziv"trzisna vrednost" a trzista i prometa nema niti iko u drzavi ima podatak o prometu/nekadasnji statisticki podatak u UKINUTOM obrascu 11a -koji je tretirao kuce i njihove vrednosti.Potpisao sam se punim imenom i prezimenom i opet cu napisati/naravno ako objavite/ PLJACKA!
Boban
Ukupno: 16
Komentar
"Nepravedna procena tržišne vrednosti"
Komentar #8 objavljen : Wed July 13, 2011, 12:57:59
Konačan i,reklo bi se sračunat,rezultat izmena zakona o porezu na imovinu
je da se po ko zna koji put teret poreskoh nameta "solidarno" raspodeljuje
na na sve vlasnike nekretnina.Preciznije rečeno,tendeciozna i nepravedna
odluka organa lokalne samouprave da se procenjena režišna cena nekretnina
na teritoriji jedne opštine uproseči,tj. izjednači.Ka orezulata takve od-
luke je činjenica da je,po poreskoj upravi,jedinična cena nekretnina, re-
cimo u opštini Zemun,110.000 dinara ZA STANOVE NA kARADJORDJEVOM TRGU,
ZEMUN POLJU I BATAJNICI.Neverovatno drsko i bezobzirno.To nije i nikada neće biti kmoguće.To i nepismeni starci znaju.Znači,opet se u Zemlji Srbiji
štite oni koji imaju, aostali su zgodni za podkusurivanje i punjenje bu-
džeta.Mnogi bi da im lično ili država odkupi nekretnine po cenama koje su
im procenile lokalne poreske uprave.Ali to u praksi,na tržištu ne može da
prodje.Jošjedno lice vlasti i lokalnih samouprava koje ovaj narod ne može
da smisli.
boban
Ukupno: 16
Komentar
"Korektivni elementi"
Komentar #7 objavljen : Thu June 09, 2011, 12:43:58
Koji korektivni elementi su primenjeni u proceni- utvrdjivanja tržišne vrednosti nekretnina u lokalnoj samoupravi opštine Zemun,ako je, po njoj,
cena /m2 idealne polovine stana ( dakle u pitanju su dva vlanika!) u Zemun polju i Zemunu ( naselje Sava Kovačević) na kraju 2010.identične- 110000 din/m2? Čime isti organ opravdava činjenicu da je 2007.godine,utvrdio tržišnu vrednost -cenu 23,5 m2 -idealne polovine stana u Zemun polju u iznosu 1.057.500 dinara, a istih tih 23,5 m2, na dan 31.12.2010.g.,ni manje, ni više, nego u iznosu 2.580.000 dinara !Po organima samouprave opštine Zemun ili ti poreske uprave,vrednost je uvećana 2,5 puta!Samo po njima cene nekretnina u Zemunu rastu, i to meteorskom brzinom!Sramota ili bolje rečeno klasično otimanje, zelenašenje.Dakle uzimaju koliko im treba.Pa ako ne znaju kako se kreću cene nekretnina na ovom tržištu, neka pitaju one koji to znaju.A pozivanje na ove ili one kriterijume ili Zavod za statistiku,je bacanje prašine u oči.A priče kako se od poreza finansir ovo ili ono, suvišna je.Pa to i u osnovnoj školi znju ali i kako se to stvarno realizuje.Godinama smo svedoci brojnih afera,bolje rečeno kriminalnih radnji upravo sa novcem poreskoh obveznika.Pa nema Srbija dovoljno poreskih obveznika,koliko kriminalaca zavlači ruke u njihov džep!A i zakon je od skora počeo "humano" da ih štiti i " razume", pa se lepo nagode ,podele plen sa državo, i problem zataškan,a ne rešen ! Kakav zaključak izvvlači jeda deo mlade populacije,čitamo gotovo svaki dan.Pljačka benke,pošte....
Prikaz komentara 1 do 10 od ukupno 16 | Sledeća | Poslednja strana
 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA

  • Decembar
  • Novembar
  • Oktobar
  • Septembar
  • Avgust
  • Jul
  • Jun
  • Maj
  • April
  • Mart
  • Februar
  • Januar

FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)