POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

DRŽAVA, DRŽAVNA VLAST - I GRAĐANI

Država, državna vlast i građaniDržava - to sam ja - reče Luj XIV.
Republika Srbija je država svojih građana - propisuje Ustav Srbije. Nosioci suverenosti - su građani i nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac - ne može prisvojiti suverenost od građana. Državna vlast je podeljena na - zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.

 

U najnovijem broju stručno-informativnog časopisa „Pravni informator“, broj 4-2012, pored kvalitetnih (standardno) korisnih i zanimljivih tema kojima se bavimo - istakli bi (a u širem kontekstu - države, državne vlasti i građana - teme kojoj je, na neki način, posvećen kompletan broj časopisa i separat) i nekoliko tekstova, koji osim vrednosti i zanimljivosti, zaslužuju malo više pažnje (već i zbog tema, kojima se do sada nije bavilo - bilo iz razloga uvođenja do sada nepostojećih instituta, bilo zbog uvođenja novih načina u okviru normativnog uređenja pravnog sistema zemlje, ili samo zbog intrigantnosti i novog ugla posmatranja stvari).

Radi se o „doprinosu sve tri vlasti“ uređenju i usmeravanju nekih odnosa u društvu, kao i posledicama (ili mogućim posledicama) po sve nas.

Država nije samo vlast (uz koju, opet, ide sila i moć - sa jedne strane i ograničenja i obaveze - sa druge strane) i koja izaziva strahopoštovanje (uz veliku dozu “imaginarnosti” i nedodirljivosti, nečeg dalekog i “datog”). Država nije neka apstraktna tvorevina (“pala sa neba”), “deus ex machina”, nešto što će da reši naš problem (i teško nas razočara ako ga ne reši onda i onako kako mi to želimo).

Vladavina prava je osnova, pravni poredak je jedinstven, a uređenje vlasti počiva (kao što je već rečeno) na podeli vlasti (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku) i čiji se uzajamni odnos zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Sudska vlast je nezavisna.

Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.

 

Jedan od proceduralnih zakona (zakon “po kome postupaju u građanskim stvarima”) je Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011 od 28. septembra 2011. godine. Videti tekst - Novi parnični postupak). Radi se o novom zakonu, koji je nedavno stupio na snagu (1. februara 2012. godine) i koji je doneo niz značajnih novina, o kojima se stručna pravna javnost, odnosno prevashodno pravna teorija već bavila (videti tekstove - Pregled osnovnih procesnih načela parnične procedure, Pisana izjava koja zamenjuje svedočenje u parničnom postupku)

Ovde skrećemo pažnju na tekst sudije Vrhovnog kasacionog suda, gospođe Vide Petrović Škero, koja se (kao predstavnik sudske vlasti “potčinjene Ustavu i zakonu” i sa obavezom poštovanja i primene zakona) osvrnula na novouvedeni institut ZPP - vremenski okvir - kao i na druge mere koje su uvedene da bi obezbedile ubrzanje postupka i uz svo uvažavanje donetih rešenja, skrenula pažnju na moguće probleme (pre svega na činjenicu - da insistiranje samo na brzini može da ugrozi kvalitet suđenja) - videti tekst - Ostvarivanja razumnog roka - vremenski okvir (kontroverze novog instituta ZPP)

 

Iz teksta - Ostvarivanje razumnog roka - vremenski okvir - Vida Petrović Škero:

“...Reformisanje ZPP, ne može biti dovoljan faktor koji obezbeđuje povećanje efikasnosti. Zakonodavac mora da vodi računa o mogućnostima nacionalnog pravosudnog sistema prilikom izmene zakona. Pre svega tu je ljudski faktor, koji se ogleda kroz kvalitet sudstva, postojeći broja sudija. Naravno, mora se voditi računa i o kvalitetu advokature. Potrebno je, imajući u vidu opterećenost i kvalitet suda kao arbitra i advokata koji profesionalno vrši zaštitu prava učesnika u postupku odrediti optimalno vreme potrebno da se može kvalitetno primeniti novi Zakon (vacatio legis). Zakonodavac je morao da ima u vidu i sudske kapacitete, naročito s obzirom na skoro izvršenu reorganizaciju sudskog sistema i način funkcionisanja nove sudske mreže. “

“...Uvedene novine korisnicima Zakona ostavljaju sumnju da će i pored niza kvalitetnih promena jednostrana težnja zakonodavca samo za brzinom - efikasnošću, bez vođenja računa o mogućnostima i mentalitetu, Zakon učiniti nedelotvornim. Efikasnost se ne može postići samo novim zakonskim rešenjima, već i mnogim drugim paralelnim merama koje obezbeđuje efikasan rad sudstva. Sve više se stiče utisak da pravno politički zahtev za brzinom, preovladava nad potrebom kvalitetnog suđenja. “

Videti kompletan tekst.

