POČETNA DNEVNA AŽURNOST PROPISI SOFTVER PUBLIKACIJE FINANSIJE CENOVNIK KONTAKT LINKOVI

DRŽAVA, DRŽAVNA VLAST - I GRAĐANI

Država, državna vlast i građaniDržava - to sam ja - reče Luj XIV.
Republika Srbija je država svojih građana - propisuje Ustav Srbije. Nosioci suverenosti - su građani i nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac - ne može prisvojiti suverenost od građana. Državna vlast je podeljena na - zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.

 

U najnovijem broju stručno-informativnog časopisa „Pravni informator“, broj 4-2012, pored kvalitetnih (standardno) korisnih i zanimljivih tema kojima se bavimo - istakli bi (a u širem kontekstu - države, državne vlasti i građana - teme kojoj je, na neki način, posvećen kompletan broj časopisa i separat) i nekoliko tekstova, koji osim vrednosti i zanimljivosti, zaslužuju malo više pažnje (već i zbog tema, kojima se do sada nije bavilo - bilo iz razloga uvođenja do sada nepostojećih instituta, bilo zbog uvođenja novih načina u okviru normativnog uređenja pravnog sistema zemlje, ili samo zbog intrigantnosti i novog ugla posmatranja stvari).

Radi se o „doprinosu sve tri vlasti“ uređenju i usmeravanju nekih odnosa u društvu, kao i posledicama (ili mogućim posledicama) po sve nas.

Država nije samo vlast (uz koju, opet, ide sila i moć - sa jedne strane i ograničenja i obaveze - sa druge strane) i koja izaziva strahopoštovanje (uz veliku dozu “imaginarnosti” i nedodirljivosti, nečeg dalekog i “datog”). Država nije neka apstraktna tvorevina (“pala sa neba”), “deus ex machina”, nešto što će da reši naš problem (i teško nas razočara ako ga ne reši onda i onako kako mi to želimo).

Vladavina prava je osnova, pravni poredak je jedinstven, a uređenje vlasti počiva (kao što je već rečeno) na podeli vlasti (na zakonodavnu, izvršnu i sudsku) i čiji se uzajamni odnos zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Sudska vlast je nezavisna.

Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.

Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.

 

Jedan od proceduralnih zakona (zakon “po kome postupaju u građanskim stvarima”) je Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011 od 28. septembra 2011. godine. Videti tekst - Novi parnični postupak). Radi se o novom zakonu, koji je nedavno stupio na snagu (1. februara 2012. godine) i koji je doneo niz značajnih novina, o kojima se stručna pravna javnost, odnosno prevashodno pravna teorija već bavila (videti tekstove - Pregled osnovnih procesnih načela parnične procedure, Pisana izjava koja zamenjuje svedočenje u parničnom postupku)

Ovde skrećemo pažnju na tekst sudije Vrhovnog kasacionog suda, gospođe Vide Petrović Škero, koja se (kao predstavnik sudske vlasti “potčinjene Ustavu i zakonu” i sa obavezom poštovanja i primene zakona) osvrnula na novouvedeni institut ZPP - vremenski okvir - kao i na druge mere koje su uvedene da bi obezbedile ubrzanje postupka i uz svo uvažavanje donetih rešenja, skrenula pažnju na moguće probleme (pre svega na činjenicu - da insistiranje samo na brzini može da ugrozi kvalitet suđenja) - videti tekst - Ostvarivanja razumnog roka - vremenski okvir (kontroverze novog instituta ZPP)

 

Iz teksta - Ostvarivanje razumnog roka - vremenski okvir - Vida Petrović Škero:

“...Reformisanje ZPP, ne može biti dovoljan faktor koji obezbeđuje povećanje efikasnosti. Zakonodavac mora da vodi računa o mogućnostima nacionalnog pravosudnog sistema prilikom izmene zakona. Pre svega tu je ljudski faktor, koji se ogleda kroz kvalitet sudstva, postojeći broja sudija. Naravno, mora se voditi računa i o kvalitetu advokature. Potrebno je, imajući u vidu opterećenost i kvalitet suda kao arbitra i advokata koji profesionalno vrši zaštitu prava učesnika u postupku odrediti optimalno vreme potrebno da se može kvalitetno primeniti novi Zakon (vacatio legis). Zakonodavac je morao da ima u vidu i sudske kapacitete, naročito s obzirom na skoro izvršenu reorganizaciju sudskog sistema i način funkcionisanja nove sudske mreže. “