 

Kad smo kod - zakonodavca (i njegove legislativne aktivnosti) - skrećemo pažnju na brojne primere normativnog razdvajanja - početka primene od stupanja na snagu propisa i u tom kontekstu - otvaramo ovo važno pitanje tekstom sekretara Ustavnog suda, gospodina Radovana Bezbradice (videti tekst - Stupanje na snagu i početak primene zakona, drugih propisa i opštih pravnih akata (povodom brojnih primera normativnog razdvajanja)).

 

Iz teksta - Stupanje na snagu i početak primene zakona, drugih propisa i opštih pravnih akata - Radovan Bezbradica:

 “ ... Pošto se, kako smo pokazali, "pod stupanjem na snagu pravnih propisa - podrazumeva početak njihovog dejstvovanja, njihovog primenjivanja", kao i da između pojmova "početak važenja propisa" i "početak primene propisa" nema razlike, odnosno da su navedeni pojmovi sinonimi, tj. da "ta dva izraza, označavaju isto", postavlja se pitanje - da li su opisana legislaturna rešenja, prema kojima se nezavisno od vremena stupanja na snagu propisa - određuje posebno i vreme početka njegove primene - ustavno pravno utemeljena i pravno logična. “

“ ...Iz navedenog više je nego vidljiv jasan nesklad, reklo bi se čak - oštra suprotstavljenost, u pristupu i stavovima povodom pitanja ustavno pravne zasnovanosti normativnog razdvajanja početka primene od stupanja na snagu propisa između, s jedne strane, legislature (i ustavnog sudstva) i, s druge strane, ustavno pravne doktrine.

U kom će se pravcu, povodom ovog pitanja, ubuduće kretati legislaturna rešenja i da li će doći do njihove evolucije u pravcu argumenata i stavova gotovo opšte prihvaćenih u ustavno pravnoj doktrini - pokazaće vreme. “

Videti kompletan tekst.

 

Pomenimo i javna ovlašćenja, kao deo „prerogativa državne vlasti“ i novine koje u ovom segmentu donosi novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasniku RS”, br. 31/2011). Konkretnije - „uvodi“ izvršitelja, kao fizičko lice kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja u oblasti izvršenja sudskih odluka (koje je do sad bilo u isključivoj nadležnosti suda), što predstavlja suprotnost tradicionalnom stavu (i navikama) da samo država i njeni organi imaju pravo da izvršavaju sudske odluke.

Iako je uveo novi organ (ili baš zato), Zakonom je detaljno uređeno pitanje nadzora nad radom i odgovornosti za rad izvršitelja.

Ovim ključnim pitanjima (i za državu i za građane), pozabavili su se autori teorijske i praktične provenijencije, prof. dr Nebojša Šarkić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda, u svom tekstu, objavljenom u Pravnom informatoru, br. 4/2012 (videti tekst - Nadzor nad radom izvršitelja i odgovornost izvršitelja) .

 

Iz teksta - Nadzor nad radom izvršitelja i odgovornost izvršitelja - Nebojša Šarkić i Mladen Nikolić:

“ ... Iako je zakon ustanovio široka ovlašćenja u okviru nadležnosti izvršitelja, on je u svom radu pod nadzorom pre svega suda, po tom Ministarstva pravde, te komore izvršitelja. “

“ ... Izuzetno je važno, da na samom početku svog delovanja izvršitelji pokažu visok nivo stručnosti i odgovornosti, kako bi građani i svi ''korisnici'' njihovih usluga, stekli poverenje u ovu profesiju i kako bi se otklonile svake sumnje u pogledu potrebe za uspostavljanjem ove profesije. To znači, da izvršitelji moraju biti odgovorni u vršenju svoje profesije, nepristrasni, ali i efikasni. Efikasnost u postupanju ne sme da ostavlja utisak da je reč o nekim "uterivačima" dugova.

Postojanje nadzora, o kome je bilo reči u ovom referatu, te mehanizama disciplinske odgovornosti, a pre svega lične odgovornosti za štetu koju pričine svojom krivicom, pružaju garancije, da će izvršitelji odgovoriti obavezama, koje preuzimaju u vezi sa javnim ovlašćenjima koje im je prenela država, zakonom. “

Videti kompletan tekst.

 

I na kraju, vraćamo se na početak - država, državna vlast - i građani.

Dakle, sve je regulisano. Sada treba primeniti propise (obaviti naloženo) - a to rade ljudi. Zaposleni, državni službenici, nameštenici, izabrana, imenovana, postavljena lica ... građani.

 

Država - to smo svi mi (videti kompletan tekst).

Videti i zvaničan sajt časopisa "Pravni informator".

LJ.M.V.

 

Objavljeno: 05.04.2012.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)