“...Uvedene novine korisnicima Zakona ostavljaju sumnju da će i pored niza kvalitetnih promena jednostrana težnja zakonodavca samo za brzinom - efikasnošću, bez vođenja računa o mogućnostima i mentalitetu, Zakon učiniti nedelotvornim. Efikasnost se ne može postići samo novim zakonskim rešenjima, već i mnogim drugim paralelnim merama koje obezbeđuje efikasan rad sudstva. Sve više se stiče utisak da pravno politički zahtev za brzinom, preovladava nad potrebom kvalitetnog suđenja. “

Videti kompletan tekst.

 

Kad smo kod - zakonodavca (i njegove legislativne aktivnosti) - skrećemo pažnju na brojne primere normativnog razdvajanja - početka primene od stupanja na snagu propisa i u tom kontekstu - otvaramo ovo važno pitanje tekstom sekretara Ustavnog suda, gospodina Radovana Bezbradice (videti tekst - Stupanje na snagu i početak primene zakona, drugih propisa i opštih pravnih akata (povodom brojnih primera normativnog razdvajanja)).

 

Iz teksta - Stupanje na snagu i početak primene zakona, drugih propisa i opštih pravnih akata - Radovan Bezbradica:

 “ ... Pošto se, kako smo pokazali, "pod stupanjem na snagu pravnih propisa - podrazumeva početak njihovog dejstvovanja, njihovog primenjivanja", kao i da između pojmova "početak važenja propisa" i "početak primene propisa" nema razlike, odnosno da su navedeni pojmovi sinonimi, tj. da "ta dva izraza, označavaju isto", postavlja se pitanje - da li su opisana legislaturna rešenja, prema kojima se nezavisno od vremena stupanja na snagu propisa - određuje posebno i vreme početka njegove primene - ustavno pravno utemeljena i pravno logična. “

“ ...Iz navedenog više je nego vidljiv jasan nesklad, reklo bi se čak - oštra suprotstavljenost, u pristupu i stavovima povodom pitanja ustavno pravne zasnovanosti normativnog razdvajanja početka primene od stupanja na snagu propisa između, s jedne strane, legislature (i ustavnog sudstva) i, s druge strane, ustavno pravne doktrine.

U kom će se pravcu, povodom ovog pitanja, ubuduće kretati legislaturna rešenja i da li će doći do njihove evolucije u pravcu argumenata i stavova gotovo opšte prihvaćenih u ustavno pravnoj doktrini - pokazaće vreme. “

Videti kompletan tekst.

 

Pomenimo i javna ovlašćenja, kao deo „prerogativa državne vlasti“ i novine koje u ovom segmentu donosi novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasniku RS”, br. 31/2011). Konkretnije - „uvodi“ izvršitelja, kao fizičko lice kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja u oblasti izvršenja sudskih odluka (koje je do sad bilo u isključivoj nadležnosti suda), što predstavlja suprotnost tradicionalnom stavu (i navikama) da samo država i njeni organi imaju pravo da izvršavaju sudske odluke.

Iako je uveo novi organ (ili baš zato), Zakonom je detaljno uređeno pitanje nadzora nad radom i odgovornosti za rad izvršitelja.

Ovim ključnim pitanjima (i za državu i za građane), pozabavili su se autori teorijske i praktične provenijencije, prof. dr Nebojša Šarkić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union i Mladen Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda, u svom tekstu, objavljenom u Pravnom informatoru, br. 4/2012 (videti tekst - Nadzor nad radom izvršitelja i odgovornost izvršitelja) .

 

Iz teksta - Nadzor nad radom izvršitelja i odgovornost izvršitelja - Nebojša Šarkić i Mladen Nikolić:

“ ... Iako je zakon ustanovio široka ovlašćenja u okviru nadležnosti izvršitelja, on je u svom radu pod nadzorom pre svega suda, po tom Ministarstva pravde, te komore izvršitelja. “

“ ... Izuzetno je važno, da na samom početku svog delovanja izvršitelji pokažu visok nivo stručnosti i odgovornosti, kako bi građani i svi ''korisnici'' njihovih usluga, stekli poverenje u ovu profesiju i kako bi se otklonile svake sumnje u pogledu potrebe za uspostavljanjem ove profesije. To znači, da izvršitelji moraju biti odgovorni u vršenju svoje profesije, nepristrasni, ali i efikasni. Efikasnost u postupanju ne sme da ostavlja utisak da je reč o nekim "uterivačima" dugova.

Postojanje nadzora, o kome je bilo reči u ovom referatu, te mehanizama disciplinske odgovornosti, a pre svega lične odgovornosti za štetu koju pričine svojom krivicom, pružaju garancije, da će izvršitelji odgovoriti obavezama, koje preuzimaju u vezi sa javnim ovlašćenjima koje im je prenela država, zakonom. “

Videti kompletan tekst.

 

I na kraju, vraćamo se na početak - država, državna vlast - i građani.

Dakle, sve je regulisano. Sada treba primeniti propise (obaviti naloženo) - a to rade ljudi. Zaposleni, državni službenici, nameštenici, izabrana, imenovana, postavljena lica ... građani.

 

Država - to smo svi mi (videti kompletan tekst).

Videti i zvaničan sajt časopisa "Pravni informator".

LJ.M.V.

 

Objavljeno: 05.04.2012.





Da li imate komentar?

  • Obavezna polja su označena zvezdicom *.
If you have trouble reading the code, click on the code itself to generate a new random code.
 

INTERMEX ONLINE

NAJNOVIJE VESTI IZ MEDIJA
KALKULATORI KAMATA
Izračunajte kamatu
KALENDAR PRAZNIKA

Uvećajte kalendar >

ONLINE TEHNIČKA PODRŠKA
INTERMEX NEWSLETTER

Propisi i teme iz oblasti prava - mailing listaUkoliko želite da budete redovno obaveštavani o aktuelnim propisima, temama iz oblasti prava, novim izdanjima i proizvodima Intermexa prijavite se na mailing listu.

Vaša email adresa:

Prijava Odjava  
REGISTAR PROPISA


FINANSIJE

BESPLATNI PROPISI
Službeni glasnik RS
Grad Beograd
Službeni glasnik RS (Međ. ugovori)
Stari propisi
PRAVNI INFORMATOR

Pročitajte u NOVOM
broju Pravnog informatora

za novembar 2017.

POČETAK PRIMENE PROPISA

Ljiljana Milanković-Vasović


VEŠTAČENJE

Primarijus dr Gavrilo Šćepanović, sudski veštak, Beograd


RADNO PRAVO

Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu, u penziji


RADNO PRAVO

Mr Zoran Čukić, advokat


SUDSKA PRAKSA - Sentence Apelacionog suda u Beogradu

Autor sentenci: Petar Banovac, sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu


USTAVNO PRAVO

Radovan Bezbradica, sekretar Ustavnog suda Srbije


UPRAVNO PRAVO

Ljubodrag Pljakić, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji


PRIVREDNO PRAVO

Dr Zdravko Petrović, profesor Univerziteta "Sigmund Freud" u Beču 
Dr Uroš Ćemalović, doktor Univerziteta u Strazburu
Mr Slobodan Stošić, samostalni savetnik u Drugom osnovnom sudu u Beogradu

PARNIČNI POSTUPAK

Vladimir Vrhovšek, sudija Višeg suda u Beogradu


PORODIČNO PRAVO

Suzana Radaković, sudija


BILI SMO PRISUTNI

Savetovanja na kojima smo učestvovali
kao generalni pokrovitelj ili sponzor
(izaberite godinu)